Radio uživo
Poštovani čitaoci, kao što sam već najavio, ulazimo u onu fazu izborne kampanje kada ću se baviti strateškim pravcima u programima i kampanjama lista koje učestvuju na ovim izborima. Pokušavam da ovu kampanju pratim okom birača, doduše kvalifikovanog birača, koji je skoro deceniju bio u sistemu lokalne samouprave, pa su mi malo dostupniji, inače, javni podaci. Pošto pojedini akteri ovih izbora velikodušno dele procente gradskog budžeta pojedinim oblastima, neki govore da će sredstva za predizborna obećanja obezbediti kroz emitovanje hartija od vrednosti, to jest drugim vidom novog zaduživanja, a retko ko se bavi onim šta će zateći kada i ako dođu u poziciju da formiraju većinu u lokalnoj skupštini. Evo, da ih uputim i dam neke podatke za šta se bore, ukoliko im nije ideja da se samim prelaskom cenzusa „okače“ na leđa neke „velike“ grupacije, dobiju par funkcija i tako provedu ceo mandat.
Kreditne obaveze grada Kragujevca po bankarskim kreditima iznose 24 miliona evra (tačnije 24.378.674,88 na dan 30. jun 2019. – po podacima Gradske uprave za finansije).
Potpisan reprogram sa EPS-om oko 14 miliona evra (1.662.242.237 dinara – zaključak Vlade RS – početak otplate mart 2020.)
Potpisan reprogram sa Energetikom oko 10,5 miliona evra (1.240.998.180 dinara, početak otplate 1.1.2020. mesečni anuitet 11, 5 miliona dinara)
Zaduženje prema EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) 15 miliona evra, od toga sukcesivno povučeno oko 10 miliona
Zaduženje JKP Šumadija – 9,5 miliona evra.
Ukupnje obaveze koje će grad na osnovu ovih zaduženja imati u 2020. godini će biti oko 800 miliona dinara, i ako buduća vlast te novce ne obezbedi, uopšte neće biti bitno da li je zamenjena jedna klackalica na dečijem igralištu ili pet sijalica ulične rasvete u Beloševcu. Raspašće se sistem.
Da bi se ove budžetske „rupe“ popunile svima koji ozbiljno pretenduju da vrše vlast u narednom periodu je jasno da mora da se radi mnogo više i ozbiljnije nego u prethodnom periodu. Dok nam novi kandidat za gradonačelnika Nikola Dašić ne predstavi program, ja bih mu predložio da napravi potpuni otklon sistema rada Radomira Nikolića bar u tom investicionom delu. No, to se verovatno neće desiti, već će naprednjaci ako dobiju većinu biti oslonjeni na podršku republičke Vlade, koja nije baš bila izdašna prema Kragujevcu prethodnih šest godina. Nekoliko investicija, pre svega YangFeng i Teknia u oblasti auto-komponentistike, kao i privatna akvizicija gospodina Milanovića oličena u MIND parku. Iza nas ostaju nerealizovane velike investicije koje je obećavala aktuelna vlast kao što su CMEK, radna zona FENIX, pa nova autobuska stanica, 100 modernih autobuskih stajališta, i da ne nabrajam više.
Da bi grad Kragujevac mogao ne samo da otplaćuje dugove koji će ostati iza ove vlasti, već da bi mogao dalje da se razija potrebno je odmah posle formiranja vlasti krenuti u agresivnu investicionu aktivnost, to jest opremanje novih industrijskih zona, dovođenje investitora, prodaju lokacija i što je najvažnije masovnog zapošljavanja.
Prateći programe i dosadašnja obraćanja javnosti aktera izborne kampanje, jedino mogu da izdvojim listu „Svi na ovu stranu“, koju predvodi bivši gradonačelnik, koja je dala akcenat ovoj temi, što je i logično, jer je predvodi čovek koji se ovim poslovima vođenja grada bavio, ako neko zna kako izgleda investicija od pisma o namerama do svečanog otvaranja, to je Veroljub Stevanović.
Pažljivo proučavajući njihov predizborni program 100 projekata, ohrabruje što su među njima opremanje industrijske zone Maršićko polje i izgradnja Severne obilaznice, gde će se ukupno dobiti preko 100 hektara zemljišta koje može biti ponuđeno investitorima. Vidimo da predlažu i otvaranje novih biroa, kao što su Biro za privlačenje investicija, koji bi trebao da bude tehnička podrška investitorima, kao i Centra za prekvalifikaciju, koji će biti podrška nezaposlenim građanima da se lakše prilagode novim poslovima koje će doneti novi investitori. Takođe, ova lista se jedina bavi veoma održivim poslom stanogradnje kroz projekat „Greenville“ na prostoru kasarne Milan Blagojević, koji je bitan, jer obezbeđuje zaposlenje velikog broja ljudi u procesu izgradnje i razvija uslužnu oblast koja, takođe, dovodi do povećanja zaposlenosti. Tu su i programi za podsticanje samozapošljavanja, kao i izgradnja nekoliko velikih infrastrukturnih projekata, kao što su regionalni put Kragujevac – Mrčajevci, nova autobuska stanica.
Logično, lista “Svi na ovu stranu“ je svoju kampanju koncipirala na ovim projektima udarajući tamo gde je protivnik, a to je kragujevačka vlast, najslabiji. Ako bi anketirali Kragujevčane verujem da bi najveći procenat bio onih koji zameraju Radomiru Nikoliću to što je grad investiciono “mrtav“, što više nije centar centralne Srbije već je primat preuzeo Kruševac, što se polako pretvara u palanku.
Najvažniji čovek, ukoliko vlast ne formira Srpska napredna stranka, kao dominantni nosilac poslova u lokalnoj smoupravi, treba da bude većnik ili pomoćnik gradonačelnika za investicije. Taj čovek, ili žena, mora da govori bar tri jezika, da bude dobar ekonomista, ali da se dobro razume u pravo i urbanizam, i što je najbitnije, da ne provodi vreme u kancelariji, već da bude na terenu, na parcelisanju industrijskih zona i na investicionim sajmovima širom Evrope.
I možda će se nekom učiniti da favorizujem jednu izbornu listu, to je naprosto ono što sam iz dostupnih programa i materijala mogao da vidim, i radovao bih se da me nosioci izbornih lista demantuju i predstave svoje investicione projekte. Što pre svi shvate da nam jedino agresivan investicioni pristup donosi napredak, a kada se gradski budžet napuni, lako će se sanirati mobilijari na dečijim igralištima ili asfaltirati 300 metara seoskog puta...
