Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegova odredišta su u Jugoistočnoj Aziji - Malezija, Singapur i Indonezija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije sa ovih destinacija.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Jedva sat vremena prođe i eto sletanja na Singapurski aerodrom. Što birekli, već iz Malezije vataš pistu koliko je Singapur mali. Kroz prozor se vidi kanal koji odvaja Singapjr od Malezije i nekoliko mostova koji ga oremošćavaju. Slećemo a sve treperi u meni jer ću napokon videti taj čuveni aerodrom koji je najatraktivniji na svetu zbog neverovatnog vodopada koji se nalazi pod njegovim svodom. Viza nam nije potrebna, prtljaga nemamo, popunili smo neku aplikacionu formu on line, tako da smo prvi na prolazu. Policajci preljubazni, malo šale na moju visinu jer slikaju lice i gotovo. Prosto da prostije ne može biti. Mesto gde se čeka prtljag je tako vrhunski i bogato urađeno da ti je odmah jasno gde si došao. Ulazimo u komercijalnu zonu aerodroma a onda ludilo. Doduše očekivano jer sam ranije istraživao, ali jedno je čitati i videti na slikama a nešto drugo je doživeti ga. I tako dođoh do prolaza kroz koji se vidi jedno od većih čuda, napravljenih ljudskom rukom, koje sam video - vodopad na svodu i šumu podno svoda aerodroma. O majko moja kako to izgleda. Što kažu, da sam umro koji dan ranije, ostao bih bih slep do očiju. Kako samo to moćno izgleda. Čudo jedno. Ceo taj prostor aerodroma je kao da ulaziš u šumu, koja od poda do svoda, prekriva i sakriva, ostale sadržaje. Bukvalno kao da si prošao kroz neku prostornu kapiju koja te je sa jednog od najsavršenijih aerodroma 'prebacila" u netaknuti deo prirode. Fascinantni vodopad, jedno 20tak metara visok, koji sa svoda "pada" u ogroman krater zvuči taoliko prirodno da je osećaj kompletan. Natera te da se onako smeješ bez razloga, da lutaš okolo bez cilja, da gledaš u nebo sa koga voda lije...u lift pa na peti sprat, bliže vrhu svoda sa koga možeš da pogledaš na ljude koji kao štrmfovi obilaze oko neke njihove velike svetinje. Što kažu osećaj "kao da ti puštaš kišu". Nizbrdo stepenicama a ono iz svakog žbuna biju mali vodopadi. Ma fascinantno. Treba grab da se zove da odbaci do hotela al džaba, nikako ruka da krene. Dobrih sat vremena u džungli, u jednom od svetskih čuda.
Objašnjava nm taksista da je 5min vožnje do jednog od mosta koji spaja sa Malezijom i da je tamo gorivo dosta jeftinije, ali da carinici ne daju da izađeš kolima sa singapurskim tablicama ako ti nije 75% pun rezervoar. U Maleziji za 100 evra dobiješ 455 rintita a gorivo je 2 rintita, znači oko 0.45evra, dok je u Singapuru malo manje od 2 evra. Put do hotela nas vodi delom kroz stazu Formule 1 koja se zove Marina Bay Street Circuit. Prva trka je održana 2008 godine, to je bila prva noćna trka u okviru Formule 1 i pobedio je Fernando Alonso. Troškovi trke su oko 10.5 miliona eura a Singapurska vlada pokriva 60% troškova. Ukupno se proda 110 000 karata. Ulice ravne ko piste. Uostalom vidi se debela razlika između Malezije i Singapura. Smestismo se u hotel i pravo u šetnju. Sa nama krenu An, momak koji čistu u hotelu. Završio smenu pa ajde da nam pokaže bitne delove Singapura. Naravno pravac Marine Bay hotel to jes taj deo koji je najpoznatiji i turistički najinteresantniji. Saznasmo od njega da je živeti u Singapuru teško za obične ljude, da su cene visoke za njih, da nikada ne mogu da kupe stan i td. Malo prođosmo osnovne podatke.
Sa svojih 710 km², to je jedna od nekoliko preostalih gradova–država na svetu i najmanja država u Jugoistočnoj Aziji. Takođe ga radi njegovog strateški važnog položaja zovu „Azijski Gibraltar”, a Singa pura znači „lavlji grad”. Prema malajskim analima, ovo ime je ostrvu dao sumatranski princ iz 14. veka Sang Nila Utama, koji je, nakon što se iskrcao na ostrvo zbog oluje, primetio čudnu zver na obali. Njegov glavni pomoćnik ju je pogrešno identifikovao kao ili lava. Međutim, najnovija istraživanja Singapura pokazuju da lavovi nikada nisu živeli tamo (čak ni azijski lav), a zver koju je video Sang Nila Utama je verovatno bio tigar, najverovatnije malajski tigar.
Prvi zapisi o naseobini u Singapuru su iz drugog veka nove ere, kažu da je Singapur kao grad osnovan 1160 godine.. Ostrvo je bilo ispostava sumatranske Šriviđaja imperije i u početku je imalo javansko ime „Temasek”, nakon toga ređaju se portugalci, pa holanđani, i na kraju je Britanska istočnoindijska kompanija osnovala trgovačku postaju na ostrvu 1819. godine. Grad je 1869 godine imao oko 100 000 stanovnika, malo li je. Glavno naselje do tog momenta je bilo malajsko ribarsko selo na ušću Singapurske reke. Britanci su koristili Singapur kao stratešku postaju duž puta začina. On je postao jedan od najvažnijih komercijalnih i vojnih centara Britanske Imperije. Kada su ga okupirali Japanci tokom Drugog svetskog rata, Vinston Čerčil je to nazvao „najvećim porazom Britanije”. Singapur se vratio pod britansku upravu 1945. godine. 1963. ujedinio se sa Malajskom Federacijom, Sabahom i Saravakom da bi formirao Maleziju. Manje od dve godine kasnije, vlada na čelu sa Li Guangjaom proglasila je nezavisnost, odvojio se od Federacije i postao nezavisna republika 9. avgusta 1965 godine.
Singapur ima visoko razvijenu privredu, koja je istorijski posmatrano bazirana na bescarinskoj trgovini. Pored Hongkonga, Južne Koreje i Tajvana, Singapur je jedan od Četiri Azijska Tigra. Singapur je i najprometnija luka na svetu po pitanju utovarene tonaže i četvrta je najveća devizna berza na svetu posle Londona, Njujorka i Tokija.
Reč po reč sa Anom i već polako stigosmo do čuvenog mosta "Yubiley bridge" koji je napravljen povodom pedesetogodišnjice nezavisnosti. Prelep pogled na možda najveću znamenitost, najbolji hotel na svetu Marina bay sands. Malo fotkanja i pravac na kraj mosta do čuvene Merlion statue koju je dizajnirao Alec Fraser-Brunner 1964 godine i predstavlja zaštitni znak Singapura. Pola lav a pola riva, tj sirena. Najveća atrakcija sa sobom vuče i najveću gužvu. Ponovo preko mosta i sad ne možemo da idemo normalnim putem pored ciljne ravnine staze formule jedan, koja se nalazi tik uz mire već moramo okolo jer su uveliko pripreme ta dan Nezavisnosti 9 avgust pa je zatvoren taj deo. Okolo ali opet preko čuvenog Helix mosta koji je napravljen u obliku duple spirale 2007 godine i predstavljao je arhitektonsko čudo. Ima i pet odmorišta sa koji se pruža top pogled na Singapur. Uđosmo u ogromni tržni centar spojen sa Marina vay sands hotelom i malo odahnusmo pod klimom. Zamena live i pravac, kroz tržni centar i hotel do Gardens by the bay. E to je najluđa atrakcija koju sam video na 110 hektara. Kao popularna turistička atrakcija u Singapuru, park je ima 6,4 miliona posetilaca 2014. godine, a preko 50 miliona 2018 godine.
Ulazi se bukvalno u šumu u kojoj se nalazi ogromno veštačko drveće, tj multimedijalno drceće, najveća zatvorena botanička bašta i ko zna šta još.
Ima 18 "drveta" koja su visoka između 28 i 50 metara. Znači totalno ludilo kada ih gledaš preko dana a ne mogu ni da zamislim šta nas čeka uveče kada krene šou. Ponovo nazad, pošto se smrkava do Jubilej mosta da gledamo multimedijalni spektakl. Pa onako, lepo ali ništa specijalno, a mi umorni i samo čekamo kraj da zapalimo u hotel. Svratismo usput na neku klopu kad ono gde se vraćaju tanjiri od klope dva rafa, na jednom natpis za muslimane a na drugom za nemuslimane. Zašto, nisam čačkao, šta znam.
E sad ludilo, dok smo se vraćali ogro.an displej na kome piše da u četiri garaže koje imaju tu ima slobodnih mesta ukupno oko 7 500 ?!?!
Ustajemo ujutru i ponovo put pid noge. U gradu nije gužva u saobraćaju i to zato što je Singapur je malo ostrvo sa visokom gustinom naseljenosti, stoga postoji potreba da se ograniči broj vozila u privatnom vlasništvu na putevima. Kupci automobila moraju da plate carinu u visini od jedne i po tržišne cene automobila i da se nadmeću na aukciji za Singapursku saobraćajnu dozvolu. Ova dozvola omogućuje da se vozilo koristi deset godina. Samo cena saobraćajne dozvole često prelazi cenu novog Poršea Bokster u SAD. Cene automobila su generalno značajno više u Singapuru u odnosu na ostale zemlje Engleskog govornog područja. Iz tog razloga samo jedna od deset porodica poseduje automobil.
Broj stanovnika u Singapuru je oko 5,18 miliona, od čega su 3,25 miliona (63%) Singapurski državljani dok su ostali (37%) stalni rezidenti. Kinezi čine 74,2% Singapurskih rezidenata, Malajci 13,4%, Indijci 9,2%, dok Evroazijci i ostale grupe čine 3,2%.
Oko 44% stanovništva praktikuje budizam i Taoizam. Oko 18%, uglavnom Kineza, Evroazijaca i Indijaca praktikuje hrišćanstvo a Muslimana ima 15%. Oko 17% stanovništva nije se religijski izjasnilo.
Službeni jezici su engleski, malajski, mandarinski i tamilski. Engleski je uveden kao jezik administracije još od proglašenja nezavisnosti.
Bez prirodnih slatkovodnih reka i jezera, glavni domaći izvor vodosnabdevanja u Singapuru je kišnica, koja se sakuplja u rezervoarima ili kolektorima. Oko polovine singapurske vode dolazi od kiše sakupljene u tim rezervoarima, dok većina ostale vode dolazi iz Malezije.
Prvo obiđosmo Indijsku četvrt koja je prepuna indijskih restorana. Odatle, pregazi smo ceo grad do njegove druge steane da obiđemo kinesku četvrt, sa jednom pauzom da probamo njihov sladoled. Preskupo a onako. Kineska četvrt ista kao svuda, prepuna radnji i tezgi sa svim i svačim ali i sa prelepim budističkim hramom Buddha Tooth Relic Temple. Prelep i jedinstven sa milionima malih statuica. I još jedna top fora na ulazu, kese za mokre kišobrane. Ponovo šetnja do Marina bay sanda i pravac na večernji šou u Gardens by the Bay. "Milion" ljudi pohrlilo na šou, tako je svako veče. Zauzesmo poziciju, tj legosmo ispod jednog od 18 drveta i ... poče šou. Majko moja mila, pa šta je ovo. Ozvučenje kao da su Rolling Stonsi, svetlisni efekti nemogući. Znači bukvalno bez teksta. Pa ovo je totalno ludili ali totalno. Nisam mogao da zamislim da postoji nwšto ovako. Ali totalno ludili, kao da letiš zvezdanim svemirom koje menja hiljade boja a "pratite" najlepša muzika, jer kako drugačije kada si u svemiru. Evo, pokušavam da objasnim i dočaram ali je to stvarno nemoguće. U totalnom šoku za vreme i nakon predstave, kao zombi se polako vraćasmo u hotel. Ustvari plan je bio u hotel ali prvo u indihsku četvrt na klopu pa u hotel. A cene, što bi rekli singapurske...
Nov dan, nova šetnja centrom grada pored Katedrale Svetog Andreja iz 1856 godine, Nacionalne galerije do metroa za odlazak na Sentosu. Sentosa je malo ostrvce koje preuređuju u ogromno izletište sa zabavnim parkovima i plažama za kupanje. Znači metro te doveze do tržnog centra, tačnije pidruma, odakle odeš na peti sprat gde hvataš voz koji te vozi do centra ostrva a onda turistički vozić koji te vozika po ostrvu. Top. Promenusmo dve plaže, iskupasmo se u moru i bazenu od jednog beach cluba i polako nazad u hotel po stvari i u luku da hvatamo feribot za Batam, grad u Indoneziji iz kjga nam je mnogo jeftinija avionska kart nego iz Singapura. U luci žestoka provera pre ulaska u feribot koji prolazi oko najlepšeg dela grada pa tako videsmo i Singapur sa mora. Singapur, jedan od najlepših gradova na svetu.