Dimitrije Savić: Um individuum za one koji u muzici traže autentičnost i smisao

Nedelja, 29 Oktobar 2017 12:00Autor: Jovana Mladenović

Kragujevčanin Dimitrije Savić je sportista, bivši košarkaš, a sada muzičar, kompozitor i tekstopisac, neko oko čije ideje se okupio tim kvalitetnih lokalnih muzičara i profesora kako bi nastao Um individuum. 

Kao i sva deca njegove generacije, za Dimitrija, sada dvadesetpetogodišnjaka, od najranijeg detinjstva najprirodnije je bilo da krene nešto da trenira, a interesovanje i predispozicije su ga opredelile za košarku. Prošao je sve selekcije KK Šumadija, imao trogodišnji izlet u Hemofarm, a profesionalno je igrao tri godine u KK Studentu. Treneri su pričali da je talenat i predviđali mu mnogo toga u karijeri, ali je Dimitrije kasnije ipak izabrao drugačiji put. 

Sport je nekad, kao i sada, najbolji način da se deca sklone sa ulice, a naš sagovornik kaže da tek sada vidi šta to zaista znači i da ulica može da te odvuče na loš put, ali i da ti nešto da, zavisi od toga na kojim si talasnim dužinama i kako se boriš sa njima. Sport je zdrava priča, ali Dimitrije kaže da postaje nezdrava kada se deca guraju u prevelike ambicije i kada preraste u surovi profesionalizam, onda je već sve posao, šou biznis, pomalo banalizacija, a kreću i preterivanja... 

Mada je teška povreda mogla da ga trajno udalji iz profesionalne košarke, Dimitrije je uspeo da se vrati i da mu ide jednako dobro kao i pre, a onda ga je susret sa gitarom podsetio na to da je muzika uvek bila tu negde i otvorila mu jedan novi svet - slobodniji, kreativniji, stvaralački, koji mu karijera profesionalnog sportiste ne bi pružila. Tek tada je, kaže, našao sebe, to je bilo to, to je razrešilo dotadašnje sumnje da li je košarka baš njegov put. 

Još u prvim razredima osnovne škole Dimitrije je na testiranju prošao kao prvi sluhista, pa je i krenuo u muzičku školu, ali u tom trenutku nije pronašao sebe u tome, nije pokazivao interesovanje za neki poseban instrument. Svi su ga videli u košarci, predviđali mu velike uspehe, srpski klubovi su se interesovali za njega, ali je on odlučio da ostane u Kragujevcu, kao da je čekao da se nešto desi da ne krene tim putem. Gitaru je dobio od prijatelja jer je dugo stajala nekorišćena i krenuo da se zanima za nju, išao u školu gitare Doma omladine, kasnije samostalno nastavio da uči. Svirao je i pevao amaterski, pa po lokalima u gradu i okolnim mestima, pop-rok bio je njegov izbor za akustične svirke. 

Nakon nekog vremena krenuo je da upoznaje saradnike, sada i prijatelje, ekipa je bila duo, pa trio i dalje se širila do ozbiljne brojke, sada imaju čoveka za sve, osnovu za jedan stabilan bend. Tako se došlo do Uma individuuma, koji je nešto poput projekta, jer nije klasičan bend. Prva stvar koja je od njih izašla upravo i nosi naziv Stvar, singl objavljen 2014. godine na taj način što se oko ideje našeg sagovornika, odnosno tekstova i muzike, okupio pomenuti tim kvalitetnih lokalnih muzičara.

Priključio se Đorđe Jakovljević na harmonici, zatim je došao Ivan Pantelić na violini, pa klavijaturista Bogdan Đurić. Došao je i vokal Momčilo Knežević, pa su se stekli uslovi da Stefan Vasić produčira "Stvar". Pesma je imala fin odziv na Youtubeu, s obzirom na to da je ipak nastala iz poluamaterizma, u kućnom studiju, bez budžeta, nula sa zdravom idejom, objašnjava Dimitrije. Kasnije su se ekipi priključili basista i bubnjar Ivan Radenković i Dušan Lazić, zatim vokal Jelena Pantić i tu se krenulo u priču oko ideje da se ozbiljnije aranžiraju i sviraju autoske pesme. Kada su se ekipi priključili i profesori instrumenata, to je dalo posebnu ozbiljnost - Nikola Milovanović profesor gitare, u bendu gitara i bas i Alen Petrin na saksofonu. Tu su sada i bek vokali Sofija Vučićević i Čedomir Milojević, a produkciju za buduće singlove će raditi Marko Petković iz Mateo studija. 

Ekipa ne funkcioniše kao bend i nužna celina, već se angažuju po potrebi, šta koja pesma traži, objašnjava Dimitrije. Nastavio se rad na sledećem singlu, pa je pre nešto više od mesec dana iz novog seta publici na preslušavanje stigla pesma "O zar si sama" uz video zapis. Dimitrije ima ispisane tekstove i muziku za dva, tri albuma, a sada polako sve guraju ka finalu, da ih prenesu u audio i video zapise i plasiraju ciljnoj grupi. Muzika je raznovrsna, ima i instumentala, zanimljivih ritmova... Plan za naredne singlove je pesma sa ženskim vokalom i duet, možda i neki festivalski nastup. 

"Ceo fazon je umetnički nastrojen, ima poruku, težinu, to je artistički pop-rok. Sve je u fazi zaleta, razvitka, sa Youtubea pesme traže svoj put, vrte se i na nekim radio stanicama", kaže Dimitrije koji je još kao desetogodišnjak zapisivao neke stvoje stvari, hip hop tekstove i generalno imao sklonost ka umetnosti. "Muzika i stvaralaštvo daju širu poentu i smisao svemu. Sama muzika po sebi je neka određena energija, zvuk u sebi nosi emociju putem koje se obraća nekome na sličnim talasnim dužinama. Pričaš nekome novom ko će da pronađe u tvojoj muzici nešto vredno pažnje, da možda pokreneš muzikom nešto lepo u njemu, da se usaglasi sa tobom", objašnjava Dimitrije. Kaže da zato muzika koju stvara Um individuum nije za široke narodne mase, već nastoje da imaju svoju, autentičnu ciljnu grupu kao što je se drže Divljan, Rundek, Masimo, Džiboni... "Šta god da radiš trebalo bi da ostaviš sebe u tome. Svako od nas ima nešto posebno, nismo došli na ovaj svet da budemo svi isti, imamo energiju i kreativnost da budemo raznoliki", smatra naš sagovornik. 

Muzika Dimitrija ipak nije udaljila od sporta. Trenira, drži kondicione treninge i namerava da se usavrši kroz višu trenersku školu za košarku. Drži se zdravog načina života, a to bi voleo da prenese i na decu koju sutra bude trenirao. Neće, kaže, biti onaj trener koji gura decu u velike snove i prevelike ambicije. On će im preneti znanje, a na njima je odluka kako dalje. Ponudiće samo zdravu sportsku priču.  

Uz to, Dimitrije je veliki ljubitelj knjige. Čitanje smatra izuzetnom disciplinom da se čovek sigurno uzdiže na neke nove visine, dolazi do određenih odgovora koje svako biće postavlja. "Ako si živeo, a nisi čitao, šta si onda uradio?", pita naš sagovornik. Dokazani autori gotovo u svakoj rečenici nude nešto, neke odgovore, poruke, beskrajno je puno pitanja i odgovora i nikad neće biti napisano dovoljno knjiga. Isto je i u muzici. Umetnost je tu da kroz nju čovek raste iznutra", kaže Dimitrije za kraj našeg razgovora. 

 

Najnovije vesti iz ove kategorije