KOLUMNA: Šta nam se desilo i čime se bavimo!?

Kada bismo svoje živote merili na kantaru koji nam se nudi sa svih strana javnog prostora mera bi bila zaprepašćujuće tužna.

Tako u 21. veku u jednoj evropskoj državi glavna tema oko koje se zakrvljeno lome koplja je da li jedan crkveni velikodostojnik jedne crkve treba da se ustoliči negde na teritoriji na kojoj je zadužen za svoj crkveni rad. I sad tu možemo poštovati sve razlike i sve sličnosti, nacionalna osećanja, prilaziti istoriji sa različitih pozicija i doći do nekih rešenja, a možemo i zauzeti svoju busiju i ne prihvatati nijedan suprotni argument i naravno jedino proizvesti dalje sukobe. A nekako izvan kantara ostaje najbitniji tas - oko čega se i aman zaman ko svađa i deli? Isti ljudi, sa istim verovanjima, sa istim problemima i istim porodicama. Zar treba zaista glavno državno pitanje svih građana te i okolnih zemalja da bude pitanje crkvene organizacije?! Bilo koje crkve! Na sekularnost ili laicitet da i ne pomišljamo, džamahirija ili emirat su izgleda naša mera.

U ovoj našoj evropsko-rusko-kineskoj državi u 21. veku tema koliko hoćemo... i kao da nijedna nije pristojna, moralna ni normalna. Poslednja u nizu je jedna kafanska tuča. Jer suštinski to je upravo ono što "trese" medije i društvene mreže - obična kafanska tuča u kojoj je jedan prebio drugoga. I to zato što izgleda nije zapamtio onu fenomenalnu repliku iz nenadmašnog Radovana III "ne daj se provocirati". I ok. Desilo se. Čemu sad navijačke strasti na sve strane? Zato što su akteri poznati? I dokle ćemo svi kolektivno da nasedamo na provokacije i da se ponašamo kao nezreli tinejdžeri? Da se, zavisno od plemenskih/klupskih/nacionalnih/grupnih strasti, stavljamo na nečiju stranu bez obzira na one večite vrednosne sisteme  koji zahtevaju da sudimo "ni po babu ni po stričevima"...

Skoro svakoga dana se eto tako u naše pore utiskuju podele, svađe, opredeljivanje samo za jednu stranu jer samo je jedna strana u pravu. I ako "nisi sa nama, protiv nas si". A sve mi se više čini da u spirali ludila i besmisla više niko nije u pravu.
Zato je jedino rešenje - ne dozvoljavati da budemo deo spirale. Ne ulaziti u nelogične i besmislene rasprave. Ne pristajati na svođenje naših života na mere ovog javnog (jadnog) kantara isključivih tegova koji tu vagu drže u bolesnoj ravnoteži zla.

Zaboravilo se na moć pesme jer smo oboleli našu muziku. Zaboravilo se na moć igre jer smo i decu odučili od igranja. Zaboravilo se na moć lepe reči jer smo prestali i da pričamo. Zaboravilo se na moć jedne čaše dobrog vina jer smo pomislili da je samo u ispijenim flašama istina. 

Autor: Aleksandar Cvetković, direktor Srpskog pokreta obnove