Stojadinovićeva analiza: Politička žabokrečina

Tačno dve nedelje je prošlo od održanih lokalnih izbora u Kragujevcu, i tačno jedna od ponovljenih izbora na tri biračka mesta i možemo reći da je izborni proces završen. Ostalo je da Gradska izborna komisija proglasi zvanične rezultate i onda kreće da teče rok od dva meseca koliko o zakonu o lokalnim izborima mora da se konstituiše lokalni parlament. Na ponovljenim izborima nisu se desile nikakve drastične promene, lista “Svi na ovu stranu“ je izgubila jednog odbornika i sada je na koti 17, dok je lista “300 Kragujevčana“ dobila petog odbornika. Svakako Srpska napredna stranka ima apsolutnu većinu i na njoj je da ukoliko to želi, pokrene razgovore o formiranju gradske vlasti. Međutim, izgleda da su ozbiljno shvatili poruku svog predsednika da bez njegovog amina ne ulaze u bilo kakve razgovore na lokalu, tako da od naprednjaka u Kragujevcu nema ni trga ni glasa. Ostali, koji su prešli cenzus se ne oglašavaju, a ono što je specifično, nijedna lista nije zauzela eksplicitan stav o tome da li će u narednom periodu delovati u opoziciji ili u vlasti, sa kim mogu, a sa kim neće sarađivati. Doduše, tako nešto nisu govorili ni u izbornoj kampanji. 

Ne samo u ovom, postizbornom periodu nego već duže vreme u Kragujevcu vlada politička žabokrečina. Naravno, najveću odgovornost za takvo stanje ima vlast, ali deo snosi i opozicija. Primera radi, kada je autor ovog teksta počinjao da se bavi politikom u lokalnom parlamentu su sedeli sledeći političari: Slavica Đukić Dejanović, Nataša Jovanović, Vlatko Rajković, Aca Radosavljević, Vlada Vučićević, Duško Pačariz, Miroslav Klačar, Saša Milenić, Veroljub Stevanović... Sednice su ponekad trajale do duboko u noć, a političkim temama su se bavile jedna gradska i dve privatne televizije, kao i jedna nedeljna novina. Moralo se tri puta premeriti šta da kažeš za skupštinskom govornicom i uopšte u javnosti. Sada je pozornost javnosti na istorijskom minimumu, tako da je na minimumu i odgovornost nosioca funkcija u političkom životu, što se dobro moglo videti i u izbornoj kampanji. Mislio sam da će broj lista koje učestvuju na izborima u Kragujevcu, uprkos bojkotu pojedinih političkih opcija, doneti izvesan “dašak“ na političkom nebu grada, ali plašim se da sam se prevario. 

Karakteristično za ustajale vode, koje nazivam žabokrečinom je to da svaka žaba nađe svoj lokvanj na kome će mirno da sedi na suncu i da čeka eventualno neku umornu mušicu koju će da pojede. Tako se ponašaju i politički akteri u našem gradu. Zauzeli su svoje “lokvanje“ u skupštinskoj sali i čekaju koju mrvicu, neki vlasti, a neki skučenog opozicionog prostora.

O promeni sistema funkcionisanja lokalne samouprave ni govora. Još jednom ponavljam najveća odgovornost za takvo stanje je na partiji koja je osvojila većinu, ali se i dosadašnja opozicija, i ona koja je učestvovala na izborima, a i ona koja je izbore bojkotovala, ne trudi da takvo stanje promeni. Jedni, zato što su poraženi, drugi jer još uvek misle da će ih naprednjaci pozvati u vlast, treći jer još uvek ne znaju hoće li u vlast ili opoziciju, četvrti jer su bezidejni. I tako, mora da se desi neka drastična stvar, kao što je rušenje zida Gradske tržnice u procesu rekonstrukcije, pa da se oseti tek blagi povetarac političkog aktivizma u Kragujevcu. A potrebno je provetravanje.

Nisam siguran da lokalni političari znaju šta je problem sa žabokrečinom, lokvanjima i izležavanjem na suncu? Uvek se nekako neprimetno pojavi roda koja pojede sve žabe. To se u republici desilo 2012., niko nije primetio Aleksandra Vučića. Istoriju posle toga znamo. Koliko god delovalo nemoguće u ovim okolnostima, desiće se neke rode i u Kragujevcu. Živi bili, pa videli.