Radio uživo
Pažnju istraživača privlači istorija osnovnog školstva u Kragujevcu iz razloga što ono nije još dovoljno proučeno. Kada je u drugoj polovini 19. veka Srbiju zahvatio "huk" za otvaranje škola, podignuta je 1865. godine školska zgrada na mestu gde se kasnije nalazi Dom penzionera i u njoj otvorena škola namenjena isključivo za žensku decu. Kako su je pohađala samo ženska deca, škola se prvobitno nazivala Ženska osnovna škola.
Kada je bilo omogućeno da školu pohađaju zajedno muška i ženska deca, dobila je ova škola novo ime "Gornja osnovna škola". Ime je dobila po tome što se nalazila u gornjem kraju varoši. Vremenom škola se širila. Tako je zabeleženo da je 1887. godine dobila još jednu novu zgradu sa šest učionica, dve kancelarije i dve poslužiteljske sobe. Od 1904. godine škola koristi za svoje potrebe kuću Mileve i Josifa Brkića, koju su joj ovi zaveštali. U toj kući, koja se nalazi u Glavnoj kragujevačkoj ulici, smešteni su jedno odeljenje zabavišta i stanovi za nekoliko poslužiteljskih porodica.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Prema jednom izveštaju Mihaila Ilića, školskog nadzornika, 1903. godine u Kragujevcu u Gornjoj osnovnoj školi bila je smeštena Građanska škola, koju je izdržavala Opština kragujevačka iz svog budžeta.
Jedan razred Gornje osnovne škole bio je smešten u Karađorđevoj ulici, u kući koju je zaveštao trgovac Todor K. Čomić.
Sa širenjem varoši, Gornja osnovna škola postala je tesna za svu decu koja su iz Donje varoši, kako se to onda govorilo, išla u ovu školu. Radi toga je pokrenuta inicijativa da se za decu iz Donje varoši podigne zasebna školska zgrada 1887. godine. Tako je sa desne strane Lepenice podignuta nova škoslka zgrada koja je, za razliku od Gornje, dobila ime Donja osnovna škola.
