Radio uživo
Rano je otišla iz Kragujevca, ali košarkašica Jelena Milovanović nikada nije izgubila vezu sa rodnim gradom koji ima puno opravdanih razloga što se njome ponosi. Kragujevac joj je u srcu, a kaže i da je uvek bila "porodično dete", pa je to i sada motiv da svaku priliku iskoristi da dođe, mada ih nema mnogo jer profesionalnih obaveza ima baš toliko - mnogo.
Ljubav prema košarci nasledila je od mame koja je i sama bila uspešna i poznata na terenima stare Jugoslavije. Sa 6 godina je počela da trenira, a sa 13 je pošla za svojim snovima o uspešnoj košarkaškoj karijeri i boljim uslovima za to. Prva stanica na tom putu je bio Leskovac, zatim Novi Sad, a onda i Mađarska, Rusija, Turska gde sada igra. Sa 14 stigla je do reprezentacije. Iskusila je igrnje u WNBA u Americi, ligi koja je vrh ženske košarke. Zahtevno je i brzo se igra, privlači pažnju kao i muška košarka, ali Jelena ipak kaže da je evropski basket bolji. Najviše joj je prijao život u Mađarskoj gde su joj mnogi ljudi prirasli k srcu i gde se osećala kao kod kuće. Uživala je i košarku nije doživljavala kao posao. Zahtevnije je u Rusiji i Turskoj, manje je bliskosti i druženja koje voli jer, kako kaže, utiču na "hemiju" koja vlada u ekipi. U Turskoj ima malo slobodnog vremena, puno treninga, utakmica, letova, nema odmora.
Istorijsko zlato na EP 2015 i kvalifikacije za ovogodišnje Olimpijske igre najlepši su joj trenuci u karijeri i ostvarenje njenih snova za koje se nije uvek činilo da će postati realnost. Imala je čast da bude deo tima koji je žensku košarku podigao iz pepela i uselio u svaki srpski dom i srce. "Košarka je timski sport pa individualne uspehe ne slavim kao one koje postignem sa ekipom. To je kruna svih pobeda i daleko iznad ostalih iskustava u karijeri. Na OI će biti izuzetno teško i sama pojava tamo će nam mnogo značiti", kaže Jelena.
Čak i najsajnija medalja ima drugu stranu, a to su velika odricanja i detinjstvo drugačije nego njenim vršnjacima. Za nju nije bilo redovne nastave, ekskurzija, iz škole ima tek par drugara, ali ne žali. Košarka je, kako kaže, njen život u koji je sa porodicom uložila sve.
Prijatelji je smatraju iskrenom osobom koja se nikad ne folira i koja će uvek da kaže ono što joj je na umu. Mediji su je svojevremeno prozvali dušom naše ekipe, koja je uvek pozitivna i nasmejana, jer tako se lakše ide kroz život. Jelena kaže da padovi koje svako kad tad doživi nisu razlog da ubija sebe u pojam zbog toga, a ako baš zapadne u krizu, stvari rešava dodatnim treninzima koji ne ostavljaju puno snage i vremena za razmišljanje.
Smatra da se Kragujevac iz godine u godinu prolepšava i, pošto joj nedostaje srpska kuhinja, uvek kada dođe pozitivno je iznenadi činjenica da ima sve više dobrih restorana. Kad izlazi, voli da se do 1 vrati kući, pa je njen izbor uvek neka kafana umesto klubova. Onima koji joj dolaze u goste uvek obećava lep provod. Najlepše joj je ipak u kući, ali samo kad okupi veliko društvo. Srešćete je i u Lole Ribara, Plazi, bioskopu koji obožava. Kokice i filmovi, knige, to je odmara kad nije u Kragujevcu, a kaže i da sve više vremena provodi u kuhinji gde se trudi da sledi mamine recepte za sarmu i pasulj. Domaćica je koja ne voli baš mnogo da pegla i čisti, pa ponekad mamu koja joj dolazi u posetu "zove" ceo stan za sređivanje. Gde god da je, najvernije društvo joj je ljubimac, "pomeranac" Koko koji ne propušta Jelenino "skitanje" po kafićima, tržnim centrima i putovanja.
