Radio uživo
Srpska narodna skupština, kao predstavničko telo srpskog naroda, sastajala se u vreme dok je Kragujevac bio prestonica redovno i vanredno. Male ili obične skupštine sastajale su se dva puta godišnje (o Mitrovu i Đurđevu danu) pa su nazvane po ovim crkvenim praznicima.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Redovna skupština, sazvana 1825. godine na Đruđevdan imala je da, pored finansijskih pitanja, raspravlja i neka pitanja iz domena spoljnih poslova. Zbog činjenice da je turska vlada već nekoliko godina držala u zatvoru u Carigradu srpske narodne deputate kao taoce, pravdajući to željom da se u Srbiji vlada red i mir u vreme rusko-turskog konflikta, ova skupština je donela odluku o zameni zatvorenih deputata (poslanika).
Skupština je knezu Milošu Obrenoviću predala "izjasnenije" o tome kako da narod na nahijskim skupštinama rešava razne reškoće. Takav isti protest bio je predat i veogradskom veziru 10. maja 1825. godine.
