Radio uživo
Počeci više nastave u Srbiji datiraju iz vremena Prvog ustanka. Ustanička Velika škola, osnovana krajem leta 1808. godine, nije bila dugog veka. Pri kraju prve vlade kneza Miloša 1838. godine, na predlog Stefana Stefanovića Tenke, tadašnjeg ministra prosvete i crkvenih poslova, da se "dosadašnja gimnazija na stepen Liceuma vozvisi", osnovana je prva viša škola u Srbiji - Licej u Kragujevcu.
Knez Miloš Obrenović je 19. juna 1838. godine uputio pismo "popečitelju prosveštenija" u kome mu preporučuje da nabavi jednog profesora koji će u isto vreme i "direktor Liceuma biti" i jednog inženjera koji će "pri Liceumu potreban biti".
Ministar se obraća vojvođanskim Srbima da mu pošalju sposobne nastavnike za Licej. Kako preporučeni profesori nisu hteli doći, za prve profesore Liceja u Kragujevcu postavljeni su Petar Radovanović i Atanasije Teodorović, raniji profesori Kragujevačke gimnazije. Nadzor nad Liceumom poveren je Dimitriju Isailoviću. Ministar "prosveštenija" je naglasio da je za Licej potrebna stručna biblioteka pa se obratio u Beč da mu pošalju spiskove novih i najboljih knjiga.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Licej je prvobitno smešten u "zdanje na Lepenici, koje je varoški špitalj (bolnica) bio", a od avgusta 1839. godine premešten je u novu zgradu u gospodar-Jevremov konak iliti "Gostinski" (staro Okružno načelstvo).
Predmeti koji su se učili u Liceju bili su samo produžetak gimnazijskog obrazovanja. Pomenuti profesori predavali su sve predmete: opšta istorija, čista matematika, statistika, nemački jezik i crtanje. U početku svoga rada, sve do 9. oktobra 1839. godine, Licej i Kragujevačka gimnazija nisu bili odvojeni: radili su u istoj školskoj zgradi i služili se istim učilima. Posebnom uredbom 9. oktobra 1839. godine odvojen je Licej od Gimnazije kao viša škola.
Prva generacija licejaca, "njih 16 na broju", bili su podeljeni u prvo i drugo filozofsko odeljenje i kako nije bilo udžbenika, učili su iz beležaka "onako kako su im profesori, stranci i po rođenju i po školovanju diktirali". Oni su morali učiti "profesorski skomračne izvode, pune slovensko-srpskoh reči, napamet".
Već druge godine u Licej se upisalo 30 učenika, a 6 nastavnika predavalo je 8 predmeta. Treće godine otvorena su dva odeljenja prava, kada se uvodi kao predmet prirodno pravo i statistika. U Liceju su, pored pomenute dvojice profesoram predavali još i Isisdor Stojanović, Kosta Branković, Dimitrije Isailović, Atanasije Nikolić.
Prvi rektor Liceja bio je Atanasije Nikolić. Godine 1840-41., kada je pri Liceju osnovano i "pravo", za rektora Liceja postavljen je Isidor Stojanović, a licej je dobio još dva profesora: Ignjata Stanimirovića za statistiku i Jovana Steriju Popovića za prirodno pravo.
