Radio uživo
Prethodnih dana potresla nas je priča o novosađanki koja je sa 70 godina bila prinuđena da napusti stan u kom je živela 26 godina. Uz učestvovanje policije, centra za socijalni rad, javnog izvršitelja i hitne pomoći došlo je do prinudnog iseljenja starice koja je kao ivalid rada od strane nekadšnjeg poslodavca dobila na privremeno korišćenje prostoriju u kojoj je živela. Pitali smo advokata Stefana Dačevića da nam objasni kako se uopšte stiče pravo korišćenja, koja sve prava imaju korisnici, koliko su drugi građani koji na svojim nepokretnostima imaju pravo koriščenja ugroženi, može li pravo korišćenja preći u pravo svojine?
Kako se stiče pravo korišćenja na nepokretnosti ?
Pravo korišćenja se može steći na više različitih načina. Pre svega važno je naglasiti da pravo korišćenja ne podrazumeva i pravo svojine, odnosno vlasništva na nepokretnosti, iako se ono u nekim situacijama može konvertovati. Pa tako pravo korišćenja se može ustipiti na osnovu ugovora o korišćenju nepokretnosti koji zaključuju pravna I / ili fizička lica, i koji su se dosta češće zaključivali u prethodnim decenijama, kada su firme u državnom ili veće firme u privatnom vlasništvu ustupale pravo korišćenja na svojim nepokretnostima zaposlenim radnicima, pa su se ta prava potom prenosila na naslednike. Tu su i ugovori o zakupu nepokretnosti gde zakupci imaju pravo da koriste nepokretnost koju iznajmljuju, kao i različite vrste dozvola ili saglasnosti koje su potrebne za određene vrste korišćenja - kaže advokat za imovinu.
U konkretnoj situaciji, gospođi je bila data prostorija za život po osnovu prava korišćenja, međutim tadašnja firma kao vlasnik te nepokretnosti je prodata trećem licu koje je jednostavno htelo da taj, kao i brojni drugi objekti u vlasništvu budu slobodni od lica i stvari. U Srbiji, postoji veliki broj nerešenih imovinsko-pravnih pitanja koja se odnose na pravo korišćenja nepokretnosti I njihovu eventualnu konverziju u pravo svojine, tako da će se ovakve situacije nažalost dešavati sve češće.
Koji su izazovi s kojima se građani Srbije susreću u vezi sa pravom korišćenja nepokretnosti?
Postoje neki izazovi s kojima se građani Srbije mogu suočiti kada je reč o pravu korišćenja nepokretnosti. To uključuje nedovoljnu jasnoću u zakonima i propisima, sporosti u sudskim postupcima ili administrativnim procedurama, kao i poteškoće u zaštiti prava vlasništva ili prava zakupca. Tako su sve češće situacije da zakupci ili korisnici kojima je ranije ustupljeno pravo korišćenja na nepokretnosti, ne žele da napuste te stanove čak i ako su uredno obavešteni da je pravo korišćenja prestalo ili isteklo u zavisnosti od pravnog osnova po kom je stečeno, što vlasnike dovodi u nezavidnu poziciju tako da svoja prava moraju da ostvaruju sudskim putem – podnošenjem tužbe za iseljenje. Takođe, urbanistički planovi i promene u regulativi mogu uticati na prava i obaveze građana koji poseduju ili koriste nepokretnosti.
Kako bi građani mogli da se zaštite od tih pravnih opasnosti i gde mogu pronaći relevantne informacije?
Da bi se zaštitili od pravnih opasnosti u vezi s pravom korišćenja nepokretnosti, građami bi trebali da se konsultuju sa stručnim pravnim savetnikom koji će im pomoći da razumeju svoja prava i obaveze i da se zaštitite od potencijalnih problema. Uvek je važno da građani budu dobro informisani o svojim pravima i obavezama kada je u pitanju korišćenje nepokretnosti.
Da li pravo korišćenja nepokretnosti može preći u pravo svojine? I ako da, kako se to može dogoditi?
Da, pravo korišćenja nepokretnosti može preći u pravo svojine u određenim situacijama. Konverzijom iz prava korišćenja u pravo svojine kada se radi o građevinskom zemljištu, ili putem drugih pravnih akata kao što su otkup nepokretnosti, ili zaključivanje ugovora o poklonu, prenosu bez naknade ili uz naknadu ili na drugi način predviđen zakonom.
