Radio uživo
Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu poznata je još i kao Vrbica, jer je tada Hrist ušao u Jerusalim, gde su ga dočekala deca. Ove godine pada 27. aprila, a uvek se praznuje tačno osam dana pred Vaskrs.
Običaji za Vrbicu
Ovaj praznik se obeležava od IV veka, pun je lepih običaja, a jedan se izvodi prvi ujutro, čim se probudimo na dan praznika. Na ovaj dan bere se olistalo pruće vrbe, jer se veruje da se tako snaga zelenila prenosila na decu i odrasle, budući da je vrba zbog bujnog rasta smatrana simbolom zdravlja i snage. Za Vrbicu je običaj da se oko struka nose grančice vrbe, a oko vrata zvončići, koji simbolizuju pozdrav Hristu.
Pored toga, unošenje grana vrbe u crkvu, i kasnije u kuću, nije jedini običaj koji na ovaj praznik uključuje najmlađe - mališani na Vrbicu nose zvončiće vezane za trobojku, čime objavljuju pobedu života nad smrću. Običaj je da se deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo obuku, odakle i potiče izreka: "Udesio se, kao za Vrbicu".
Pored vrbe i zvončića, još jedan važan element Vrbice jeste sveže cveće, jer običaji nalažu i da se ono danas nabere, a potom ostavi da prenoći u vodi. Sutradan, na Cveti, svi ukućani treba da se umiju tom vodom kako bi bili zdravi.
U pojedinim delovima Srbije postoji običaj da se organizuju povorke Lazarica – neudatih, mladih devojaka koje su lepo obučene i bogato okićene išle od kuće do kuće i pevale simbolizujući dolazak letnjeg perioda. Domaćini bi ih pozdravljali i darivali.
*Izvor: zena.blic.rs
