Radio uživo
U doba turske vladavine škole su u Srbiji bile retke. Za vreme austrijske okupacije Srbije (1718-1739) otvaraju se osnovne škole po mestima u Srbiji. Takvu jednu školu imao je 1724-1725 godine i Kragujevac, gde je za učitelja bio postavljen Petar Ninković. Drugih podataka o ovoj školi nema, osim da je učitelj "što veoma slabo čitajet" bio prebačen u Hasan-pašinu Palanku.
Nesumnjivo da je u Prvom srpskom ustanku na području Šumadije niklo nekoliko osnovnih škola. Revolucionarna zbivanja otvorena ustankom omogućila su da se na osnovno školstvo počelo misliti kao na potrebu od šireg narodnog interesa.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Odlukom nahijskih glavara "da svaka nahija ima da dobije po jednu školu" pristupilo se organizovanju osnovnog školstva. Kragujevac je dobio osnovnu školu 1805. godine. Kakva je ova škola bila i kako je tekao njen život, ne zna se mnogo, osim da je radila sve do 1813. godine.
Po završetku Drugog srpskog ustanka u Kragujevcu počinje da radi škola. Kao učitelj se pominje neki Andreja. Ova škola pala je u oči putopiscu Pirhu, jer se nalazila pored Kneževog konaka (1829). Vujić je zabeležio da je bila smeštena u dve zgrade sa stanom za učitelja (1826). Školu je po svedočenju putopisaca osnovao sam knez Miloš koji je "za nju žrtvovao" nekoliko kesa groša. Škola je imala dva razreda, I sa 70 i II sa 53 učenika. Kao učitelji pominju se Prokopije Vidaković i Mojseja Janković. Kada je školu pohađala kneževa kći Jelisaveta (1822), učitelj je bio Avram Gašparović.
U školi su se učili ovi predmeti: bukvar, časoslov, psaltir, katihizis, slovenska gramatika i aritmetika. Pisalo se guščjim perom na hartiji zvanoj "pendžerlija". Nikakvih propisa za uređenje škole nije bilo. Učitelji su po svom nahođenju predavali ono što su znali. Dugo je u školi preovlađivalo čitanje crkvenih knjiga i obrednih pesama.
Na fotografiji: Konak kneza Miloša
