Radio uživo
Prve kragujevačke kafane nastale su tridesetih godina prošlog veka u blizini dvora kneza Miloša. Bila su to mesta gde se, prvo uz služenje kafe, počela točiti rakija i vino. Te prve kragujevačke kafane držali su mahom Cincari, jer su se Srbi teško odlučivali na otvaranje kafanskih radnji, usled servilnosti koju su morali pokazivati prema gostu.
Kafane nisu imale posebnih imena, nego su se nazivale prosto po imenu gazde koji ih je držao. Jedna od najstarijih kragujevačkih kafana nastala u XIX veku bila je gazda-Šiškova kafana u Glavnoj ulici.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Bila je to oniska prostrana prostorija, koja je na početku bila patosana ciglom. Osnovni inventar činilo je nekoliko stolova, klupa i stolica. Vremenom kafana je dobijala bolji izgled. Posle dovođenja na "nov plan" šezdesetih godina XIX veka, zahvaljujući povoljnoj lokaciji (preko puta kafane "Miloš Veliki"), kafana postaje mesto gde se od ranih jutarnjih sati okupljalo najotmenije kragujevačko društvo. Oni su provodili sate u bezbrižnim razgovorima u gazda-Šiškovoj kafani.
Kada je osamdesetih godina XIX veka počeo stranački život, kafana je postala mesto gde se vodila "kafanska politika", zatrovana strastima. Nju je krajem veka držao Ljuba Milosavljević.
Jedno vreme kafana nije radila. Početkom XX veka kafanu je preuzeo i preuredio jedan od najpoznatijih kragujevačkih kafedžija u prošlosti Mita Janaćković sa sinovima, Đokom i Dragoljubom. Kada su je septembra 1904. godine otvorili, ličila je na najotmenije evropske ugostiteljske objekte toga vremena. Kafana je tokom svog postojanja zadržala rang najotmenije kragujevačke kafane, a u životu varoši odigrala vidnu ulogu.
