Radio uživo
Izložba "Još ne sviće rujna zora" autora Gorana Stojčetovića biće otvorena u Galeriji SKC-a sutra u 20 sati.
Izložbu će uz prisustvo autora otvoriti hor Kragujevačko pevačko društvo, a posetioci će radove moći da razgledaju do 31. maja.
JOŠ NE SVIĆE RUJNA ZORA
Posvećeno mojoj jedinoj ljubavi, Armiji Radosti
Draga moja, tragam za živim svetom i svetlošću u modro tamnom svetu u kome smo zajedno...od sumraka do zore...sa životinjama, vampirima, ne ljudima, snevačima, zombijima, senkama i košmarima ali smo puni ljubavi nepoznatog izvora...beskonačan svet nesvesnog života čoveka živi u tom modrilu... posle modrog nema svetlosti već tama ili naša predstava obojenosti smrti...modro je i paralelan svet mog prijateljstva sa neživim ljudima koji su me stvorili...Gete, Kle, Jung, Hese...oni tamo žive...posle 20 godina modrovanja (naziv moje izložbe u galeriji Remont, septembra 2017.) shvatio sam da ne modrujem (robujem modrom) već sam prirodno biće koje živi u takvom vremenu i prostoru...pevam Još ne sviće rujna zora...prizivam Geteovog Vertera...neko i nešto je umrlo ili je ubijeno ili treba ubiti...ljude, države, nacije, crkve, bogove, ljubav...Preko 20 godina se totalno predajem crtanju hemijskom olovkom i nalazim se u tome...crtanje hemijskom mi pruža dovoljnu brzinu pri kojoj zaboravim gde se i u kakvom svetu nalazim i pruža mi modre linije dovoljno tamne i neizbrisive da umirim svoju potrebu za samouništenjem uslovljenu nekom neispunjenom čežnjom za Suncem i svetlošću, takođe uslovljenu i nekim ispunjenim trpljenjem zla i nadom u bolji život, srećnije ljude i porodično blago...shvatio sam da to nije ništa drugo do samoubijanje na rate...ovom izložbom se opraštam od tih čežnji , trpljenja i nadanja i zato je tebi posvećujem jer će mi trebati čitava armija radosti za put ka svetlosti...
Crteži iz ove serije su počeli da nastaju 2016. tako što sam prvo drvenim bojama žvrljao po papiru, zatvorenih očiju, pre spavanja, pa sam ih sutradan dorađivao hemijskom...mnogi su završavani posle dve godine od tih prvih polusnih linija...u poslednjih par meseci pored žvrljanja, drvenim bojama nanosim fine obojene površine na papir koje odmah brutalno razbijam grubom četkom sa razvodnjenim crnim akrilikom...nakon toga sve to zajedno "potapam" plavom bojom hemijske olovke, potpuno nežnim i kontemplativnim potezima raščišćavajući te haotične površine i opredmećujući nevidljive slike i motive u meni.
Draga moja Armijo Radosti, verujem da me zapravo zanima da li će meni svanuti jer sam u periodu velikih životnih promena ali aktivnim društvenim životom uviđam da se moje osećanje poklapa sa kolektivnim pa se nevoljno pitam: "Dal će nam ikad svanuti i koga i šta ćemo zateći kad Sunce grane, dal smo već postali vampiri, ne ljudi, dal ćemo podneti svetlost i toplinu, dal će biti snage za ljubav?".
Goran Stojčetović, 17.4.2018.
Biografija
Goran Stojčetović rođen je 15.7.1975. u Skoplju. Diplomirao slikarstvo na Fakultetu Umetnosti u Prištini 1999. godine.
Bavi se dubinskom asocijativnom umetnošću koju pronalazi u nesvesnim i spontanim izrazima kroz crtež, sliku, fotografiju i performans. Poslednjih par godina se posvećuje društveno angažovanim akcijama kroz koje preispituje psihovizuelne sadržaje pojedinaca i grupa ljudi sa kojima se susreće prilikom gostovanja u različitim sredinama i okolnostima.
Od februara 2015. vodi “Art brut studio VMA” u Dnevnoj bolnici Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije u Beogradu, gde pored likovnih radionica, radi i na teorijskom istraživanju odnosa umetnosti i psihologije.
Osnivač je i predsednik Udruženja Art Brut Serbia , glavni i odgovorni urednik je veb portala www.artbrut-inside.org. Zaposlen kao scenograf u Narodnom pozorištu Priština u Gračanici.
