Radio uživo
Radoslav Ćatić iz sela Masloševo kod Kragujevca jedan je od retkih stručnjaka za tartufarstvo na svetu. Svoje znanje prenosi drugima kroz edukacije od 2003. godine, a kod njega u Šumadiju dolaze ljudi iz različitih krajeva sveta. Sadni materijal, oplemenjen lešnik, koji je jedan od simbionata partnera tartufu distribuira od 2016. godine. Sadnice prodaje samo ljudima koji prođu njegovu školu tartufarstva, a sam tartuf na tržištu dostiže čak veću cenu i od zlata, piše RTV.
Prirodno blago, najskuplja stvar na svetu koja u sebi ima toliko mirisa i nosi misteriju jer je pod zemljom i nije vidljiva oku posmatrača, traže je psi a nastaje u simbiozi sa određenim biljkama, sve to pa i više je tartuf. Za Radoslava Ćatića iz sela Masloševo kod Kragujevca se može reći da je ekspert za tartufe, odavno je prevazišao korišćenje pasa, a danas prodaje sadnice lešnika oplemenjene tartufom.
"Lešnik se razmnožava vegetativno i vrlo je bitno da budu različite sorte kompaktibilne konditorske da bi mogle da se međusobno opraše, da bi imale taj rad iako je on samooprašiva biljka. U momentu kada ja to radim ovde mora da bude sumpor formaldehid, srebro nitrat kako bih sadnice eventualne zaraženosti koje dobijam nečim sklonim. Onda se razvijaju podloge tartufa u određenim uslovima u petrijevim posudama, stavljaju se i dolaze u kontakt i tu je kjuč stvari, u suprotnom gajio bi ga ceo svet. Da stiče imunitet ubacujem 4 vrste otežavajućih lišajeva, kvasca, buđi da ono što nakon sedam dana opstane bude kao zver. To jako kao zver podignem na malo više temeperature pa vratim na niže ponovo. Prve tri nedelje su ključne. Postoji tri inkubacije i četiri nokulacije", kaže za RTV Radoslav Ćatić - stručnjak za tartufarstvo, selo Masloševo, Kragujevac.
Nakon tri nedelje diže se temepratura, koja je tipična i za druge pečurke i ide i do 25 stepeni, pa micelijum izbija a onda se opet spušta. Radoslavu je bitno da svaki čovek iz njegove kuće izađe sa znanjem o tartufima kako bi sam nastavio proizvodnju.
"On je obučen, on odlazi na svoju plantažu koju je spremio, na njivu koju je kupio, ni sa čim je ne đubri jer time bi doveo u pitanje našeg podstanara, kasnije se koristi organsko đubrivo koje nije balegarno i nema u sebi amonijak metan. Krati je na 4 do 5 pupoljaka da se ne crpi snaga. Ovde pričamo naravno o sadnicima, sada nije bitan tartuf, kako bi lešnik formirao korenov sistem. I onda sadnica tihuje, dve , tri godine. Pitaju me jao Ćato šta si mi to dao a tu samo radi koren, a kada koren stvori dobru bazu počinju izdanci. Onda on seče vodeći izdanak, opredeli 4 do 5 velikih jer u genetici korena leske je žbun. Tuber aestivium, crni letnji tartuf jedan je od tri najkomercijalnije vrste, sto ne znači i najskuplje. Tu je i tuber magnatum, najskuplja živa stvar na svetu i on u prirodi nigde nije nađen iznad 130 metara, a ja radim planataže isključivo do 200 metara", dodaje Ćatić.
Ako postoji mikoklena pojaviće se tartuf kroz sadnicu lešnika a kupcima se savetuje da uzmu nekoliko sadnica jer nakon nekog vremena preko sekundarnog micelijuma, koji je već jednom oplemenjen može se oplemeniti i više njih.
"Prvo edukujem čoveka šta treba da radi. To radi samo Alesandra Zaboneli teoretski, a ja praktično i teoretski kako to treba da izgleda i onda kada on dobije to sa mikloklenama, što je šifra za otvaranje dobiti u ovoj priči, to su zadebljana na korenovom sistemu lešnika, u ovom slučaju garantuje emisiju sekundarnog micelijuma gde će roditi tartuf. Ako toga nema ti si posadio lešnik. Košta kod nas u Srbiji od 1000 do 1500, a nekad dogura i do 7000 evra u sezoni po kilogramu. Recimo nađen je svež, prve klase u šumi ali kad ode tamo preko on nije ispod 20 000. Ako ja lažem onda ukucajte cenu tartufa za jednu državu u sezoni i kada vidite cifre vi se odsečete, a kada vidite da mi to imamo u Srbiji onda tek. Mi spavamo na blagu,to su svi pričali, Obrenovići u svoje vreme, ali ne vredi. Narod je ovaj sa razlogom sumnjičav jer se vazda eksperimentisalo sa puževima, te josta, te polonija, nutrije, te ovo, te ono a čovek samo vidi pare i onda propadne lako", napominje Ćatić.
Iako je Srbija, kao i čitav ovaj region bogata tartufima proizvođači kod nas nemaju organizaciju, poput nekih zemalja kao što je recimo Francuska, kako bi nastupali zajedno i iskoristili sav izvozni potencijal koji naša država ima.
Izvor: RTV
