Jovan Bogićević - „Master“ među stativama, primer mladim sportistima

Kapiten RK Radnički 1964 Jovan Bogićević po mnogo čemu je svojstven ne samo u rukometnom, već i u širem smislu te reči. Dobroćudni džin između stativa, večito nasmejan i omiljen među saigračima, uvek spreman da svakom od njih priđe na pravi način. Skroman po prirodi, dugo se nećkao da ga klub predstavi široj sportskoj javnosti na ovakav način.
    
-Rukomet sam počeo da treniram u trećem razredu OŠ „Vuk Stefanović Karadžić“, ali sam već posle godinu dana prestao sa treninzima. Preokret je nastao u osmom razredu kada je školski tim ostao bez golmana. Na poziv pokojnog Bobana Vasovića, izuzetnog čoveka i trenera kome dugujem veliku zahvalnost za sve što je učinio za mene, priključio sam se ekipi i shvatio da će rukomet postati neizostavni deo mog života.

Nedugo nakon toga usledio je poziv RK Radnički.

-Kao veoma mlad, sa 15 godina sam se priključio prvom timu i u tom trenutku je ta činjenica bila ostvarenje svih dečačkih snova. Za prvi tim sam debitovao sa nepunih 17 godina i taj dan ću pamtiti kao jedan od najsrećnijih u životu.

Uporedo sa karijerom teklo je i školovanje.

-Upisao sam specijalno matematičko odeljenje Prve kragujevačke gimnazije i taj period školovanja i sazrevanja smatram ključnim u životu. Dugo sam bio na prekretnici i vagao da li da se posvetim sportu ili školovanju i na kraju odlučio da se oprobam na oba koloseka istovremeno. I nisam pogrešio.

Usledila je nova stranica života.
-Upisao sam Mašinski fakultet i završio u roku kao jedan od najboljih studenata generacije 2011. godine. Rešio sam da uporedo sa karijerom nastavim školovanje na master studijama koje sam priveo kraju 2013. sa ocenom 9,94 i tako dokazao prvenstveno sebi da obrazovanje i karijera vrhunskog sportiste mogu zajedno. 

Oktobra 2013. si se zaposlio i upisao doktorske studije.

-Radim u kompaniji JUGOIMPORT-SDPR kao konstruktor u projektnom birou. Radim posao koji volim i za koji sam se školovao, a to je vrlo bitna stvar u životu. Dobrom organizacijom vremena i obaveza sve se može postići i uskladiti. Nije mi teško, podjednaki su mi prioriteti porodica,posao i najbitnija sporedna stvar u životu - rukomet.

Pesma kaže „Jedan poziv menja sve“.A taj poziv je usledio leta 2016. nakon višegodšnje rukometne pečalbe.

-Upravo tako. I taj dan ću dugo pamtiti. Rukovodstvo novoformiranog kluba „Radnički 1964“ mi je ukazalo veliku čast i obavezu da budem predvodnik  jedne nove generacije rukometaša u želji da ispišemo nove stranice rukometa u Kragujevcu.Ponosan sam što sam kapiten ovog tima, ponosan na momke koje predvodim, ponosan na činjenicu što više od polovine njih ima fakultetske diplome, a ostali studiraju ili završavaju srednju školu. Prvenstveno sam ponosan što su kvalitetni ljudi jer samo tako i uz sjajnu atmosferu koja vlada u klubu možemo doći do zacrtanih ciljeva što smo i dokazali u prvoj takmičarskoj sezoni.
    
Nedavno si uplovio i u bračne vode.

-U braku sam sa Ivanom. Pruža mi podršku u svemu što radim i ima puno razumevanja za sva moja odsustvovanja zbog treninga i utakmica, jer zna da je to ono što me ispunjava. Da nije tako, teško da bih uspeo sve ovo da postignem u životu i karijeri.

Planiraš da braniš sve dok si potreban klubu.

-Želja mi je da aktivno igram sve dok trener i uprava smatraju da je potrebno i da sam sposoban da pomognem ekipi, a po završetku karijere bih voleo da ostanem u klubu i svojim iskustvom pomognem u stvaranju i kreiranju brenda Radničkog i izvan granica naše zemlje.

Jovan Bogićević je rođen 13.septembra 1989. u Kragujevcu i sa nepunih 29 godina njegova bogata životna priča je pravi primer generacijama sportista koji dolaze.