Radio uživo
JoakimInterFest, 12. po redu međunarodni pozorišni festival, počinje večeras i traje do 15. oktobra u Knjaževsko-srpskom teatru. Selektor ovogodišnjeg festivala je Miloš Latinović, književnik. Na repertoaru je sedam predstava, "sedam tema, sedam ostrva", obrazložio je on i za otvaranje na repertoar postavio komad Iluzije UK „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Beograda.
Gotovo nemerljivo prostranstvo okeana, sadrži lako obeležene i jasno uočljive prostore mora. To je razlog zbog kojeg sam, da bih obeležio selekciju JoakimInterFesta u Kragujevcu 2017. godine, posegao za parafrazom naslova romana uglednog italijanskog književnika Alesandara Barika, autora knjige „Okean, more“, koja, verujem, jasno definiše to bezmerno okeansko prostranstvo kulture u kojem možete pronaći svoje more umetnosti. Mare nostrum. Naše more teatra, koje biramo da bi plovili slobodno, da bi se osećali nesputano, da bi verovali u nemoguće, poput prekaljenih istraživača, upornih tragača i večnih, veštih vojnika.
Ovo je, dakle, naše more. Pozorište, teatar, kazalište, gledališće.To je naša utopija u kojoj nema razlike među ljudima, jer nevidljiva je struja koja nas nosi i snažan je vetar koji nam duva u jedra. I to je naš izbor bez obzira kojim sredstvom biramo da plovimo, da brzo ili sporo prevaljujemo razdaljinu od početka do kraja, ili od zamišljenog i snevanog kraja ka nekom lepom mestu gde je sve možda počelo.
Ali, nije sve u našem životu, u tetaru, idilično, lepo kao na moru. Čudno je, kadkad i opasno, kao na okeanu. Borimo se za opstanak i strepimo za budućnost, patimo u anonimnosti i svetlimo skromno, štedljivo. Vreme u kojem živimo je izuzetno teško, i zato ne bih mogao opisati šta je opasnije, zboriti ili ćutati. Šta činiti pitamo se?
Verujemo, ipak, u nas, u umetnost kojom smo zatrovani.
Sumnja i vera. Sigurnost i neizvesnost. To su teme modernog sveta. O tome je govorio Servantes. O tome razmišljamo mi. Kad razmišljaš, nije ti ostavljeno da prećutiš. Govoriš, dakle. Ploviš.
Verujući da plovidbom po našem moru, usmeren zvezdama, tragam za onim arhipelagom vrednosti čiju će lepotu, sjaj, mirise, zanačaj prepoznati svi koji znaju šta predstavlja, i šta jeste za umetnika „Okean, teatar“. Pronašao sam ga i predlažem ga za ovu godinu u svoj punoći njegove umetničke, pozorišne razuđenosti, koju neraskidivo povezuje sila glumačke virtuoznost, histrionske spremnost na igru, sposobnost za žrtvovanje i želja da se progovori. Glumci žive na arhipelagu ovogodišnjeg JoakimIneterFesta, pa je predlog da im se priključimo.
Neka, dakle, to od mnogobrojnih, lepih i izazovnih, koje sam putujući pronašao i video, bude ovih sedam ostrva, sedam tema, ovih sedam priča.
Miloš Latinović, selektor
O predstavi:
Ivan Viripajev "Iluzije", režija Tanja Mandić Rigonat
UK „Vuk Stefanović Karadžić“ Beograd, Srbija
Ivan Viripajev autentični je predstavnik novog ruskog pozorišta čiji komadi ne samo što preispituju savremene teme ruskog društva, ali i naše civilizacije, nego predstavljaju prostor traganja za korenima ljudskih odnosa kroz splet poetizovanih i filozofskih pasaža. „Iluzije“ su karakterističan „model“, jer besedi o ljubavi kroz iskaze relativno mladih ljudi o emocijama dva starija bračna para, koji pred „licem smrti“ analiziraju istoriju svoje ljubavi. Takva konstrukcija deluje i predskazujuće. „Iluzije“ su izuzetno složen komad, koji razotkriva dubinu i plićake ljudske duše. Glumački snažno, šarmantno, s puno valera.
Komad se igra od 20 sati na sceni Joakim Vujić.
