Ispitivanje autoimunih bolesti: Značaj laboratorijskih testova u dijagnostici i praćenju

Ako razumemo naš imuni sistem kao odbrambene snage organizma, kako onda objasniti neobičnu pojavu autoimunih bolesti? Naučnici još nemaju odgovore zbog čega se naš imunitet “zbuni” i umesto da brani telo od štetnih spoljnih uticaja, počne da napada naše zdrave ćelije. Ipak, najjednostavnije objašnjeno svaka autoimuna bolest je upravo to – niz zbunjujućih simptoma koji se javljaju jer imuni sistem napada zdrave organe i tkiva.

Često su potrebni meseci do godine dok se simptomi polako ne razviju, stvarajući veliku konfuziju. Ponekad pacijenti urade mnogo pregleda i posete nekoliko različitih lekara dok ne dobiju dijagnozu. Problem postoji, osećate da nešto nije u redu sa vašim telom, ali lekari to ne vide. Kako sve to može biti veoma frustrirajuće, dobro je znati da postoje neki testovi krvi koji su posebno razvijeni za dijagnozu različitih tipova autoimunih bolesti. Istraživali smo koje krvne analize mogu da pomognu da rešite vašu “zdravstvenu zagonetku”. Pročitajte. 

C-reaktivni protein (CRP)

Test C-reaktivnog proteina (CRP) koristi se za merenje nivoa proteina koji proizvodi jetra, a koji se oslobađa u krvotok kao odgovor na upalu. Kad su nivoi CRP-a povišeni, to ukazuje na neko žarište u organizmu. Zapaljenje se uobičajeno javlja kod autoimunih bolesti, ali i kod infekcija, tumora i drugih patoloških stanja. Važno je uraditi ovu analizu, jer normalni nivoi CRP-a isključuju autoimunost kao uzrok zdravstvenih tegoba koje pacijent oseća.

Koncentracije CRP-a u krvi zdravih odraslih osoba ne prelaze vrednost od 10mg/L. Blago povišene vrednosti do 50mg/L obično se javljaju kod gojaznih osoba, u trudnoći, ali i kod depresije, dijabetesa, prehlade, kao i nekih oralnih upala (gingivitis, parodontitis i sl).

Znatno povišene koncentracije CRP-a (između 50 i 200mg/L) znak su sistemskih upala, bakterijskih infekcija, ali i autoimunih bolesti. Vrednosti iznad 200mg/L ukazuju na ozbiljne i teške bolesti ili sepsu. 

Brzina sedimentacije eritrocita (SE)

Test brzine sedimentacije eritrocita (SE) meri koliko brzo se eritrociti (crvena krvna zrnca) skupljaju na dnu epruvete. Obično se eritrociti polako talože. Brža stopa od normalne generalno ukazuje na upalu u telu. Referentne vrednosti za muškarce su od 3 do 8mm/h, a za žene od 4 do 12mm/h.

Kao i kod CRP testa, visoka sedimentacija može ukazivati na autoimunu bolest ili druga upalna stanja. Sa druge strane, normalne vrednosti isključuju autoimunost. 

Antinuklearna antitela (ANA)

Antitela su proteini koje naš imuni sistem proizvodi za borbu protiv stranih agenasa poput virusa i bakterija. Sa druge strane, autoantitela su proteini koje proizvodi imuni sistem i koji napadaju zdrave ćelije. Antinuklearno antitelo (ANA) je jedan tip autoantitela koji napada jezgro ćelije.

ANA test se prvenstveno koristi za dijagnozu lupusa, ali može ukazivati i na druge autoimune bolesti kao što su reumatoidni artritis, skleroderma ili Sjogrenov sindrom. Da li će ANA rezultat testa biti pozitivan i negativan odrediće koncentracija autoantitela u uzorku krvi. Važno je znati da pozitivan ANA test ne ukazuje nužno na autoimunu bolest.

Ipak, oko 95% osoba sa lupusom ima pozitivan rezultat ANA testa. Lekar može savetovati da se uradi ovaj test ako imate simptome lupusa, poput osipa u obliku leptira na obrazima i nosu, gubitka kose, čireva u ustima ili nosu, kao i u slučaju da vam prsti poplave ili pobele na hladnoći ili kada ste pod stresom. 

Provera nivoa feritina

Feritin je protein koji proizvodi jetra koji telo koristi za skladištenje gvožđa u ćelijama dok ne bude spremno za upotrebu. Visok nivo feritina ili tzv. hiperferitinemija može biti znak inflamatornih bolesti, infekcija ili raka, kao i autoimune bolesti.

Kod autoimunosti, autoantitela ponekad mogu uništiti crvena krvna zrnca, uzrokujući da otpuštaju višak gvožđa u krvotok. Ovo prekomerno oslobađanje gvožđa može da preplavi kapacitet tela za skladištenje, uzrokujući da jetra luči više feritina u pokušaju da obuzda mineral koji slobodno cirkuliše. Do sličnog ishoda dolazi i kada je jetra direktno napadnuta autoimunom bolešću, kao što je to slučaj kod ljudi sa
lupusom ili autoimunim hepatitisom.

Normalni rasponi feritina mereni u nanogramima po mililitru krvi (ng/mL) za odrasle muškarce iznose 20 do 250 ng/mL, a za žene 10 do 120 ng/mL. Sve iznad ovih vrednosti može ukazivati na autoimunu bolest. 

Reumatoidni faktor (RF) – dijagnostikovanje artritisa

Reumatoidni faktor ili RF je parametar koji se testira u slučaju sumnje na artritis. Reumatoidni artritis je autoimuna bolest koja napada zglobove, pogotovo skočne zglobove i zglobove na rukama. Dakle, ovaj test traži antitela koja ciljaju određeni deo našeg imunološkog sistema. Kada su ova antitela prisutna, to snažno ukazuje na mogućnost da se razbolite od ove opake bolesti.

Međutim, samo pozitivan test na reumatoidni faktor nije dovoljan da se dijagnoza postavi. Ponekad samo ukazuje na to da u telu postoji mnogo zapaljenja i da može doći do reumatoidnog artirtisa ili infekcije poput hepatitisa C. Statistika, takođe, pokazuje da samo 60-80% ljudi sa reumatoidnim artritisom ima pozitivan RF test. Dakle, opet, važno je sagledati sve aspekte i znakove i simptome, ne samo rezultate ovog testa.

Anti-CCP test

Anti-CCP (anticiklični citrulinirani peptid) antitela su autoantitela koja se obično povezuju sa reumatoidnim artritisom . Zapravo, ova antitela ciljaju citrulinirane peptide, modifikovane fragmente proteina koji se nalaze u zglobovima osoba koje boluju od artritisa. Prisustvo anti-CCP antitela u krvi smatra se specifičnim markerom za reumatoidni artritis i može pomoći u dijagnozi i prognozi stanja.

Anti-CCP antitela su povezana sa povećanim rizikom od oštećenja zglobova, a utiču i na druge organe kao što su srce, pluća ili oči. 

Rutinski testovi krvi

Rutinska analiza krvi je takođe veliki deo dijagnostikovanja autoimunih bolesti. Neki od uobičajenih testova krvi koje lekar može tražiti da se uradi su kompletna krvna slika, zatim testovi koagulacije krvi, kao i analize metabolizma tela. Testovi koji mere metabolizam, na primer, otkrivaju opseg elektrolita i minerala u krvi. Ova merenja pružaju ključne podatke o tome koliko dobro funkcionišu različiti organi i mogu ukazati na probleme sa pankreasom, jetrom, srcem ili bubrezima. U slučaju abnormalnih rezultata na vreme se mogu dijagnostikovati bolesti poput dijabetesa tipa 1 ili autoimunog hepatitisa.

Uobičajeni testovi krvi koji se koriste za dijagnozu autoimunih bolesti mogu otkriti markere autoimunosti (kao što su CRP, ESR, feritin i IgA testovi) ili autoantitela povezana sa autoimunitetom (kao što su testovi na ANA, RF i anti-CCP antitela). Iako ne postoji jedinstveni test krvi koji ukazuje na autoimune bolesti, imunološke analize su značajne u dijagnostici. S obzirom na to da su usmerena baš na ispitivanje odbrambenih sposobnosti tela, ova testiranja pomažu da se dokaže prisustvo raznih bolesti imuniteta. Sa pravilno postavljenom dijagnozom dalje se mogu sanirati simptomi i pristupiti lečenju na odgovarajući način.