Radio uživo
Tamo gde drugi osećaju strah, on počinje da uživa; ono što drugi smatraju opasnim, za njega je zanimljivo i vredno svakog rizika - naš sugrađanin Nenad Petrović Šone, a poznat i po nazivu svog Auto moto karting kluba "Divlji", koji mu opravdano "leži" kao nadimak.
Rođen je u Kristianstadu, gde je i živeo do svoje osme godine, jer su mu roditelji radili u ovom gradu na jugu Švedske, ali je uvek znao odakle potiče, gde mu je dedovina i da je zapravo njegov grad Kragujevac. S velikim uspehom pronosi ime grada kada se penje na pobednička postolja po našoj zemlji i Evropi, a zadužen je i što mu je nakon pola veka vratio jednu sportsku manifestaciju.
Od malena je bio zaljubljen u karting i karijeru u ovom sportu gradio od 1985 do 1990. godine u ASK Kragujevac, da bi se od naredne prešaltao na motocikle. Prvu karting trku vozio je sa osam, a motociklom sa nadmetao već sa trinaest godina. U biografiji ostaju zabeležene četiri vicešampionske titule i dva treća mesta u generalnom plasmanu u kartingu, a Šone kaže da je najsjajnija odličja dva puta izgubio zbog podmetačina u klubu i van njega usled kojih je njegov motor bio diskvalifikovan. Razočaran ovakvim okolnostima u kartingu, a pritom osećajući veliku ljubav prema motociklima, prešao je na moto sport. Uz podršku prijatelja koji su dodatno podgrevali ideju da Kragujevac treba da ima pravi auto-moto karting klub, osnovao je svoj, "Divlji", 1999. godine, i od samog početka krenuo sa organizacijom takmičenja.
Ljubav prema točkovima uvek je bila podržana od strane njegovog oca, takođe zaljubljenika u motocikle i Šone kaže da je u njemu imao ne 100, nego 120 odsto razumevanja. Onima koji ga znaju jasno je da je život na dva točka jedini kojim Šone želi i ume da živi. Počinje da uživa tamo gde druge obuzima strah, a ono što oseća u naletu adrenalina pri brzini od 300 kilometara na čas ne može adekvatno da opiše nekome ko to nije doživeo. Zato nikad, ni posle nekolicine teških padova i operacija, nije ni pomislio da odustane od vožnje i trka, niti mu se čini da će ga šta skorije od toga odvratiti. Epiteti rizičan i opasan nikad ga nisu plašili u sportu, a o tome nema kad ni da misli, jer tokom trke fokus mora da bude isključivo na vožnji u kojoj hiljaditi deo sekunde može da bude presudan i gde su vožači na pet centimerata jedan od drugog, pa svačija greška može da bude kobna. I sami treninzi su naporni koliko i zanimljivi, a Šone ih obično ima četiri puta nedeljno. Oko Kragujevca je dosta predela, brda i planina, pogodnih za moto kros, a vozi se i bicikl i vežba u teretani. Jedini mogući rezultat koji je neophodan za trku su savršeno utegnute fizička i psihička pripremljenost.
Posle 50 godina upravo zahvaljujući Šonetu u Kragujevcu je organizovana kružna moto trka, 2010. godine, na stazi oko "Šumadija sajma", čime je on ovaj sport vratio u grad koji je poslednju trku gledao još na potezu oko "Zlatne ruže" davne 1961. Već 16 godina on lično i njegovi vozači, donose u Kragujevac titule sa domaćih i evropskih takmičenja - u više klasa 10 šampionskih, nekoliko više vicešampionskih titula, šest trećih mesta. Šone je osetio i kako je biti šampion Istočne Evrope, sedmostruki prvak Srbije, a naročito se ponosi činjenicom da je organizovao 25 moto trka. "Nagrada Kragujevca" imala je dugi niz godina podršku grada, a kada je došlo do promene pravila o tome koje manifestacije grad može da podržava, a koje ne, lokalna samouprava više nije mogla da stoji iza ovog takmičenja zbog mesta održavanja, te je ono postalo "Nagrada Srbije". U ovoj godini bile su održane dve trke, a takmičari su, sem ovdašnjih, pristigli i iz Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske. Žali što domaćin ovih sportskih priredbi nije njegov grad, već se održavaju na vojnom poligonu u Beranovcu kod Kraljeva. Smatra da Kragujevcu, kao gradu sa automobilskom industrijom, fali upravo auto-motodrom, gde bi se održavale trke, treninzi, edukacije mladih o saobraćaju i koji bi privukao ljubitelje motocikala sa ulica, pa i sprečio tragedije koje se dešavaju.
U Srbiji je, objašnjava Nenad, svest o moto sportu u usponu, što ga raduje, a tome doprinose internet i svetske televizije preko kojih svi lako mogu da prate trke, a svet motocikala bliži nam je i samim tim što oni već postaju potreba, a ne luksuz, poput skutera kojima se lako kreće. U Kragujevcu Šone se do sada nije susreo sa negativnim mišljenjima ili predrasudama o tome čime se bavi, kaže da su ljudi radoznali i da vole da prepričavaju svako na svoj način kako je kao gledalac doživeo neku trku.
Dan provodi jureći za obavezama, čas je u svom Moto servisu "Šone sport", čas na nekoj kafi ugovara poslove ili detalje za neko naredno takmičenje, telefon mu gotovo neprestano zvoni, a sve to ga ne umara i ne prazni mu baterije. Naprotiv, kaže da ne bi mogao da miruje i da voli da živi punim gasom, pa i kada ode na odmor, već posle pet dana živci počinju da rade svoje. U iščekivanju drugog deteta, lepo vreme koristi i da na svoju četvorogodišnju ćerkicu prenosi ljubav prema dvotočkašima koji je već sada privlače.
