Radio uživo
Dušan Đurić Ćure, Kragujevčanin poznat kao veliki ljubitelj putovanja po "dalekom svetu", u poseti je najmnogoljudnijoj zemlji - Kini. Svoje utiske, kao i tokom ranijih putovanja, Ćure deli sa nama.
U celosti i verodostojno vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on vam se unapred izvinjava na greškama. Kao i uvek, piše preko mobilnog telefona, negde u minutu predaha između dve avanture, a ovog puta i poslovne obaveze.
Sama pomisao da letim ka najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, zemlji koja polako i sigurno preuzima primat u svetu u skoro svim oblastima, civilizacija koja svojim izumima vekovima gura napred, čija je istorija veća nego sve istorije sveta, domovina Brus Lija!
Iako je planiran odlazak za Kinu bio sledeće godine kada se održava Svetsko prvenstvo u košarci, poziv da otputujem sada je definitivno nešto što se ne odbija. Povod je gostovanje KKK"Radnički" u gradu Hefei u centralnom delu Kine nedaleko od Šangaja.
Na putu za Šangaj, Ćure je proveo nešto vremena u Dohi, a kako se tamo proveo čitajte OVDE.
Sletanje na Šangajski aerodrom jdonosi i prvi susret sa Kinom i shvatanje njene grandioznosti. Gledam kroz prozor od aviona dok prelećemo aerodrom koji je bukvalno veličine manjeg grada u Srbiji. Sam Šangaj ima oko 23 miliona stanovnika i najmnoholjudniji je grad u kome sam bio. Samo prebacivanje ya jednog na drugi terminal pokazuje neverovatnu veličinu aerodromske zgrade. Nažalost ovaj put krećemo dalje za Hefei tako da Šangaj ostaje za drugu priliku.
Na aerodromu u Hefeiu nas dočekuju domaćini sa klupskim autobusom koji je lrilagođen broju igrača tako da ogroman bus ima oko 30tak kožnih ne sefišta, nego bukvalno fotelja. Umor nas polako stiže tako da prespavasmo put do hotela, koji drže braća vlasnici kluba.
Prva dva dana nema utakmica vec samo popodnevnih treninga pa se odmah nakon dorucka kreće ka centru. A za divno čudo doručak je bio normalan, jestiv, iako sam se naslušao "saveta" kako preživeti kinesku kuhinju. Prvi utisak je totalno ne znanje engleskog jezika od recepcionarki...ništa, ne postoji način komunikacoje. Jedva objasnismo da nam pozovu taksi i da želimo da odemo do centra. Ulazimo u taksi a taksistkinja nosi rukavice, pletene i navlake za ruke kao nekada naši pisari. Naravno i masku na licu. Zaneme kad je vide. Naravno ni ona reč envleskog. Pošto smo sa 2 taksija objasnismo im da idu jedan iza drugoga što je dalo efekta jedno 200 metara jer se pogubismgo odmah. Hefei je glavni grad provincije Anhui, nastao pre oko 2000 godina, smešten između reka Jangce i Huaihe, Univerzitetski grad sa ogromnim naučnim centrom u kome radi Iang Zhening dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. Svrstan u top 30 gradova Kine koji pripada krugu od 500km koji proizvodi oko 40% BDP Kine.
Svojevremeno, portal InfoKG ugostio je Ćureta u rubrici Kragujevčani, a o čemu smo tada pričali, čitajte OVDE.
Stižemo taksijem do neke pešačke zone i nakon kraćeg vremena uspevamo da se sastanemo. Dok se šetamo ulicom narod nam stidljivo prilazi, slika se sa nama..napravismo pravi dar mar na ulici. Ovde nema turista pa je pojavljivanje belih dvometraša neverovatna atrakcija. Tek sad videh kako je Ronaldu. Pošto nemamo juane ulazimo u banku da zamenimo novac. Em što niko ne govori engleski em što je procedura sačuvaj Bože. Lakše bi bilo sa pištoljima da smo ušli. Pošto nemamo neki kod jedna od radnica obuče mantil i sede za neki lult da nam zameni, jer kamere snimaju a njima je to zabranjeno. Bukvalno sat vremena menjasmo lovu. Odatle pređosmo ulicu i udođosmo na ulaz parka Xiaoyaojin parka. Prelepog zabavnog parka za decu sa jezerom, jedne od jačih turističkih atrakcija. U parku opšta pomama za nama tako da vreme provedosmo u slikanju sa lokalcima. Vreme ručka pa hvatamo taksi za hotel. Svi na trening u halu koja je pored hotela a ja na odmor. Budi me Nivak jer nas vode na večeru. Opet taksi i vožnje jedno pola sata do stvarnog centra Hefeia. Naravno da su nas jutros sa recepcije poslali u neki drugi centar jer Hefei ima oko 2.5 miliona stanovnika i više centara. Prelep restoran, etno, gde nas je pozvao trener domaće ekipe Anhui Wenyi Dragons gospodin Siu. Pošto sam se naslušao priče o kineskoj hrani, koja nije baš za nas, pripremio sam se na iznenađenja ali definitivno još davno sam odlučio da gde god krenem jedem lokalnu hranu pa šta Bog da. Veliko poštovanje mi ukazuju jer sedam pored njega u "čelo" okruglog stola. E sad kreće ono što se nikada ne može iskusiti sa organizovanim putovanjima preko turističkih agencija. Gostoprimstvo koje samo sport može da pruži. Pošto gazde kluba drže i fabriku rakije od pirinča krećemo sa zdravicama. Svako dobije svoje bokalče i malu čašicu i nema podvaljivanja. Prve 3 zdravice drži Sui, sledeće dve Prota i onda Mi po jednu. A klopa...čudo...vrhhh..bukvalno dvadesetak specijaliteta se vrte na pokretnom okruglom stolu. Moje znanje korišćenja štapića mami osmehe domaćina. Pošto ne znaju ni reč enfleskog sa nama je Darko, kinez koji je završio srpski jezik u Pekingu i koji je vlasnik agencije preko koje smo došli. Avencije koja radi sport i operu. Slično da nema šta. Provedosmo dobria 3 sata u prelepoj atmosferi. Odatle malo šetnje po pešačkoj zoni i nazad u hotel. Ovde je 23h, kod nas je 17h ali umor stiže.
Odmah nakon doručka krenusmo taksijem u Memorijalni centar Lord Bao posvećen poznatom oficiru koji je živeo od 999 do 1062 godine. Veoma poštovana ličnoat koji je vladao u vreme dinastije Sing. Bio je pravičan i strog, izuzetno porodično vaspitan vladar. Taksi nas vozi jedno 30rak minura, naravno ni reč da gukne. Taksi je izuzetno jeftin. Tih pola sata je bilo 4 evra. Stižemo na sam ulaz i kupujemo karte. 3 evra je ulaz.iako je to najhača turistička atrakcija naravno da niko ne govori engleski. Ulazimo u kompleks koji se nalazi u parku Baohe u jugoistočnom delu grada. Čim smo ušli opet nas zaustavljaju da se slikaju sa nama. Stajemo na stepenice i vadimo našu zastavu Kragujevac Kina, što odmah privlači mnoštvo ljudi za slikanje. Po ulasku u kompleks hrama prvo nailazimo na mesto gde se pale sveće na sredini dvorišta. U središtu palate je sedeća statua Lorda Bao koji u jednoj ruci drži skiptar a u drugom olovku. Ozbiljan izraz lica dočarava njegov nepristrasan i nepokolebljiv karakter. Sa leve i desne strane su statue 4 telohranitelja a levo u ćošku primerci giljotina iz tog doba. Na zidovima paviljona su natpisi iz njegovog života. Izlazimo u dvorište gde je heksagonalni bunar, Pravdoljubiv bunar, kaže legenda da ko je pio vodu iz njega i zabolela ga glava je bio loš čovek. Tu je i kamena ploča koja je nađena u grobu Lorda Bao na kojoj je uklesan njegov život. Odatle u zgradu gge su voštanim figurama prikazane scene iz njegovog života pa zatim u deo gde je nhegov grob i na kraju u kulu koju je on sagradio. Impozantan kompleks. Na ulici zaustavljamo redo. Taksije i pokazujemo sa hoćemo da odemo do Swan lake ali kako i kome da objasniš. Pokazujem im sliku najvećeg gradskog jezera i ne vredi. Tajac. Jedva nahvatasmo jednog. A da ovde pljuvati nije ružno tako da malo malo pa taksista zvizne šlajmaricu kroz prozor. Nazad u hotel..svi na trening ja na odmaranje do svečane večere. Pošto gazde drže još jedan hotel do našeg u njemu je zakazana svečana cečera. A da u Kini je doručak u 8, ručak u 13 a večera u 17h. Pa je zato vrlo jasno šzo ne videsmo debelog kineza. Naravno hleba ne jedu. Na večeri je i gazda najbogatijeg kluba iz Pekinga SHOUGANG BEIJING DUCKS Opet rakijica i sve redno. E kad podrignu neko da izbije prozore. To je nažalost ovde normalno, čak i "puštanje vetrova" ali zbog nas se srećom ustručavaju. Ako su sinoć bili sve etno specijalitsti večeras su moderni. Čudo..ali čudo. Prelepa hrana. Ubismo se samo tako. Pravac hotel na po još jedno pivce i krevet.
