Radio uživo
Porodica Milić u selu Gornje Komarice kod Kragujevca bavi se ovčarstvom i povrtarstvom, piše RTV. Drže skoro 90 ovaca i jagnjadi rase il de frans, dok su se zbog blizine reke istovremeno odlučili i za proizvodnju povrća i rasada te su tako ostali na selu i nastavili poljoprivrednu proizvodnju svojih predaka.
Gazdinstvo porodice Milić nalazi se u selu Gornje Komarice kod Kragujevca, iako blizu grada odvojeno je od velikih saobraćajnica, smešteno pored reke Osaonice. U ovom prirodnom kutku Vera Milić koja je nosilac gazdinstva sa svojim suprugom drži trenutno oko 90 ovaca i jagnjadi, a sve je počelo 2012. godine kada su proširili stado il de frans rasom.
"Nisu baš nešto otporne kao što su recimo ove naše autohtone rase poput sjeničke, više im treba nege ali dobre su majke, lepo čuvaju jagnjad, jagnjad dobro napreduju i brže stignu u odnosu na ove naše rase. Bude uglavnom dva jagnjeta, nekada tri, bude naravno i jedno. Rasa je mesnata i kupci su zadovoljni. Jagnjad za klanje i priplod držimo i zavisi cena, zimus je cena bila 400 dinara po kilogramu sada je 350, videćemo kakva će cena za Uskrs da bude pošto imamo ponude", kaže Vera Milić, poljoprivrednica iz sela Gornje Komarice.
Za potrebe gazdinstva porodica Milić se bavi i ratarstvom u Gornjim Komaricama gde obrađuju oko deset hektara zemlje.
"Svi su se bavili poljoprivredom u ovom gazdinstvu, jedino se sada moj sin zaposlio, a nikada niko nije radio ništa osim poljoprivrede. Planovi mog supruga i mene su da ostanemo ovde do kraja, a deca nastavljaju svojim putem, to nam odgovara i tako treba da bude. Nemamo mi taj problem što smo malo odvojeni od grada što se tiče naše proizvodnje jedino nam je problem što nam podmladak odlazi i što nemaju uslova za škole ili vrtiće za decu, više nam je problem sa te strane jer omladina nema ovde uslova da živi", smatra Vera Milić.
Zbog blizine reke Milići su počeli da se bave i povrtarstvom kao i proizvodnjom rasada. Pod plastenicima imaju 10 ari a ukupno i na zatvorenom i na otvorenom obrađuju oko 60 ari za povrtarsku proizvodnju.
"Spanać se seje krajem godine kada se pomeri paradajz, to je otprilike oktobar mesec i on stiže na branje u februaru i martu, mi to evo sada završavamo jer je već kraj za spanać. Posle sređujemo dalje plastenike, naravno ubacujemo staljnjak pošto imamo svoj od ovaca, sređujemo i krećemo u aprilu sa sadnjom paradajza. Rasad radimo od februara, tada krećemo sa setvom i prodajemo april, maj, zavisi od toga da li prodajemo za plastenike ili za otvoreni prostor", objašnjava Vera Milić.
Prednost imanja blizu reke kao i brdski reljef pogoduje i povrtarstvu i ovčarstvu tako da su Milići uspešno nastavili tradiciju svojih predaka i ostali na selu.
Izvor: RTV
