Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegova odredišta su u Jugoistočnoj Aziji - Malezija, Singapur i Indonezija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije sa ovih destinacija.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Sletanje na aerodrom u Kuala Lumpuru, iliti KL kako ga svi u jugoistočnoj Aziji nazivaju, označava vraćanje na prvobitan plan putovanja a i veliko olakšanje nakon 3 dana neplaniaqnog puta. Preumorni, sa rančevima na leđima zamišljamo kako ćemo prvo da se istuširamo a onda i da se malo ispružimo u krevetu, malo jer kasnimo jedan dan sa dolaskom a ceo put je isplaniran do tančina šta treba videti. Predajem pasoš na kontrolu i opet neko čuđenje od policajke. Nešto se domunđava sa kolegama pored, pa odnese moj pasoš kod supervizora na k9ntrolu. O neee, pa šta sad ne valja. Imamo vizu u pasošu!!! Isto i sa Ljubicinim. Znači ludilo se nastavlja. Vrati se i objašnjava mi da kod izdavanjq vize u Malezijskoj ambasadi u Beogradu nisi stavili koliko dana ostajemo i da moramo do Imigracionog odeljenha da vidimo šta i kako. Od muke se osmeh ne skida. Uđosmo u neku prostoriju sa tri šaltera već puna ljudi. Jednog odbiše, neka Ruskinja se bori da odvede decu i jedne pustiše. Sad mi na redu. Objasni sve polako kad on poče da cima glavom i odnese moj pasoš iza nekog staklenog paravana tako da mu mogu konture videti. Pet minuta nešto većaju a tih pet minuta ko večnost. Vraća se sa osmehom, kao sve je ok. Pa Sunce ti pojubim jel mora i ovo posle svega. Al ajd, prođosmo. Ovde radi Grab aplikacija, slično kao Uber, tako da odmah cimnusmo taxi, zamenismo malo kinte i krenusmo ispred aerodroma da sačekamo taxi. Preko aplikacije je baš jeftino, aerodrom je 40tak kilometra od aerodroma a cena 15 evra. Krenu obavezno ćaskanje sa vozačem tako da put prođe za čas. Svuda je zelenilo, sve lepo sređeno, putevi odlični a kako i da ne bude kad pola godine samo kiša pada, od oktobra do aprila. Oni imaju dva godišnja doba, toplo leto i toplu kišnu zimu. Temperatura varira na godišnjem nivou maksimum 10 stepeni.
Malezija je ustavna monarhija u jugoistočnoj Aziji. Ima oko 30 miliona stanovnika i u njos se nalazi Tandžung Pijaj, najjužnija tačka kontinentalnog dela Evroazije.
Spada među sedamnaest zemalja sa najvećom raznovrsnošću biljnog i životinjskog sveta.
Kraljevstva na području današnje Malezije u 18. veku su postala interesna sfera Britanske imperije pa su ubrzo postala britanski protektorati i osnovane su administrativne jedinice poznate kao Britanski posedi u Malaji. Malajski deo indokineskog poluostrva je 1946. ujedinjen u Malajsku uniju. Malaja je 1948. reorganizovana u Malajsku Federaciju, a 31. avgusta 1957. postala je nezavisna. Nekoliko godina kasnije, 16. septembra 1963, Malaji su se priključili Severni Borneo, Saravak, i Singapur a država je promenila naziv u Malezija. Nepune dve godine kasnije 1965, Singapur je isključen iz federacije. Isključen možda grubo zvuči, ustvari Amerikanci odvajaju Singapur da bi imali neku državu sa svojim uticajem jer sve okolne nisu baš prijqteljske prema njima.
Multietničnost i multikulturalnost ima veliki uticaj na politiku zemlje. Islam je ustavom definisan kao državna religija dok je sloboda veroispovesti zajamčena. Sistem državne uprave je u velikoj meri sličan britanskom a zakonodavstvo je zasnovano na anglosaksonskom pravu. Šef države je kralj, poznat kao Jang di-Pertuan Agong. On je izabrani monarh kog biraju vladari devet malajskih saveznih država na mandat od pet godina. Šef vlade je premijer.
Nakon sticanja nezavisnosti, ekonomski pokazatelji Malezije su među najboljima u Aziji, sa prosečnom godišnjom stopom rasta BDP-a od 6,5% tokom skoro pedeset godina. Privreda se tradicionalno oslanja na prirodna bogatstva zemlje ali razvijaju se i nauka, turizam, trgovina, i zdravstveni turizam. Danas Malezija spada među novoindustrijalizovane zemlje sa tržišnom privredom. Po visini BDP-a je na trećem mestu u jugoistočnoj Aziji, dok je u svetu na 29. mestu.
Naziv Malezija je kombinacija reči Malaj sa latinskim odnosno grčkim sufiksom -sia/-σία. Malajska reč Melaju je verovatno nastala od tamilskih reči Malaj i ur što znači planina odnosno grad, zemlja.
Nakon sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1957, država je nazvana Malajska Federacija. Pored ovog imena bilo je više predloga među kojima je i Langkasuka, po istorijskom kraljevstvu iz prvog milenijuma smeštenom u gornjem delu Malajskog poluostrva. Ime Malezija je usvojeno 1963. kada su postojeće države Malezijske federacije, zajedno sa Singapurom, Severnim Borneom i Saravakom napravile novu federaciju. Malajski prolaz, smešten između Sumatre i kontinentalnog dela Malezije, jedan je od najvažnijih trgovačkih prolaza na svetu, s obzirom da se preko njega odvija 40% svetske trgovine.
U Maleziji smrtna kazna se izriče za zločine kao što su ubistva, terorizam i trgovina narkoticima. Pored civilnih postoje i šerijatski sudovi, nadležnost šerijatskih sudova je ograničena na pitanja muslimana u oblastima kao što su brak, nasleđivanje, razvod, apostazija, promena vere, i starateljstvo. Ni jedan drugi krivični ili građanski prestup nije u nadležnosti šerijatskih sudova, koji imaju sličnu hijerarhiju kao civilni sudovi. Pored toga što su civilni iznad šerijatskih sudova oni se ne bave pitanjima vezanim za islam
Rasa predstavlja važnu ulogu u politici a brojne političke partije zastupaju pripadnike samo jedne etničke grupe. Državni projekti osnaživanja kao što je Nova ekonomska politika, i nakon nje Nacionalna politika razvoja, sprovedeni su sa ciljem poboljšanja položaja bumiputera (među koje spadaju Malajci i domorodačka plemena za koje se smatra da su prvobitni stanovnici Malezije) u odnosu na ne-bumiputere tj. etničke Kineze i Induse. Ovim programom bumiputerama je data prednost pri zapošljavanju, obrazovanju, poslovanju, i pristupu jeftinijem stambenom prostoru i povoljnijim kreditima. Međutim, to je prouzrokovalo povećanje međunacionalnog nezadovoljstva. Trenutno se vodi debata o sekularnosti maležanskog društva tj. da li društvo treba da bude sekularno ili da se drži islamskih principa.
Dokazi o postojanju ljudi na području Malezije datiraju 40.000 godina u prošlost. Pretpostavlja se da su prvi stanovnici Malajskog poluostrva bili Negriti. Trgovci i kolonisti iz Kine i Indije su došli najranije u prvom veku nove ere. Tokom drugog i trećeg veka su izgradili luke i gradove u priobalju. Zahvaljujući njima kineski i indijski uticaj je imao snažan uticaj na tamošnje kulture, a stanovništvo Malajskog poluostrva je prihvatilo hinduizam i budizam. Kraljevstvo Langkasuka nastalo otprilike u drugom veku na severu Malajskog poluostrva, postojalo je do 15. veka. Između 7. i 13. veka, najveći deo juga Malajskog poluostrva je bio deo carstva Srividžaja. Nakon pada Srividžaje, na većem delu poluostrva i Malajskog arhipelaga prevladao je uticaj carstva Madžapahit. Arapi, kao i trgovci iz srednje Azije i Indije, počeli su da u 14. veku šire islam među Malajcima. Početkom 15. veka, sultan Iskandar Šah, odbegli kralj bivšeg kraljevstva Singapura, osnovao je Malački sultanat, koji se smatra prvom nezavisnom državom na području Malajskog poluostrva. U to vreme Malaka je bila važno trgovačko središte, što je privlačilo trgovce iz celog regiona.
Malaku su 1511. zauzeli Portugalci, da bi je 1641. zauzeli Holanđani. Britanska imperija je prisutna u Malaji od 1786 godine.
Tokom Drugog svetskog rata, japanska vojska je više od tri godine držala pod okupacijom Malaju, Severni Borneo, Saravak, i Singapur. Tada je došlo do porasta etničkih tenzija i nacionalizma. Podrška naroda za nezavisnošću porasla je nakon što su Saveznici ponovo zauzeli Malaju. Planovi Britanaca da nakon rata objedine upravu Malaje u okviru jedne krunske kolonije nazvane Malajska unija naišli su na snažno protivljenje Malajaca, koji su se protivili slabljenju malajskih vladara i davanju državljanstva etničkim Kinezima. Malajska unija, uspostavljena je 1946, a činili su je svi britanski posedi na Malajskom poluostrvu izuzev Singapura, ubrzo je rasformirana i 1. februara 1948. zamenjena Malajskom federacijom, koja je obnovila autonomiju vladara malajskih država pod britanskim patronatom. Istovremeno, uglavnom kineski pobunjenici pod vođstvom Malajske komunističke partije izvodili su gerilske napade s ciljem isterivanja Britanaca iz Malaje. Malajski ustanak je trajao između 1948. i 1960. i predstavljao je borbu protiv pobunjenika koju su predvodile trupe Komonvelta nacija. Nakon ovog sukoba sproveden je plan stvaranja federativne Malaje sa Severnim Borneom, Saravakom, i Singapurom. Predloženi datum nastanka federacije bio je 31. avgust 1963; međutim, datum je pomeren za 16. septembar iste godine zbog protivljenja predsednika Indonezije Sukarna i Ujedinjene narodne partije Saravaka.
Nastanak federacije pratio je porast napetosti uključujući sukob sa Indonezijom, izlazak Singapura iz zajednice 1965. godine, i rasnu podelu. Ova podela je dostigla vrhunac tokom rasnih nemira 13. maja 1969. godine. Nakon nemira, premijer Tun Abdul Razak počeo je sa sprovođenjem kontroverzne Nove ekonomske politike, s ciljem ekonomskog jačanja domorodačkog stanovništva poznatog kao Bumiputera. Počevši od osamdesetih godina 20. veka, pod vođstvom premijera Mahatira Muhameda, Malezija je zabeležila ubrzani rast privrede i urbanizacije. Oslonac privrede su umesto poljoprivrede postali proizvodnja i industrija. Brojni kapitalni projekti su završeni, kao što su Kule Petronas, Auto-put Sever-Jug, Em-Es-Si Malejša, i novi administrativni glavni grad Putradžaja. Međutim, krajem devedesetih godina 20. veka Azijska finansijska kriza gotovo je uništila valutu, berzu i tržište nekretnina u Maleziji.
Stanovništvo Malezije čine brojne etničke grupe. Domicilno stanovništvo čini 91,8%, dok stranci čine preostalih 8,2% stanovništva. Približno 61,3% stanovništva su muslimani, budisti čine 19,8%, hrišćani 9,2%, hinduisti 6,3%, a 1,3% Maležana praktikuje konfučijanizam, taoizam i druga tradicionalna kineska verovanja.
Službeni jezik Malezije je maležanski, standardizovani oblik malajskog jezika.[144] Zvaničnici Malezije za ovaj jezik koriste naziv Bahasa Malaysia (doslovno maležanski jezik).
U poslednje tri decenije Malezija je doživela privrednu preobrazbu zahvaljujući velikim inostranim ulaganjima (u proizvodnju elektronskih uređaja, npr.), nalazištima nafte.
Stigosmo do hotela Expressionz KLCC, top je i brzo se čekirasmo i pravac u sobu. O kako je lepo istuširati se nakon ovolikog puta. Legosmo i navismo sat da odspavamo jedno dva sata ali ne čusmo alarm tako da četiri sata se organizam oporavljao. Ustajanje, ponovo Grab i pravac Petronas twin towers jedan od simbola Kuala Lumpura koji svi zovu KL. Ostavi nas taksista a mi pravo na fotkanje. Nije neka gužva pa može lepo da se "odradi". Neki klinci sede sa strane, kao da su iz neke verske muslimanske škole pa upitah njihovog vaspotača da me pusti da se slikam sa njima. On ne da dozvoli nego uze telefon i poče da slika i još im komanduje da gledaju u telefon. Uđosmo u čuvene Kule.
Strukturni sistem Petronas Tovers-a je izumeo arhitekta Fazlur Rahman Khan. Primena cevne strukture za ekstremno visoke zgrade je uobičajena pojava. Kule od 88 spratova izgrađene su uglavnom od armiranog betona, sa fasadom od čelika i stakla dizajniranom da podseća na motive pronađene u islamskoj umetnosti, što je odraz muslimanske religije Malezije.
Kule je dizajnirao argentinsko-američki arhitekta Cezar Peli. Za stvaranje ikone 21. veka za Kuala Lumpur, Malezija, izabran je prepoznatljiv postmoderni stil. Planiranje kula Petronas počelo je 1. januara 1992. i uključivalo je rigorozne testove i simulacije opterećenja vetrom i konstrukcije na projektu. Usledilo je sedam godina izgradnje na nekadašnjem mestu prvobitnog Selangor Turf Club-a, počevši 1. marta 1993. iskopavanjem, koje je uključivalo premeštanje 500 kamiona zemlje svake noći da bi se kopalo 30 metara (98 stopa) ispod površine. Izgradnja nadgradnje započeta je 1. aprila 1994. Unutrašnjost sa nameštajem završena je 1. januara 1996., tornjevi kule 1 i tornja 2 su završeni 1. marta 1996. godine, 3 godine nakon početka izgradnje, a prva osoblje se uselilo u zgradu 1. januara 1997. Zgradu je zvanično otvorio premijer Malezije Tun dr. Mahathir bin Mohamad 31. avgusta 1999. godine. Kule bliznakinje su izgrađene na mestu trkačke staze Kuala Lumpura. Bila je to najviša građevina u Maleziji u vreme njenog završetka.
Šest bušotina je otkrilo da je prvobitno gradilište efektivno ležalo na ivici litice. Jedna polovina lokaliteta je bila od raspadnutog krečnjaka, dok je druga polovina bila meka stena. Cela lokacija je pomerena za 61 metar kako bi zgrade bile u potpunosti na mekoj steni. Zbog dubine stene, zgrade su građene na najdubljim temeljima na svetu. 104 betonska šipa, u rasponu od 60 do 114 metara dubine, zabijena su u zemlju.
Kako je malezijska vlada precizirala da će zgrade biti završene za šest godina, angažovana su dva građevinska konzorcijuma da ispoštuju rok, po jedan za svaki toranj. Toranj 1, zapadni toranj izgradio je japanski konzorcijum dok Toranj 2, istočni toranj izgradio je južnokorejski konzorcijum.
Na početku izgradnje, serija betona nije prošla rutinski test čvrstoće, što je dovelo do potpunog zaustavljanja izgradnje. Svi završeni spratovi su testirani, ali je ustanovljeno da je samo jedan koristio lošu partiju i on je srušen. Kao rezultat kvara betona, svaka nova serija je testirana pre izlivanja. Zaustavljanje izgradnje koštalo je 700.000 američkih dolara dnevno i dovelo je do postavljanja tri odvojene fabrike betona na lokaciji kako bi se osiguralo da, ako jedna proizvede lošu seriju, druge dve mogu da nastave da isporučuju beton.
Zbog ogromnih troškova uvoza čelika, tornjevi su izgrađeni po jeftinijem radikalnom dizajnu od armiranog betona super visoke čvrstoće. Beton visoke čvrstoće je materijal poznat azijskim izvođačima i dvostruko efikasniji od čelika u smanjenju ljuljanja; međutim čini zgradu dvostruko težom u svojoj osnovi od slične čelične zgrade. Obe kule imaju oko 560.000 kvadratnih metara kancelarijskog prostora.
Na samom ulqzu dve mercedosove formule kada im je Petronas bio sponzor. Inače u Maleziji se vozila trka Formule 1 na stazi Sepang ali se više ne vozi. Malo obiđosmo tržni centar u okviru kula i oravc Zlatni trougao, suvi centar KL. Provalismo da imaju četiri gradske linije autobusa koje su besplatne i sa njima može da se obiđe turistički deo grada. U centru izađosmo malo se prošetasmo i pravac na drugi prevoz za Kineski grad, Central market i Hindu hram @@@@@. Dok smo čekali na stanici iz nekog restorana izađoše dva kuvara i nose da se proba shawarma koju spremaju, lepo baš, čim sam stigao počeše i da me hrane. Fora je što je preko puta njih Damascus kebab, najpoznatiji u KL, ispred koga je red kao da dele dzabe, pa ovi krenuli da ulažu u reklamu. KL na prvi isećaj vrh, toliko ogromnih zgrada da je to fascinantno, bilo je toga i u Šangaju ali je ovde neki poseban osećaj, ni sam ne znam zašto.
Putovanje busom ulicama KL je isto deo atrakcije. Busevi su im top, top.. Stigosmo ispred Kineskog grada, kako ga oni zovu a ono najcrnji kineski buvljak koji postoji, tako da samo projurismo kroz njega i pravac u Sri Maha Mariamman Hindu hram. To je najstariji Hinduistički hram u KL osnovan 1873. godine. Od svog početka, hram je predstavljao važno mesto obožavanja ranih indijskih imigranata i sada je važno kulturno i nacionalno nasleđe. Osnovao K. Thamboosami Pillai 1873. godine i prvobitno ga je koristila porodica Pilai kao privatno svetilište. Porodica je otvorila vrata hrama za javnost krajem 1920-ih i na kraju je gradu predala upravljanje hramom. Doživeo je više rekonstrukcija, a poslednja je bila 1972 godine kada je završna impresivna kapija hrama, poznata kao gopuram. Novi hram je osvećen 1973 godine. Izuvanje i stavljanje papuča u "papučarnicu" i dobismo tiket.
Toranj na kapiji, u obliku piramide, je visok 22,9m i ukrašen je prikazima hinduističkih bogova koje su izvajali zanatlije iz južne Indije. Glavni vajar je bio pokojni S. T. Muniappa iz Tamil Nadua i zaslužan je za stvaranje 228 idola na gopuramu.
Hram podseća na oblik ljudskog tela koje leži na leđima sa glavom okrenutom ka zapadu i stopalima ka istoku. Gopuram hrama na 5 nivoa odgovara stopalima tela. To je prag između materijalnog i duhovnog sveta.
Pozadi je garbagraham ili sanctum sanctorum, koji odgovara glavi. To je samostojeća struktura sa sopstvenim krovom i zidovima i ima jedan ulaz koji je okrenut prema istoku. Ovo je unutrašnje svetište gde se nalazi glavno božanstvo Šri Maha Marijaman. Sveštenik stoji ispred garbagrahama kada obavlja puju (molitve).
U okviru hrama je glavna molitvena sala sa bogato ukrašenim plafonima. Lokacija tri svetilišta u glavnom hramu obeležena je kitnjasto ukrašenom kupolom od luka koja se može videti spolja.
da ga obiđemo. Provedosmo malo vremena unutra, tj seli da odmorimo i pravac dalje. Iz hrama polako dalje u šetnju naiđosmo na trg Merdeka na kom se nalazi ogroman jarbol sa malezijskom zastavom i prelepa palata Sultana Abdula Samada . A travica ko rođena da se malo prilegne i opusti. Razvukosmo se na travu ko da smo kod nas u nekom parku i otkuntasmo malo. Smrklo se pa krenusmo u obilazak "kolonijalnom turom", kako je oni zovu zato što prolazi kroz deo gde su sve očuvane zgrade iz kolonijalnog perioda. Prelazimo neki mostić sa koga se pruža top pogled na reku koja je osvetljena plavom bojom i povremeno puštaju maglu da naprave atmosferu. Baš lepo. Inače reka koja prolazi kro KL je Globok i oni su je očistili celom dužinom grada i taj projekat su nazvali "River of life". Pored je i prelepa džamija Sultan Abdul Samad Jamek ali ne možemo da uđemo jer je zatvaraju pa samo je slikasmo preko reke. Malo do 7 eleven da se napunimo vodom i sokovima i pravac dalje. Inače ovde je u prodavnici mala limenka piva oko 2.5 evra a u restranima 5 evra. Hvatamo Grab i odlazimo da večeramo u čuvenu ulicu Jalan Alar. Malo zalutasmo al je pronađosmo, a ulica ludilo, znači brdo restorana, tj gusto postavljenih stolova na ulici a sa jedne strane su kuhinje koje izbacuju hranu. Gužva kao da niko nije kući ostao. I problem jer niko ne prima karticu tako da nastavismo do centra do čuvenog Zlatnog trougla u čijem je centru hotel sa ogromnim tržnim centrom Pavilion. Stojim na raskrsnici a oko mene "hiljade" led ekrana od trotoara do neba sa kojih sve reklame sveta me uvlače u njih. Auuuu, ovo je neverovatno. Oduševljen kao malo dete. Odmah tu je i Damascus restoran i brza hrana gde su najbolje Shawarme na svetu. Ponovo Grab i zakucavanje u hotelu. Premor čini svoje. Ujutru ustajemo i pravac na bazen na vrhu hotela. Realno, ovaj hotel smo uzeli zbog tog bazena. Iako smo gosti plaćamo ulaz 2.5 evra. Izlazimo na krov a ono čudooooo, bazen top a pogled, a pogled, a pogled.... onaj od milion evra. Ulazim u vodu i pravo u ćoše da se naslonim na ivicu bazena i pustim pogled da leti preko KL. Merdeka 118, Kule Petronas i još mnoštvo ogromnih zgrada i naravno pola KL. Bukvalno ostajem bez daha, ali ono što bi rekli zabezeknuo se. Gledao sam slike kada smo uzimali hotel ali to nije to, ovaj osećaj je čudooo. Kao da sam u nekim oblacima i da posmatram grad i ljude koji se i ne vide sa ove visine, ispod sebe, pa kako da se nesetiš Debele Nensi "na krovu sveta, budi uz mene i nedaj nikom da me probudi...". Frka mi da se nagnem da pogledam dole al malo bacih pogled. Neverovatno. Kakvih sat vremena kupanja u oblacimo. Neprocenjivo.
Kuala Lumpur je glavni i najveći grad Malezije, sa oko 1,8 miliona stanovnika.
Grad je osnovao malajski radža Abdula 1857. Teritorija grada ima poseban status u Maleziji, a sa svih strana je okružena državom Selangor iz koje je izdvojena 1974 godine. Temperatura je uglavnom konstantna i varira od 35°C, do 25°C na godišnjem nivou ali je velika vlažnost vazduha. U ovoj živoj metropoli susreću se brojne kulture; u gradu postoje džamije, crkve, kineske pagode i indijski hramovi.
Etnički sastav stanovništva je: 52% Kinezi, 39% Malajci, 6% Indijci. Budista i muslimana ima skoro podjednako po oko 40%, hrišćana oko 9%, a najmanje hindusa oko 5%.
Turizam igra važnu ulogu u gradskoj ekonomiji vođenoj uslugama. Mnogi veliki svetski lanci hotela su prisutni u gradu. Jedan od najstarijih hotela je Hotel Mažestik. Kuala Lumpur je šesti najposećeniji grad na svetu, sa oko 9 miliona turista godišnje. Još jedan značajan trend u turizmu je dosta jeftinih hotela u gradu pa tako i ovaj naš, 40 evra za dvoje sa doručkom.
Jedna od najvećih turističkih atrakcija su Batu pećine, pa tako opet Grab i pravac ka njima. Posle nekih pola sata vožnje sigosmo a taksi je 8 evra, i više nego podnošljivo. Izađosmo i pravac u kompleks.
Batu pećine je krečnjačko brdo koje ima niz pećina i pećinskih hramova. Ime je dobio od malajske reči batu, što znači 'kamena'. Brdo je prvobitno bilo poznato kao Kapal Tanggang iz legende o Si Tanggangu. Pećina je jedno od najpopularnijih hinduističkih svetilišta van Indije i posvećena je lordu Muruganu. To je centralna tačka tamilskog festivala Thaipusam u Maleziji.
Batu pećine ukratko se takođe nazivaju 10. pećine. Kaže se da je krečnjak koji formira pećine Batu star oko 400 miliona godina. Neki od ulaza u pećinu koristili su domorodački narod Temuan (pleme Orang Asli) kao sklonište.
Već 1860. godine, kineski doseljenici su počeli da iskopavaju gvano za đubrenje svojih povrtnjaka. Batu pećine je promovisao kao mesto obožavanja K. Thamboosami Pillai, indijski tamilski trgovac. Bio je inspirisan ulazom u glavnu pećinu želeo je da u pećinama posveti hram Gospodu Muruganu. Godine 1890. Pilai, koji je takođe osnovao hram Šri Mahamarijaman u Kuala Lumpuru, postavio je murti (posvećenu statuu) Šri Murugana Svamija u ono što je danas poznato kao pećina hrama.
Taksi nas ostavlja na ulazu i čim uđosmo u kompleks odmah se pogled zakuca u Ogromnu statuu lorda Murugana i šarene stepenice koje vode do ulaza u pećine.
Drvene stepenice do pećine hrama izgrađene su 1920. godine. 1930-ih, stepenice su počele da pokazuju znake istrošenosti, a tada je predsedavajući hrama Ramachandran Naidu predložio da se izgrade dve betonske stepenice do gornjih pećina. Radovi su završeni 1940. godine, tačno na vreme za proslavu Tajpusam te godine. Trenutno postoje 272 betonske stepenice.
Glavna atrakcija je ipak Statua lorda Murugana visoka 43 metra, koja je otkrivena u januaru 2006, i za koju su bile potrebne tri godine za izgradnju. To je druga najviša statua Lorda Murugana na svetu. On je sin Parvatija i Šive, Ganešin stariji brat, i smatra se „bogom tamilskog naroda“. Fotkanje pored statue i naravno zastava koja privlači ogromnu pažnju. A onda uz stepenice koje su pune majmuna koji trčkaraju okolo u nadi da će dobiti nešto od turista. Napokon na vrhu uz malu pauzu da se uzme vazduh.
Od raznih pećinskih hramova koji čine ovo mesto, najveća i najpoznatija je Pećina hrama, nazvana tako jer se u njoj nalazi nekoliko hinduističkih svetilišta ispod visokog zasvođenog plafona. Prvo u nju ulazimo. Stvarno je ogromna i popunjena sa nizom svetilišta sa obe strane. Faktički svako udubljenje u njoj je pretvoreno u svetilište. Zanimljiv koncept. Tišinu prekidaju zvuci majmuna koji se igraju svuda okolo. Na kraju pećine su stepenice koje se penju da vrhovnog svetilišta. Realno ništa sad ludilo ali lepo za videti. Silazimo dole jer u pećini je iako je ogromna malo zagušllivo. Dok sam solazio niz stepenice dadoh majmunu pola zatvorene flaše vode. Znači bez odvrtanja, sa jednim potezom skude čep zubima. Bravo majstore.
Ponovo Grab i pravac Medeka trg pored koga se nalazi najveća džamija u Indoneziji Nacionalna džamija Malezije - Masjid Negara Malaisia. Stigosmo u 15h kad ona se tad zatvara za turiste, ali nekako iskukasmo da nas puste, ali da bi ušli moramo da obučemo ljubičaste kombinezone koji imaju kapuljače. Znači original Kju - Kluks - Kan. Ima kapacitet za 15.000 ljudi i nalazi se među 13 ari bašte. Ključne karakteristike su minaret visok 73 metra i betonski glavni krov sa 16-krakim zvezdama. Kišobran, sinonim za tropske krajeve, je upadljivo istaknut – glavni krov podseća na otvoreni kišobran. Prelep je bazen sa fontanom ispred ulaza. Završena 1965. godine, džamija je hrabar i moderan pristup u armiranom betonu, simboličan težnje tada nove nezavisne nacije.
Malezija je stekla nezavisnost od britanske vlade 31. avgusta 1957. U skladu sa novom vladom aktivno su se sprovodili glavni razvojni programi u oblastima ekonomije, društva i arhitekture. Programi su takođe trebali prikazati novu progresivnu kulturu i dostignutu demokratiju. Stoga je 30. jula 1957. na sastanku Saveznog izvršnog veća izneta ideja da se izgradi nacionalna džamija kao simbol nezavisnosti zemlje. Na drugom sastanku održanom 5. marta 1958. godine, glavni ministri jedanaest država u Federaciji Malaje, dat je predlog da se džamija nazove Masjid Tunku Abdul Rahman Putra Al-Haj, u znak priznanja napora premijera Tunkua Abdula Rahmana da vodi zemlju do sticanja nezavisnosti. Međutim, Tunku je odbio ovu čast; naprotiv, nazvao ga je Masdžid Negara u znak zahvalnosti za mirnu nezavisnost zemlje bez krvoprolića. Džamija je sagrađena na mestu gde se nekada nalazila crkva a crkva je prebačena na drugo mesto. Izgradnja je započeta 1963. godine a otvorena je 27. avgusta 1965. godine. Startova nas čistačica koja je nekada bila kustos a sad čisti pa nam objasni malo istoriju džamije i Islama uopšteno. Zanimljivih 20tak minuta. Ne možemo da uđemo u džamiju već samo do ivice tepiha, što bi rekli svaka zemlja drugačija pravila.
Iz džamije u Central market po suvenire. Ukapira da ima neka prečica meďutim zatvorili neki prolaz pa mora da se preskoči preko nekog zidića koji je na deset metara visine ali ništa strašno. Naravno prvi ja i taman da se spustim izlete mi telefon iz džepa i pravo na beton sa deset metara. Prasak samo takav. Strčah dole a on sav prso ali radi i dalje. Nevetocatno. Samsung S20, čestitam. Sve je puklo na njemu osim ekrana i on radi. Sreća u nesreći. Zamenismo neku kintu i uzesmo suvenire i onda pade razmušljanje dal da krenemo Grabom u Putayayu, novi administrativni centar Džakarte ili da se vozamo busevima po gradu. Izgleda da će kiša pa odabrasmo buseve. Prođosmo sve četiri linije: plavu, crvenz, žutu i zelenu tako da prođosmo ceo grad, doduše umor još nije isčezao i vremenska razlika je 5 sati, tako da malo i odspavasmo u busevima jer napolju ubi kiša. Ponovo Grab i u hotel. Kiša prestala pa pravac bazen. Auuuu kakav je sad pogled na KL iz bazena. Gori ceo grad. Milioni svetiljki širom grada, kao kad smo kretali iz Katmandua samo što je sada pogled iz bazena. Bukvalno osećaj kao da sa neba gledaš u milione šarolikih boja kojima je grad osvetljen, kao da je sve to popaljeno zbog tebe da ti pokaže koliku moć ima ovaj grad. A Petronas kule, Merdeka i još stotine velikih zgrada kao svećice koje krase jednu veličanstvenu tortu a na tebi je da li ćeš da zamisliš želju i duneš da ih pogasiš ili samo zamisliš i ostaviš ih da gore na njoj. Neverovatno. Malo isplivaš pa se ponovo zakačiš na ivicu bazena, pa tako u krug. Jedno od onih mesta gde bi mogao zauvek da ostaneš, jedan od onih pogleda koji zauvek ostanu urezani u pamćenje i kojem se uvek rado vraćaš. Bazen se zatvara u 22 sata tako da pravo u sobu na presvlačenje i hvatanje Graba do Petronas Kula da ih vidimo osvetljene izbliza. Opet oduševljenje i tj osećaj čuda kada prvi put vidiš nešto ovalo. Nismo kupili dodatak za kameru telefona koji širi sliku tako da se slikasmo sa ovim našima koliko je to moguće, ali nijedna slika ne može dočarati osećaj toga trenutka, samo neka ga više približi. U centar na klopu i nazad u krevet a u njega kako legneš tako zaspiš jer premor je veliki a mozak usijan od svega viđenog. Ustajemo, hvatamo Grab i pravac aerodrom da hvatamo let za Singapur. Omašismo terminal tako da smo morali brzim vozom do drugog terminala ali na sreću stigosmo na vreme. Mnogo le lakše kad putuješ bez prtljaga, samo sa rancem, jer preskačeš dobar deo procedure. Air asia, neki žuti low cost, ali primenom dobre taktike ponovo imamo po tri mesta. Raširih se da odmorim, mada je let kratak, manji id sat, ali kakav crni odmor kad samo izleću slike KL, grada koji je ostavio veoma jak utisak na mene, zašto, to u ovom trenutku ne mogu skroz da shvatim, jer je utisak prejak.
