Radio uživo
Zastupljenost žena u odlučivanju u organima vlasti u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji je nedovoljna, a na nivou mesnih zajednica izuzetno niska, pokazalo je istraživanje koje je Zaštitnik građana sproveo tokom 2017. godine, uz podršku Misije OEBS u Srbiji i predstavio u Kragujevcu.
Poseban izveštaj Zaštitnika građana “Zastupljenost žena na mestima odlučivanja i aktivnosti lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji“ predstavljen je juče u Kragujevcu, u prisustvu Biljane Ilić – Stošić, načelnice Šumadijskog upravnog okruga i Gordane Damnjanović, članice Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Rezultati istraživanja sprovedenih u 143 lokalne samouprave, pokazuju da su samo u 12 opština i gradova na poziciji predsednika opštine odnosno gradonačelnika žene. Situacija nije bolja ni kada je reč o poziciji predsednica skupština, na kojima je 14,4 odsto žena. Učešće žena u savetima mesnih zajednica je 11,4 odsto, dok je samo pet odsto žena predsednica saveta mesnih zajednica, pokazao je izveštaj o zastupljenosti žena na mestima odlučivanja.
"Najviše nas je zabrinula izuzetno niska zastupljenost žena u savetima mesnih zajednica, jer mesne zajednice su mesta gde se prava najčešće ostvaruju i gde se donose životne odluke, rekla je Nataša Jović pomoćnica generalnog sekretara u Stručnoj službi zaštitnika građana, i dodala da je učešće žena sa invaliditetom i Romkinja u lokalnoj vlasti minimalno. U 137 lokalnih samouprava među odbornicama je sedam žena sa invaliditetom a dve su Romkinje", kaže Nataša Jović.
"Kragujevac je jedan od gradova koji ima institucionalizovan sistem kada je reč o rodnoj ravopravnosti. Trenutno se priprema rodno odgovorni budžet koji podrazumeva programske aktivnosti koje doprinose rodnoj ravnopravnosti. Takođe, želimo da se prilagodimo nacionalnoj strategiji i kroz Lokalni akcioni plan na angažovanju žena u političkoj i ekonomskoj sferi, kao i u oblasti obrazovanja", istakla je Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Na skupu je rečeno i da navedeni podaci ukazuju na nedostatke rodnih politika i nedovoljne funkcionalnosti mehanizama za rodnu ravnoprvnost.
Takođe, navedeno je i da se kvote koje propisuju da najmanje 30 odsto žena bude u organima vlasti, primenjuju samo tamo gde je to zakonska obaveza, dok se na drugim mestima ne primenjuju. Preporuka koju upućuje Zaštitnik građana je da se zakonom, kojim se uređuje rodna ravnopravnost, efikasnije uredi ostvarivanje rodne ravnopravnosti na svim nivoima.
