Ćuretove pustolovine: Moja RUSIJA (Prvi deo)

Subota, 07 Jul 2018 15:00Autor: Dušan Đurić Ćure

Dušan Đurić Ćure, Kragujevčanin poznat kao veliki ljubitelj putovanja, trenutno proživljava svoj san - u poseti je Rusiji, gde je u toku i Svetsko fudbalsko prvenstvo. Svoje utiske, kao i tokom ranijih putovanja, Ćure deli sa nama.

U celosti i verodostojno vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on vam se unapred izvinjava na greškama. Kao i uvek, piše preko mobilnog telefona, negde u minutu predaha između dve avanture.

Stiže davno cekan dan, dan kada krećem za Rusiju, zemlju prema kojoj nijedan Srbin nije ravnodušan, sa osećanjima koja idu od euforije o bratskim vezama do negiranja svega što nas je spajalo sve ove godine. Na moju (našu) sreću druga opcija se ipak meri u promilima ali njena glasnost, podaništvo prema finansijerima, koji su "laki" na novcu koji daju da raskinu vekovne veze, pravi lažni privid bitnosti kako u broju tako i u njihovom mišljenju. Pri samom ulasku u ček zonu aerodroma "Nikola Tesla" čujem da me neko doziva, okrećem se i vidim Olivera Subotića, kragujevčanina, pilota Air Srbije. Reč po reč i iako avion kasni 30min stiže vreme ukrcavanja. Zavaljen u sedištu letim ispred aviona, probijam još to malo oblaka jer srce vuče, vuče ka zemlji koja je poslednji bastion pravoslavlja, zemlji bez koje bi mi bili dovedeni pred svršen čin: pokoriti se ili nestati. Jedna slika iz kabine sa sedišta pilota ovaj let čini više nego jedinstvenim. 

Davno sanjan san obilaska Sankt Peterburga se ostvaruje. Na aerodromu Pulkovo male Ujedinjene nacije. Svetsko prvanstvo u fudbalu je a to je, posle Olimpijade najveći sportski događaj. Mnoštvo nacija, kako evropskih, azijskih, afričkih, južno američkih..svi u bojama svojih zemalja. I opet ta mešavina jezika koji sa svih strana para uši. Po starom običaju stajem u red gde su azijati, taj ide najbrže, ali sad minus debeo. Na ulazu ukucavaju ime i prezime na kontrolni lustić tako da naša službenica pogibe da nađe njihova "slova". Odmah net i zvanje preku Yendeks aplikacije taxija. Ovde i Uber radi i to je najekonomičniji način putovanja. Može se i busom do prve stanice metroa ali je ovo galantniji način. Naravno taxi vozač je neki "stanac",, Kazahstanac ili Uzbekistanac ili Turkmenistanac ili....jednostavno "stanac";. Naravno ni reč engleskog ali je toliko ljubazan da mi je na čistom njegovom jeziku ceo put objašnjavao nešto a ja profesionalno otklimao glavom i sa jedno 30tak "razbiram"; ga ubedi da mi je sve jasno. Taxi 8 evra do centra. Aj nek bude 10 da nam krene lepo. Inače u Rusiji je gorivo "preskupo" - pola evra. Smeštamo se u hostel Ofelia u prevodu "Ti ne ličiš ni na jednu"; ali kasno bukiranje i predivne slike na bookingu uzeše danak. Smestili se i aj na po jedno. Odmah pored nas prodavnica, Ben Francuz, cimer nas odvede i zakucasmo se pored jednog od mnoštva kanala da ispijemo piće. Rekoh da se smrkne pa da legnemo. E moj bato, pogledah na sat, 23:15 a dan i dalje. Ovde su "bele noći";, smrkava se oko ponoći a svanjava u 3 ujutru, tj razmrkava se jer nema klasične noći. Priđoše nam Vera i Kaća tako da veče postade i više nego zanimljivo. A sa druge strane kanala policijska stanica. Milina.

Ustajemo i pravac centar. Usput u jednu prelepu pekaru i pravac Crkva Svetog Isaka; pored koje je Informativni centar. Dan savršen, sunčan sa nekih 23 stepena. 

Izbijamo na trg gde pogled oduzima dah. Trg okružen sa tri strane prelepim zgradama, sa spomenikom caru Nikolaju I koji je jedistven jer ima samo 2 potporne tačke. Ispred njega velelepna ali prevelelepna crkva Svetog Isaka sa svojim pozlaćenim kupolama. Oblaci su ovde isto jedna od atrakcija jer se kreću velikom brzinom i prave takvu jedinstvenu atmosferu lepšu nego oni nad Berlinom. Žestoka je njihova borba sa Suncem za zagrljaj Peterburga. Zakucavam se na klupu jer jednostavno ne može se dalje. Zraci Sunca koji su uspeli da se probiju kroz odbranu oblaka osvetljavaju zlatne kupole i prave jedan mističan bajkovit prizor. Vrh, ali baš vrh.

U glavi je haos, to je to, Sankt Peterburg, moćni grad carske Rusije, čedo čudesnog Petra Velikog, dom otaca književnosti: Aleksandra Puškina, Fjodora Dostojevsog,, Nikolaja Gogolja, gde biblioteka iz 1715 godine ima 15 miliona knjiga..Ili recimo šahista Mihaila Botvinika(višestruki prvak sveta u šahu u periodu 1948—1963), Borisa Spaskog (svretski prvak u periodu 1969—1972) i Viktora Korčnoja. Anatolij Karpov je dugo živeo u Lenjingradu gde je studirao.....Grad koga je Ekatarina II postavila kao prestonicu evropske kulture, grad muzej, grad o kome je najviše pesama napisano, grad koji svoju ogromnu veličinu pokazuje i prema nama uzimajući nas u svoje skute kao da mu je potrebna još jedna kockica da sastavi najdivniji mozaik ljudskog roda.

Ulazim u kiosk i preljubazna radnica me upira ";Rašn or Ingliš"?, a ja naravno da napravim šalu "Srpski",, kad dečko pored nje Ilija, Rus koji je čak jednom bio i u Kragujevcu i govori ekstra srpski. Čudo. Ispitasmo sve što nas zanima, obeležismo na karti i krećemoooo.

Sankt Peterburg ili ranije Lenjingrad ili Petrograd je drugi po veličini, posle Moskve i nalazi se na ušću reke Neve u Finski zaliv ( (Baltičko more). Osnovao ga je Petar Veliki 1 703 godine da osigura ruski izlaza na Baltik. Od 18 do 20 veka je bio glavni grad Rusije, inače je najseverniji milioski grad na svetu sa oko 4.8 miliona stanocnika. Pogrešno se misli da je Petar veliki po sebi dao ime a on ga je nazvao po Svetom Petru svom zaštitniku. 26 januara 1924 godine komunistička partija Sankt Peterburga je promenila ime u Lenjingrad jer je ovde započeo Oktobarsku revoluciju. Poltroni. Bilo je takvih i kod nas. 6 septembra 1 991 god vraća ime u Sankt Peterburg. Zovu ga i Severna prestonica.

Pravac šetnja da zamenimo lovu jer danas je nedelja pa dosta toga ne radi. Ulice prelepe, preširoke, prečiste....sa zgradama iz 18 i 19 veka gde pogledom na njih vraćam se i zamišljam sjaj ovog grada u to vreme. Crveno je na pešačkom i svi stoje iako nema saobraćaja, čekaju zeleno. E moj bato kod nas i baba od 80 godina kreće na crveno ako nema kola a vid joj dobacuje 10 metara. Ulazimo u Nevski prospekt, bulevar žila kucavica grada. Ulica kojom dnevno proďe više od milion ljudi. U njoj počinje da se oseća euforija svetskog prvenstva. Šarene se trotoari ali ovde nema bašta, tj u delu do Fan festa, mesta okupljanja navijača. Uđosmo u jednu menjačnicu i pošto je odmah pored fan festa svratismo do njega da izvršimo inspekciju jer u 15h igramo sa Kostarikom. 3 ogromna led ekrana sa mnoštvom pratećeg programa. Pošto je 12 sati krenusmo da nađemo neku klopu. Naravno Nevski prospekt i naletimo na restoran Stolnaya. Radi 24 sata.Klasika kao  kod nas ekspres restorani, tipa Mama Zaga. Klopa odlična, probah prvi put boršč, tradicionalno jelo, vrsta supe, odlično. Hleb, salata, glavno jelo i kolač, 3 evra!!! Natrag u Fan fest jer za nas kreće Svetsko prvenstvo utakmicom u Samari protiv Kostarike. U Fan festu nas desetak Srba tj desetak sa  našim obeležjima a pola Rusi. Izvadih zastavu Kragujevac Rusija i krete slikanje, taman da ubije nervozu. Utakmica taman kakva treba, odličnih 1:0 tako da mora da se zalije. Iz zone pravac Ermitraž tj trg ispred. Prolazimo kroz neki prolaz na čijem izlazu može čovek samo da raskolači oči. Ogroman, ogroman trg na čijem centru je Aleksandrov stub, napravio ga je Montferand i čudo je arhitekture jer sa svojih 47.5 metara i 600 tona težine ničim nije pričvršćen već samo  svojom težinom. A onda pogled na Ermitraž, moj nedosanjani san, drugi najveći muzej na svetu, posle Luvra,  ponos ruskog carstva, osmeh ne silazi sa lica. Sedoh na trg da uživam u njemu. Podarilo nas lepo vreme. Ubismo dobrih sat vremena u ćutnji i sedenju. Ustajemo i šetamo kroz grad. Bože koliko je lep, sa koliko stla urađen, prošao sam fino u životu ali ovakvog još ne sretoh. Možda i osećaj što je ovo ipak jedan od centara pravoslavlja čini utisak nestvarnim. Smrkava se a to znači da moramo nazad jer je ponoć.

Danas je plan šetnja po gradu i Carsko selo, tj Katarinina palata. Ponovo u pekaricu na doručak, već postaje ritual i u centar. Sunčan dan pa je dogovor da ga provodimo napolju a loše dane po muzejima i crkvama. Hvatamo metro do stanice Moskovskaya; a odatle minibus. Pošto je Svetsko u fudbalu besplatan je prevoz za navijače koji imaji Fun ID, mada ionako nije skup prevoz.; Metro karta je 45 rubalja, puta 1.6 izađe oko 80 dinara. Stižemo u Carsko selo i omašimo izlaz jer izađemo u centru mesta a ne kod Katarinine palate . Menjaj prevoz i nazad. Ulazak u dvorište palate se posebno plaća od ulaza u palatu. "Dvorište" tj ogroman park je prelepo sređen, vidi se delo aristokratske love i vrhunskih projektanata. Ukapiramo da smo ušli u donji deo i onda pravac ka palati. Niče ispred nas prelepa građevina, ustvari to je četvrta palata građena na tom mestu. Prvobitno je Petar Veliki napravio palatu svojo supruzi Ekatarini I, letnjikovac u kome je ona provodila dosta vremena jer se nalazi samo 25km od grada. Palatu je nasledila njihova ćerka Ekatarina Velika koja ju je srušila, jer joj se nije svidela, napravila novu pa i nju srušila, pa još jednu pa joj se ni ta nije svidela i na kraju je njen ukus zadovoljio italijanski arhitekta Bartolomeo Rastreli 1717 godine. Urađena je u baroknom stlu. Okasnili smo pa je red poduži ali brzo ide. Palata je autentična, kao i stvari u njoj pa se primećuje ogromn raskoš tog perioda. A red kao da ga je Darwin pravio. 6 belih, 4 crna, 10 žutih, 5 crvenih, 15 mešanih...staviti u posudu, dobro promućkati i postaviti u red. Ekatarinina palata je nivoa Šenbruna u Beču, predivan ulazni hol sa stepenicama, ogromna soba za zabave optočena zlatom kojoj sunčevi zraci daju neverovatnu grandioznost, niz fantastičnih soba: plava soba za crtanje, plava kineska soba, i horski antre prekriveni su svilenim zidnih oblogama. Kupatilo od poliranog sibirskog kamena, spavaće i dnevne sobe...zelena trpezarija u kojoj je postavljen mermerni kamin prvi u Rusiji...podovi prekriveni ukrasnim Parketom. A da na ulazu dobiješ kese na patike da ne bi oštetio pod. Dva sata lutanja po delovima palate, igranja na zabavama priređenim u neku ili nečiju čast čisto da se vidi raskoš palate, sedenja u sobi za pisanje sa Ekatarinom, čitanje iz knjiga u biblioteci...šetanje parkom sa celom njenom svitom... zove Dragan i vrati u realnost. A uvek pozove kad je najlepše. Tu je odmah i licej koji je Puškin studirao pa se Carsko selo u jednom trenutku zvalo Puškinovo. Izlazimo na predposlednjoj stanici minibusa da bi obišili spomenik posvećen narodu Lenjingrada za vreme II svetskog rata i Lenjinov spomenik. 

Spomenik podignut na putu od aerodroma ka gradu, faktički pored koga svako mora da prođe je spomeik podvigu grada Lenjingrada. Za vreme opsade u II svetskom ratu, za 872 dana je umrlo od gladi ili se smrzlo MILION ljudi. U spisima stoji da je za tri godine umrlo 2 miliona Rusa od toga 750 000 civila. 500 000 je poginulo u borbama za razbijanje opsade. Grad je izdržao opsadu. Stravične žrtve. Neobjašnjivo ni onda a ni sada. Jednostavno veoma retki su ovakvi narodi. Šetam se po kompleksu koji je napravljen na ogromnom kružnom toku. Nemo, samo sa jednim osećanjem, osećanjem strahovitog poštovanja. 2 grada u Rusiji su dobila orden gradova heroja. Staljingrad i Lenjingrad 1952 godine. Odatle do Lenjinovog spomenika, trga i nazad u Fan Fest na utakmice. Sa utakmica na pokretni most pored Ermitraža koji se svako veče podiže u 1:20. Da veče a ne noć. Na slikama se baš najbolje ne vide bele noći. Jednostavno ih treba doživeti. Inače grad ima oko 600 mostova. Oko mosta hiljade turista. Zatvoriše saobraćaj i krenu spektakl. Na vodi desetine čamaca sa kojih turisti slikaju dok sa zvučnika se čuju ruski klasici. Milioni fotografija u sekundi. Stvarno prelep događaj.
>
Ustajanje i današnji plan Petropavlovska tvrđava, i topovnjača Aurora.

Pekarica i šetnjica kroz centar, lored ErmitražaZastajemo kod spomenika Petru velikom koji je u čast svog oca podigla ćerka Ekatarina druga. Na njemu piše " Petru prvom, Ekatarina druga". Premoćan spomenik koji se nalazi u parku iza crkve Svetog Isaka na obali Neve. Puškinova pesma Bronzani konjenik je posvećena Petru Velikom a inspirisana ovim spomenikom.. Dalje preko mosta i uđosmo u Petropavlosku tvrđavu. Opet i opet šetnja kroz grad je kao šetnja kroz muzej. Tvrđava se nalazi na reci Nevi i sagradio je Petar Veliki kao odbranu od Šveđana, međutim kad je završena gradnja 1703 1740 već je rat sa šveđanima bio gotov tako da je bila samo garnizon za bojsku a kasnije zatvor. Kažu da je i Tito tu bio zatočen. U okviru tvrđave se nalaui crkva u kojoj su sahranjeni svi pripadnici carske loze Rusije, od Petra Velikog do Nikolaja II Romanovog. Sve grobnice se nalaze u unutrašnjosti crkve. Impozantan prizor. Sa ove tvrđave su ustanici ispalili nekoliko granata 1918 godine na Ermitraž ali nije pričinjena veće šteta jer su se odmah predali. U sklopu tvrđave je i muzej istorije grada kao i kosmonautički muzej. Obe postavke su vrh vrhova. Šetnja do Aurore je pod kišicom a i ko na inat danas ne radi tako da samo nekoliko fotki ispred. Signal za početak revolucije je bila paljba sa Aurore, simbolično je to značilo da je vojska uz revolucionare. Nazad u grad preko mostova kojih ima oko 600. Deo noći koja traje 3 sata služi za predah jer Sankt Peterburg je noću mala "Zemlja čuda"!

Galerija slika

Najnovije vesti iz ove kategorije