Radio uživo
Mubariz Farzaliyev (22) rođen je u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, a u Kragujevcu živi od 2017. godine.
U Kragujevac je došao zbog košarke koju igra već 10 godina i tu je upisao Ekonomski fakultet.
Kako Mubariz kaže jedino što mu ovde fali jesu roditelji.
Kada je došao u Kragujevac susreo se sa različitim poteškoćama. Što se srpskog jezika tiče, Mubariz je samouk, učio je srpski uz društvo na košarci.
,,Mnogo teško, za 5,6 meseci sam naučio srpski. Gramatika mi je i dalje teška.“
Kako kaže brzo je stekao prijatelje.
,,Ljudi su mnogo druželjubivi i dobri prema meni. Osetio sam se kao da sam kod svoje kuće“.
,,Najteže mi je na fakultetu zbog jezika. Osamdeset odsto ne razumem profesore ni lekcije. Sva predavanja slušam na srpskom. Nekoliko profesora zna engleski, pa su mi prevodili i pomagali. Za neke predmete sam imao mogućnost da napišem esej od 15 do 20 strana i to mi je bilo umesto ispita.“
Iako i dalje ima jezičku barijeru, Mubariz se bavi i glumom i član je Akademskog pozorišta SKC-a.
,,Dve drugarice su htele da idu u SKC i ja sam došao da gledam. Međutim, uradio sam neke improvizacije i ipak sam prošao. Mnogo sam stidljiv, zato mi je bilo teško da odlučim. Nisam imao društva, u SKC-u sam bio srećan zbog drugara.“
Kako kaže ne ide često kući zbog daljine, ali i zato što je ovde navikao i Kragujevac doživljava kao svoj dom.
,,Ne idem često kući, jer ne vidim svoju budućnost tamo. Teško se navikavam na promene, pre svega kulturne, jer su one dosta različite.“
,,Ako si jedini dečak u familiji, disciplina i odgovornost je na tebi. Kod nas se dečak vaspitava sa 13, 14 godina da postane muškarac; ako ne ideš u vojsku nisi muškarac; ako ne ideš na rad, nemaš puno para, nisi muškarac. Čovek mora da bude odgovaran da bi postao muškarac.“
Kragujevac i Azerbejdžan imaju svoje sličnosti i razlike, ali ljudi u Kragujevcu su posebno iznenadili Mubariza, jer je naišao na totalnu suprotnost u odnosu na ono što je za ovaj grad i ljude čuo u svojoj zemlji.
,,Hrana je dosta slična, pa čak i kultura ima manjih sličnosti. Ovde sam se privikao za mesec dana, ali rekli su mi da ljudi nisu druželjubivi i da imaju dosta predrasuda. Međutim, skroz je bilo drugačije.
Moj grad je lepši; Baku ima nadimak Fake New York, ali u Kragujevcu mi je lepše. Tu je moj dom.
U Kragujevcu mi se mnogo sviđaju ljudi, prijateljstva, noćni izlasci. Svi su me prihvatili.
U Azerbejdžanu su ljudi mnogo ozbiljni, to im nameće kultura. Zato mene nekad ljudi ne razumeju, misle da se ponašam kao da sam stariji, kao da sam nedruželjubiv i zato sam najviše bio neprihvaćen.
Noćni život Azerbejdžana je drugačiji nego ovde. Ovde ljudi kvalitetnije i bolje provode vreme sa svojim prijateljima, zato su ovde izlasci bolji i lepši.
Rekli su mi da ću u Kragujevcu naići na nepoštovanje i neprihvatanje, ali to uopšte nije tačno, ovde se osećam dobro, kao svoj na svome; lepše nego u Azerbejdžanu.“
Njegove želje su da poseti Norvešku i Švajcarsku i da istraži različite kulture. Trenutno najviše vremena provodi u Novom Sadu, zbog sestre, zato je trenutno obustavio treniranje košarke, što mu je teško palo.
,,Išao sam na treninge u Radnički i dve godine na individualne treninge. Sada sam obustavio košarku, jer najveći deo vremena provodim u Novom Sadu, to mi teško pada, jer sam gore dosta usamljen. Dosta na moju ličnost utiče sudar kultura. To je mnogo teško.“
Mubariz ističe da poštuje svakog i svačiju kulturu, istoriju i prošlost, jer na kraju svega, kako kaže ,,svi smo čovek“.
