SAŠA MILOJEVIĆ - Kragujevčanin koji je osvojio svet

U ekskluzivnom intervjuu za portal Uzvik hotelijer Saša Milojević govori o tome kako se krajem devedesetih, odmah po završetku studija, otisnuo u "beli svet" sa idejom da postane najbolji u poslu za koji se školovao i kako je u tome uspeo.

Saša Milojević "Srbin, Hotelijer, svetski putnik, otac, suprug, zaljubljenik u sport" ovaj opis vam stoji na društvenim mrezama, da li biste nešto dodali? 

- Možda ne nužno istim redosledom jer bih porodicu stavio na prvo mesto, ali u kratkim crtama, tako bih sebe predstavio za početak.

Tokom studija hotelijerstva da li ste mogli da pretpostavite da ćete voditi neke od najluksuznijih hotela na svetu? Podsetimo da je to vreme u kome je naša država bila prilično izolovana od ostatka sveta. 

- Uvek sam znao da me čeka svetla budućnost bez obzira na tadašnje prilike u našoj zemlji, ali se nikada nisam oslanjao na puka razmišljanja ili sreću. Sebi sam uvek postavljao kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve i pravio planove kako da do tih ciljeva dođem vrednim radom, trudom i vizijom koju sam za sebe imao.
 
Tajland je postao Vaše odredište sa napunjenih 22 godine. Koliko Vas je to iskustvo oblikovalo i koliko je bilo lako iz rodnog Kragujevca preseliti se na takvu egzotičnu destinaciju? 

- Najpre sam iz Kragujevca otišao za Dominikansku Republiku jer je to bila jedina zemlja za koju nama (Srbima) nije bila potrebna viza. Nakon toga usledio je Tajland. Nije bilo jednostavno isprva odvojiti se od porodice i prijatelja, i otići na „drugi kraj sveta“, međutim znao sam razloge zbog kojih sam otputovao i znao sam da će se moj trud i rad vremenom isplatiti. Nikada se nisam dobro osećao u „zoni komfora“ i trudio sam se da radeći posao koji istinski volim prevaziđem svaku prepreku koja se ispred mene našla. Iz sadašnje perspektive mogu reći da sam izuzetno zahvalan na svakom iskustvu (i dobrom i lošem) jer su me oblikovala u osobu koja sam danas. Pored toga, oduvek sam voleo da putujem, upoznajem nove ljude i različite kulture, tradicije i običaje tako da je za mene sve to bio veliki izazov pred kojim nisam želeo da pokleknem.
 
Vaši prijatelji za Vas kažu da ste još u tinejdžerskim danima maštali o velikom uspehu? Koji su bili Vaši veliki snovi I koji je put koji vodi do statusa top menadžera?

- Kada sam prvi put stigao u Dominikansku Republiku i počeo sa radom na recepciji, tada mi je najveći san bio da postanem Generalni Menadžer hotela. Kada sam taj san i ostvario sa tek 27 godina, usledile su nove želje i ciljevi koje me i danas pokreću da svakodnevno radim na sebi i poboljšanju biznisa koji vodim trudeći se da ostavim pečat u industriji u kojoj radim već više od 26 godina. Ključna stvar u svakom poslu, pa ni moj nije izuzetak, je da zaista volite to što radite. Smatram i da je u hotelijerstvu od izuzetne važnosti proći kroz sve segmente jednog hotela, počevši od recepcije, preko kuhinje i spremanja soba, prodaje i marketinga pa sve do administracije, nabavke i finansija. Upravo su to i bili moji počeci kada sam uvideo značaj svakog od pomenutih poslova, što mi je u nastavku karijere pomoglo da najpre obezbedim odlične uslove za rad mojim zaposlenima, te da zajedno ostvarujemo izuzetne poslovne rezultate iz godine u godinu.
 

Po Vašem mišljenju, postoji li nešto što bi moglo da se nazove genetskom predodređenošću za uspeh?

- Po mom mišljenju, trudom, radom i verom u sebe se sve može postići, međutim smatram da jesu potrebne određene karakterne osobine koje treba da poseduje uspešan lider, medju kojima bih naveo: samopouzdanje, organizovanost, vestina stvaranja uspesnog tima, delegiranje poslova i etika.
 
Neke od destinacija na kojima ste živeli i gde ste vodili neke od najluksuznijih hotela su pored pomenutog Tajlanda i Sent Kits, Meksiko, Kostarika… koje mesto biste posebno izdvojili? Danas živite u Meksiku, da li to znači da je baš to ono idealno mesto ili vam je neka druga destinacija ostala u srcu?

- Meksiko definitivno jeste moja druga kuća jer sam se u njemu najduže zadržao, tu živim preko 20 godina i izuzetno volim njihovu kulturu, narod i život. Međutim, svaka destinacija u kojoj sam radio i boravio je na mene ostavila veliki trag i oblikovala me kako profesionalno, tako i lično, te ne bih nijednu državu posebno izdvajao. Međutim, moram napomenuti da nijedna država nije kao Srbija, koja je naravno u srcu sa velikom željom da se u nju jednog dana i vratim.
 
Koliko često dolazite u Srbiju i kakvi su njeni potencijali da postane svetska turistička destinacija, znamo da nam nedostaje more, ali ima li naša zemlja šta da ponudi zahtevnim svetskim turistima?

- Trudim se da dođem u Srbiju bar jednom godišnje i moram priznati da se svake godine izuzetno prijatno iznenadim, jer nam je zemlja iz godine u godinu sve lepša; i tu je naravno naše poznato srpsko gostoprimstvo koje strani turisti izuzetno cene. Činjenica da veliki i luksuzni hotelski lanci otvaraju hotele po Srbiji, govori da imamo šta da ponudimo svetu.  
 
Imate četvoro dece, iako su sva vaša deca rođena van Srbije, ona nose srpska imena i govore naš jezik. Koliko je to za Vas važno?

- Tako je, ponosni sam otac četvoro dece; imam dva sina i dve ćerke i iako živimo van Srbije, supruga i ja u kući sa decom pričamo isključivo na srpskom jeziku i trudimo se da očuvamo srpske verske običaje i tradicije. Iako nam deca nisu rođena u Srbiji, krštena su tamo i osećaju ogromnu ljubav prema našoj zemlji zbog čega mi je puno srce.
 
Pratite srpski sport, Đokovica, naše košarkaše u NBA-u, strastveni ste navijač Partizana pa verujem da ste imali prilike da upoznate mnoge sportiste. Ko je na Vas ostavio najjači utisak?

- Veliki sam ljubitelj sporta i smatram da su naši sportisti veliko blago Srbije. Imao sam zadovoljstvo i čast da upoznam brojne sportiste sa naših prostora, kao i da ih uživo gledam na turnirima i utakmicama. Nezahvalno je izdvajati nekoga od njih posebno, jer su svi sjajni momci i devojke, ali ipak bih posebno izdvojio Novaka Djokovića, koji i pored toga što je najbolji sportista svih vremena, je svojom skromnošću i autentičnošću na mene ostavio najveći utisak.
 

Imali ste priliku da ugostite i brojne poznate zvezde, iz sveta filma, muzike, brojne moćne ljude poput političara i biznismena, koliko su svi oni zahtevni kao gosti?

- Politika u kompaniji koju ja vodim je da se gostima pruža nezaboravno iskustvo od momenta kada kroče u naše hotele i smatram da obavljamo sjajan posao, a imamo i rezultate koji to pokazuju, tako da ne postoje preveliki zahtevi za nas u našoj industriji. Cilj nam je da svakom klijentu ispunimo očekivanja, te da nam se gosti uvek rado vraćaju.
 
Koliko u Vašim hotelima odsedaju i obični ljudi, imate li među gostima i ljude sa naših prostora?

- Uglavnom nam turisti dolazi iz Amerike i Kanade, ali s vremena na vreme ugostimo i ponekoga sa naših prostora. Iako je pandemija COVIDA-19 ozbiljno ugrozila turizam i hotelijersku industriju, Meksiko se našao na listi najposećenijih zemalja sveta i primetili smo i povećan broj dolazaka turista iz Evrope i Srbije što me veoma raduje.
 
Kakav je osećaj kada Vas država poput Meksika, sa preko 130 miliona stanovnika svrsta u među 100 najuspešnijih privrednika i kada šef te države priredi prijem u Vašu čast? Da li se slažete sa onim mišljenjima da je veliki uspeh lakše postići u tuđoj zemlji nego na domaćem terenu?

Ta nagrada je definitivno kruna moje višegodišnje karijere, a ima poseban značaj jer se ne odnosi samo na hotelsku industriju. U momentu kada sam primio nagradu za najboljeg privrednika u Meksiku 2018. godine, pored velike časti, osetio sam i ogromnu motivaciju i odgovornost da u budućnosti ostvarujem još bolje rezultate i time opravdam ovu izuzetno laskavu titulu. Ne bih se složio sa mišljenjem da je u inostranstvu lakše, naprotiv, rekao bih da je teže jer se čovek susreće sa izazovima poput stranog jezika, kulture, običaja i načina razmišljanja.
 
Održali ste bliske prijateljske odnose sa društvom iz detinjstva, mnoge od njih ugostili ste u svojim hotelima, koliko Vam je važan odnos sa ljudima s kojima ste odrastali i sazrevali pre odlaska “u beli svet”?

- Ljudi koji me poznaju iz detinjstva znaju da se suštinski kao osoba nisam promenio; u svakodnevnom sam kontaktu sa najboljim prijateljima iz Srbije, kumovima, čak ponekim kolegom sa fakulteta jer znam da su mi to pravi prijatelji koji su mi bili podrška kada sam odlazio u „beli svet“ i oni znaju da sam i bicu uvek tu za njih.
 
Od konkurencije stižu ocene da ste najbolji na svetu u svom poslu, kako to komentarišete?

- Drago mi je da čujem pozitivne komentare na račun mog rada i kao što sam nekoliko puta napomenuo – vredan rad, trud i vera u sebe se uvek isplate dugoročno. Ne bih sebe preterano hvalio jer smatram da rezultati govore mnogo više od reči, a za te rezultate zaslužan je timski učinak, te bih napomenuo da ne bih bio danas gde jesam da nemam fenomenalne kolege i saradnike koji mi olakšavaju posao. Moja lična satisfakcija je da i dalje sa istom strašću doživljavam svoj posao i nove projekte, kao kada sam potpisivao svoj prvi radni ugovor.

Da li kada privatno putujete možete da se opustite ili profesionalno primećujete nedostatke kod drugih hotelijera? Šta za vas znači pojam hedonizma?

- Neosporno je da kada putujem primećujem mnogobrojne detalje u hotelima u kojima odsedam, to je prosto „profesionalna deformacija“. Međutim, moram priznati da sam mnogo strožiji i zahtevniji kada su u pitanju hoteli koje ja vodim, u odnosu na hotele koje obilazim. Po meni, čovek u životu vremenom pamti mesta koja je obišao, hranu/restorane koju je probao i osobe sa kojima je ta iskustva doživeo. Za mene je to hedonizam!