Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Kuba. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati Ćuretove putopise i fotografije sa ove daleke destinacije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
"U svetu postoji jedno carstvo,
u njemu caruje drugarstvo
u njemu je sve lepo
u njemu je sve nežno
u njemu se sve raduje.
Tamo su kuće ..."
Jedino mesto na svetu, na koje me asociraju ovi stihovi je definitivno Kuba. Zemlja pri čijem spominjanju svi nekako pomislimo na raj na Zemlji; na državu koja je ostala u jednom prelepom "svi imamo isto" periodu, koji smo i mi malo osetili; na Bogom dane Teofila Stivensona, Haviyera Sotomayora... koji su se oduprelli gramzivosti za novcem; na revoluciju i njene ponosne sinove: Fidela, Kamila i Čea... Zemlju koju neće, nakon 49 godina od revolucije, predvoditi Fidel ili brat Raul, zemlju gde većina stanovnika ozareno očekuje promene i početak "života kao i drugi na svetu" a strah me da će te promene samo otkočiti Demekloov mač nad sudbinom jedne bezbrižne zemlje.
Put vodi preko Ciriha gde dočekujemo novu godinu, a meni u mislima samo jedno - Kuba !!!
Ukrcavanje i onda dobrih 12 sati vožnje koje pratimo preko ekrana i onda u čudu. Iz Ciriha se, što bi rekli bez stajanja, za Havanu leti iznad Engleske, Irske, malo zakačili Grenland i onda nizbrdo preko Kanade i USA. Znači kuću bi izgubio na opkladi. Nekvoliko jačih turbulencija blizu Grenlanda, pilotov drhtav glas koji objasni da je sve pod kontrolom i nije baš ulio poverenje kao ni sletanje, u njega. E sad ko kuka da u Kragujevcu ne valja autobuska, koju inače i nemamo, treba da vidi aerodrom u Havani. Sve je ovde stalo te 1959 godine. Taksija ni za lek al nas dvojica se uvalismo dvojici kubanaca tako da smo nakon malo dužeg puta i prolazeći kroz deo Havane, sa vilama kao u najboljim svetskim gradovima, na moje opšte zaprepašćenje, stigosmo u naš smeštaj. Ubacivanje stvari i pravac žurka ispod hotela Nacional, onog iz "Kuma", by the way Misa i Suza su tu smešteni sa klincima. Danas je državni praznik, dan Revolucije, jer je 31 decembra 1958 Batista pobegao, nakon što su Če Gevarine trupe probile otpor vladinih snaga u Santa Klari, a Fidel je 1 januara 1959 na balkonu zgrade u Santyago de Kubi, proglasio pobedu. Vrhunski koncert na otvorenom, prepuno a na bini baš ono zbog čega smo i ovde, 20tak muzičara i idemoooo... što bi reko Tony Montana " svi se sada njišu i ubrzano dišu...", svi igraju ali bukvalno svi. I staro i mlado i Dragan i Ja. Ne možeš, jednostavno je nemoguće odoleti ovakvoj muzici. Vrh je ali je ovde već 1 iza ponoći, tj 7 ujutru po našem i polako pravac i zakucavanje.
Ustajemo i pravac Vieya, tj Stara Havana, a da ovde kažu Habana i Kuva, gde sačekasmo Vesiće i pravac obilazak. Na trgu parkirano brdo oldtimera ali baš onih, baš, baš što Havanu čini jedinstvenom u svetu. Krećemo polako ka luci, a da ja sa dečkom koji vodi Free walking tour, dogovorim da sutra odemo na 2 koje on vodi. Grad pust a 10 sati je...idemo ulicama...sačuvaj me Bože, kao da je vanredno stanje. A Havana lepa, prelepa..pa se zakucasmo na doručku na trgu Vieija. Prelep lokal i posle malih nesporazuma prebacismo se iz bašte unutra i taman nešto da prozborimo kad ulete muzika. I to baš ona muzika zbog koje se i dolazi na Kubu. Staviše neko ćilimče i njih šestoro stade na njega i krenuše. Eeeee to je to, šaren orkestar: pevač matoriji crnac, a glas origunal Buena vista social club. Dvojica gitarista srednjih godina, jedan sa dugom kosom drugi kao da je od brice došao. Bubnjar kao da je promašio restoran i bend i klinac sa udaraljkama. Sve na mestu, sve kako treba. Realno, narod kome je muzika način življenja. Veoma kvalitetnih sat vremena ali veoma. Opet u šetnju ali je sada napolju več gužva na ulicama. Turista baš, baš mnogo i realno ovo su poslednji uzdisaji one stare Kube koja definitivno polako iz realnog života Prelazi u depoe sećanja. Koja ostaje na slikama fantastičnih umetnika izdanaka vrhunskog Univerziteta u Havani. Inače ovde je pismeno 97% nacije. Ulice Havane, svaka prelepa na svoj način, podeljene u one, sređene, koji su koridori za turiste i one u koje skreneš slučajno i u kojima se duh Havane bori sa svakom nametnutom mu promenom. Gde su dnevne sobe prve na ulazu do ulice, gde se čuje muzika ali u svakoj od njih, gde su neke dnevne sobe preuređene u samo njima znane radnje, gde su ulice pune ljudi i dece, realno siromašno obučeni ali sa duhom koji pobeđuje sva bogatstva ovoga sveta. Gde je igrati se sa kučetom jedna od bitnijih dnevnih radnji, gde vireti kroz prozor znači informisati se. Pa nije ni čudo kad upitasmo Ramona kako će vreme biti sutra a on odgovori da mora da pogleda dnevnik pa će da javi. Miša i Suza posle šetnje na ručak a ja za šank jednog restorana uz Cristal kubansko pivo, prepuštam se muzici. Svi bendovi su vrh a ima ih preko 100 samo u staroj Havani. E tu je sad fora. Sviraju 20min, lokal se napuni, svi poruče piće i onda pauza isto toliko, da se promeni klijentela i nakon svake svirke idu i traže tips. Izgura jedno 2 sata tu i pravac La Bodeguita Del Medio gde je napravljen prvi mojito. Na zidovima slike ljudi koji su posećivali lokal. Hemingvej, Brando, Sinatra....sedoh i ja za šank i nastavi niz. E tu je bilo 3 sata vrh opuštanja, ali vrhhhhhh. Izvuče me Dragan i pravac gajba. Vremenska razlika čini svoje ali je pobeđujem jer sam izgurao do 12 po kubanskom, tj do 6 po našem.
