"Temporarily" Jelene Petrović Tomašević u SKC-u

Izložba "Temporarily", autorke Jelene Petrović Tomašević, biće otvorena u Galeriji SKC-a sutra od 20 časova. Publika će izložbu, koju će otvoriti prof. Milan Aleksić, moći da pogleda do 26. decembra.

Privremene fotografije

Iako izgleda upravo suprotno, fotografija nikad nije tačna i objektivna predstava realnosti. Postoji čitav niz podrazumevanih manipulacija ‒ optičkih, fizičkih i mentalnih ‒ koje prethode pojavljivanju slike onoga što je bilo ispred objektiva u određenom trenutku. Fotografije iz serije „Privremeno" (2015) dobar su dokaz za ovo ‒ njihova jednostavnost, direktnost i privlačnost upućuju nas u novu realnost. Ova realnost je, naravno, gotovo ista kao ona iz koje objekti dolaze, razlika je jedino u tome što prvom vladaju ideje, a drugom stvari.

U seriji fotografija „Privremeno" Jelena Petrović Tomašević dokumentuje pojedinačne odbačene objekte na koje slučajno nailazi. Ove predmete bi, donekle neprecizno, zbirno mogli da nazovemo "đubretom". Ali, pažljivo osvetljene i kadrirane fotografije ne izgledaju kao da predstavljaju otpad, naprotiv.

U ovom kontrastu krije se i ključ autorkine fascinacije koja stoji iza ovog rada. U vreme kasnog kapitalizma kada je potrošnja jedina obaveza održanja zapadnjačke civilizacije, reklamna slika, koja je najčešće fotografija, dobila je karakter ikone. Potrošnja slika ide pre i posle potrošnje proizvoda i beskonačna traka proizvodnje odvaja ova dva sveta. Svi znamo da su reklamne fotografije osmišljene sa namernom greškom koja od svakog artikla pravi vizuelnu atrakciju. Na tragu ovog mehanizma, ali u obrnutom smeru, funkcioniše i serija „Privremeno" ‒ odbačeni proizvodi ponovo postaju dopadljive slike, samo sada ne u cilju potrošnje već u kontekstu umetnosti.

Međutim, pored najrazličitijih proizvoda široke i uske potrošnje, ova serija fotografija sadrži i slike druge vrste objekata ‒ bačenih komada povrća, fragmenata, mrlja, nejasnih tragova nekadašnjih stvari. U tom smislu, pitanje izbora objekata, kako za fotografisanje, tako i za izlaganje, ostaje od centralnog značaja. Dok proizvodi potrošačke kulture govore o slepoj ulici procesa koji ih je napravio, fotografije ovih drugih, manje očiglednih motiva, svedoče o neizbežnoj tragici susreta prirode i grada ‒ organske materije i asfalta. Apstraktne i često lepe, ove fotografije sugerišu tajni svet koji postoji svuda oko nas ako gledamo dovoljno pažljivo.

Iako naziv serije „Privremeno" upućuje na prolaznost, fotografije ovih privremenih objekata ne postaju otužne i njihova ambivalencija ostaje podjednako zavodljiva i intrigantna. Njihova formalna privlačnost priziva u sećanje i fotografije otpadaka koje je modni fotograf Irving Pen pažljivo pravio u svom studiju. I ovde, kao i kod Penovih fotografija, pitanje privremenosti pre je u vezi sa ekologijom i materijalnošću samih objekata nego sa patetikom prolaznosti.

Mihailo Vasiljević