Radio uživo
Službeno izvešten o pogodbama između Rusije i Tusrke u Akermanu (danas Belgorod-Dnjestarski u Ukrajini) 1826. godine, saziva kez Miloš Obrenović 13. januara 1827. godine Veliku ili Sveopštu Narodnu skupštinu u Kragujevcu, radi upoznavanja starešina sa odredbama Akermanske konvencije, a koje su se ondnosile na Srbiju.
Na skupštinu je knez Miloš pozvao sve glavne narodne starešine i izabrane narodne deputate. Skupština se sastala u tačno naznačeni dan. Prisutno je bilo oko 800 poslanika i masa sveta iz Kragujevca i okoline.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Skupština je zasedala na kneževoj livadi pored stare crkve. Otvorio ju je knez pristupnom besedom, u kojoj je u kraćim crtama ukazao na opasnosti kroz koje je prošao i istakao da on vodi takvu politiku koja teži "pogodbama", a kojima Srbi mogu obezbediti "visoko blagostanje".
Knez je bio svečano obučen, ogrnut zlatom izvezenom dolamom, samur-kalpakom na glavi i mnogim ordenjem. Skupštini su prisustvovali i knežev brat Jevrem, Prota Matija Nenadović, šabački vladika Gerasim, Lazar Teodorović i mnogi drugi.
Pismo grofa Neselordea, koji Miloša izveštava o zakljucima Akermanske konvencije (5. član se odnosio na Srbiju) i Odvojenom aktu, kojim se za Srbe predviđa autonomija, na osnovu Bukureškog mira (VIII tačke) iz 1812. godine, pročitao je Dimitrije Davidović, knežev sekretar. Skupštinari su oduševljeno prihvatili odluke Akermanske konvencije, jer je time priznato državotvorno biće Srbiji, a time i veliki uspeh politike koju je vodio knez Miloš Obrenović.
Nastaviće se...
