Korona VS srpska ekonomija...

COVID 19 je u drugom naletu, može li se srpska ekonomija odupreti? MMF daje odlične prognoze za Srbiju, javne finansije su stabilne, kako će privatni sektor nakon isteka mera iz prvog paketa pomoći? Postoji li prostor u državnoj kasi za sektorske mere podrške, šta će biti sa radnim mestima?

Ako se za prvi paket mera Vlade Republike Srbije sa sigurnošću može reći da je značajno doprineo očuvanju radnih mesta, pre svega u sektoru malih i srednjih preduzeća (MSP), onda najava da drugog paketa mera nema znači da će srpski privrednici morati da svoje poslovanje brzo prilagode uslovima svetske pandemije.

Početak ovog meseca donosi kraj primene mera iz paketa podrške koji je Vlada namenila privatnom sektoru i to na neki način zanči i sudar srpske privrede sa realnošću, a sve u momentu kada je COVID-19 pomalo neočekivano ušao u novi ozbiljan nalet. Kada se taman učinilo da su i najugroženiji sektori (turizam, ugostiteljstvo, prevoznici...) udahnuli vazduh, drugi pik prvog talasa pandemije je ponvo aktuelizovalo mnoga pitanja.

Isplata tri minimalca, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa i kredita je nedvosmisleno pomogla najugroženijima, ali je sada pred malim i srednjim preduzećima (MSP) veliki izazov. 

Kako dalje bez novog paketa pomoć, da li su se privrednci u dovoljnoj meri adaptirali na nove okolnosti?

U Srbiji je oko 630.000 ljudi zaposleno u sektoru MSP i oni su na najvećem udaru. Koliko je ovaj deo privrede bitan govori činjenica da upravo on stvara trećinu ukupnog BDP zemlje, generiše dve trećine prometa, i u izvozu nefinansijskog sektora učestvuju sa više od 43 odsto. 

Mere koje su uvođene sa ciljem zaštite zdravlja građana u najvećoj meri su pogodile ugostitelje, turističke radnike, hotelijere, prevoznike i preduzeća koja su orjentisana na izvoz. Sama definicija da je reč o malim i srednjim preduzećima govori da je i neki njihov manevarski prostor daleko manji, te da su primorani da sada donose brze i teške rezove.

Nije realno očekivati da privrednici sa malim kapitalom, koji posluju na lokalnom tržištu, pronađu nove načine za pružanje usluga i nove klijente. Kriza ih je naterala da razmišljaju na drugi način, da se više bave novim kanalima komunikacije sa klijentima, digitalnim marketingom, ali je neizvesnost koja prati tekuće poslovanje velika i čini se da im je i dodatna podrška više nego potrebna. 

Ne treba zaboraviti da sektor MSP čini 99,8 odsto svih preduzeća i sasvim je izvesno da bez kontinuirane proizvodnje i prodaje ne može dugo da opstane. Iz svega proizilazi da je sektor MSP ključ očuvanja srpske ekomonije.

Država je učinila mnogo i prvi paket mera je opravdao svoju namenu, ali je utisak da bi sektoru MSP bila od značajna i minimalna dodatna sektorska podrška. Smanjenje PDV-a za ugostiteljstvo (kao što je uradila Austrija), dalje odlaganje kreditnih obaveza, nove garantne šeme, samo su neke od mera koje bi sasvim sigurno sektoru MSP bile važan oslonac za dalje funkcionisanje.

Koliki je manevarski prostor u državnom budžetu teško je reći. Čini se da je minimalan i da bi za gore pomenute mere bilo neophodno novo zaduženje države, a cilj je da javni dug Srbije ne pređe 60 procenata BDP-a. 

Jasno je da fokus mora biti na podršci ekonomiji, kako bi se zadržala makroekonomska i finansijska stabilnost, a pozitivne procene MMF o rastu Srbije (najmanjem padu realnog BDP-a od 3 odsto) svakako su nešto što govori da se nalazimo na dobrom putu koji bi nam već 2021. godine doneo rast BDP-a od 6 odsto.

Zato je sektor MSP, kao važan činilac pozitivnih rezultata Srbije, potrebno sačuvati i u momentu kada je na “klackalici” zvanoj COVID-19, zaštiti da ne prekrene u “minus” (gubitak radnih mesta, smanjenje privredne aktivnosti…).