Ogromna rana čovečanstva: Kragujevac obeležio Dan sećanja na žrtve Holokausta (FOTO)

Ponedeljak, 27 Januar 2020 10:01Autor: Jovana Mladenović

Svečanom akademijom „Sećanjem do nezaborava“ u Muzeju „21. oktobar“ Kragujevac je, u prisustvu ambasadorke Izraela Alone Fišer Kam, obeležio Dan sećanja na šest miliona Jevreja – žrtve Holokausta. Programom pod nazivom „Holokaust: nasleđe fašizma 2“ Spomen–park „Kragujevački oktobar“ tradicionalno je ukazao na jednu od najvećih rana čovečanstva i najstrašniju posledicu Drugog svetskog rata. 

Učešćem u obeležavanju Dana sećanja na Holokaust, grad Kragujevac se priključuje svetskoj kampanji „We Remember“ (Pamtimo). Naš grad je i sam mnogo postradao tih godina, za samo tri dana nastradalo je više od 3000 sugrađana, među kojima i Jevreji.

Za ambasadorku Izraela Alonu Fišer Kam, Kragujevac je po mnogo čemu veoma poseban. Predstavlja simbol zajedničkog stradanja Jevreja i Srba. "Kako godine prolaze Holokaust dobija sve više na značaju, jer nestaju svedoci tog događaja. Na nama je da sačuvamo sećanje na te žrtve, da širimo svest i ne dozvolimo da se ponovi. Posebnu pažnju moramo da poklonimo deci, kako bi generacije koje dolaze sačuvale sećanje na taj događaj, rekla je Fišer Kam.

Naš narod dobro poznaje patnju kroz koju je prošao jevrejski narod. I mi smo bili na tom spisku kojima je namenjeno da nestanu sa lica zemlje. Prošli smo zajedno kroz golgote istog rata. Milioni života položenih u zemlju, onih koji nisu prihvatili fašizam, iznedrili su kao biljke nove izdanke i potomke. Danas i sutra oni moraju snažno i beskopromisno da se bore da sećanje ne izbledi, da se zlo ne ponovi. Stoga je na nama živima da se posvetimo izvršenju tog nesvršenog pregnuća koje se zove borba protiv antisemitizma, ksenofobije, rasizma i mržnje, rekao je Miroslav Petrašinović predsednik Skupštine grada.

Na Svečanoj akademiji „Sećanjem do nezaborava „ u organizaciji Udruženja srpsko – izraelskog prijateljstva „Ahava“ i grada Kragujevca, publika je bila u prilici da čuje delove svedočenja preživelih, zahvaljujući glumcima Pozorišta za mlade „Abrašević“, svedočenje porodice Holender, čiji je predstavnik Dušan Holender govorio o neobičnom iskustvu oca Zoltana, a prikazan je i kratkometražni film o susretu braće, koje je razdvojio Holokaust. 

Svečanoj akademiji je prethodilo polaganje crvenih ruža, paljenje sveća i odavanje počasti stradalima kraj Spomenika streljanim Jevrejima i Srbima u naselju Bagremar.

„Holokaust: nasleđe fašizma 2“

Holokaust kao simbol stradanja jevrejskog naroda je po svom obimu iznad bilo kog genocida i kao takav je važan za celo čovečanstvo, ne samo zbog sećanja na sve nedužne žrtve ratova, već da se nikada i nigde ne ponovi.

Kao grad stradalnik, u kome su tokom tragičnog oktobra 1941. godine, između ostalih život izgubili i kragujevački Jevreji, Kragujevac i Spomen–park predstavljaju pravo mesto sećanja na žrtve Holokausta. Potreba da se iznova i iznova govori o Holokaustu treba da doprinese u Srbiji, kao i u svim državama koje baštine antifašizam, sećanju na šest miliona nevinih žrtava, da danas, ali i u budućnosti predstavljamo i sagledavamo Holokaust kao pojavu koja, po svom obimu i karakteru, jeste jedan od najmasovnijih zločina protiv čovečnosti u našoj istoriji, rekao je Nenad Karamijalković zamenik direktora Spomen parka. 

Ovogodišnji program sastavljen je iz tri dela kolažnog tipa. Prvi je prema rečima Marka Terzića autora i kustosa celog programa, okrenut mladima gde se između ostalog govori i o tome kako prepoznati simbole koji pozivaju na nešto što je slično Holokaustu. U okviru drugog bloka u „Muzeju 21. oktobar“ otvorena je izložba „Jevreji Srbije – oficiri vojske Kraljevine Jugoslavije“. To je jedna vrsta vizuelne prezentacije drugosti u suživotu sa većinskim stanovništvom u Srbiji. Malo je poznata činjenica da su Jevreji sa jako malim procentom od 0,57 posto, imali značajan udeo među oficirima tadašnje vojske. Treći blok pod nazivom Kako (o)pojmiti nepojmljivo završen je razgovorom na temu Ko su oni koji čine zločin.

Partneri u realizaciji programa su Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Centar za primenjenu istoriju, Udruženje „Jevrejska digitalna biblioteka“, Studentski kulturni Centar Kragujevac, a čitav program je realizovan uz podršku grada Kragujevca.

Galerija slika

Najnovije vesti iz ove kategorije