Radio uživo
Deca treba da se igraju, svađaju, vole, padaju, ustaju, prljaju, raduju, plaču – u jednoj rečenici za Nova.rs opisuje Petar (30) kakav pravac je zauzeo u ulozi oca četvorogodišnje devojčice. Za njega je, kaže, najbitnije da za svoje dete uvek ima vremena, jer smatra da roditeljstvo ne sme da se stavi ‘‘na čekanje‘‘, dok sve ostalo može da pričeka. Poručuje i da je za stvaranje poverenja kod dece, ključno da se detetu posveti pažnja kada ono to zahteva, a ukoliko se ‘‘omaši tajming‘‘, nastaju greške koje kasnije treba ispravljati.
Koncept svesnog roditeljstva, prema kome roditelji svojim primerom i ‘‘detetom u sebi‘‘ treba da utiču na formiranje dečje ličnosti, danas sve glasnije zagovaraju svetski stručnjaci za brak i porodicu. O tome pišu knjige i organizuju skupe seminare.
Međutim, mladi tata iz Kragujevca Petar Đokić (30), postao je ,,svesni‘‘ roditelj bez literature i instrukcija stručnjaka. Za Nova.rs otkriva da je oduvek znao da će se posvetiti svom detetu i da će ga učiti svemu što je i on kao dete radio.
Petar je vaspitanje četvorogodišnje ćerkice Petre, pretvorio u igru na bezbroj kreativnih načina. U tom odnosu mu je, ističe on, važno da Petri dopusti da bude dete – da skače, pada, da se isprlja, trči bosa, pomaže da se upali vatra, da gasi manje požare, priđe konjima, hvata žabe, hrani životinje, penje se na merdevine… nabraja on zajedničke aktivnosti.
"Deci je igra neophodna i sve im je igra. Ja i dan danas hvatam insekte i pravim praćke, kao i pre dve decenije, samo sada imam pravo društvo za to. Priroda i okruženje nude sve potrebne resurse za savladavanje životnih veština. Deci je sve igra, tako da je moguće sređivati kuću, oprati sudove i srediti sobu, namestiti lanac na bicikli, zameniti baterije na daljinskom i popraviti mnogo štošta, sve uz njihovu pomoć’’, opisuje Petar svoje viđenje roditeljstva.
Iako sa ćerkicom mnogo vremena provodi u prirodi, svestan je da se bez digitalne tehnologije ne može i da su telefoni, tableti i ekrani u velikoj meri prisutni u životima vršnjaka njegove ćerke. Njegov stav je da tehnologiju ne treba usiljeno izbegavati, već iskoristiti pozitivne strane.
"Mi nismo protiv tehnologije, ali strogo kontrolišemo sadržaj i vreme utrošeno na to. Telefon i tablet ne koristimo kao nagradu, niti njihovo oduzimanje kao kaznu, već samo kao povremeno sredstvo razonode. Nova je era i te stvari ne treba uzdizati na bespotrebno visok nivo", kaže on.
‘‘Nemam vremena‘‘ roditeljima ne sme da bude izgovor
Petar je po zanimanju grafički dizajner i bavi se digitalnom ilustracijom. Iako je njegov posao zahtevan i traži koncentraciju, on je sebi jasno odredio prioritete i kaže da mu je roditeljstvo na prvom mestu.
"Ljudi se svakodnevno žale na manjak vremena, to je danas postalo normalno. I sam to vrlo često izgovorim, ali sam kao roditelj shvatio na vreme, da kada dete traži pažnju, tada mu je treba i dati. Omašiti tajming, znači ispravljati nastale greške, a to posle košta mnogo više vremena nego kvalitetno zaigrati dete. Bitno mi je da Petra u nas ima poverenje i da nam se obrati kada ima problem, a to smo izgradili upravo slušajući njene potrebe. Kod nje razvijamo isključivo ono što je samu zainteresuje i što želi da nauči, a da bi dete znalo šta želi, treba mu ponuditi više sadržaja", podvlači mladi tata.
Svoje "dogodovštine i pustolovine‘" sa ćerkicom, Petar je sasvim slučajno i spontano počeo da objavljuje na instagram stranici s_petrom. Međutim, nije ni slutio da će njihove svakodnevne aktivnosti postati inspiracija drugim mladim roditeljima. Sada redovno dobija pozitivne komentare i zahvalnost za ideje za igru, pa mu je drago što su Petra i on poslužili nekome kao "dobar primer".
"Tek sada razumem svoje roditelje"
Petar se u vaspitavanju svoje ćerke uvek vraća svom detinjstvu i iz ove perspektive kaže da tek sada shvata koliko je njegovim roditeljima bilo teško da donesu neke odluke koje su bile ključne za njegovo odrastanje i na kojima im je sada zahvalan.
"Ono čemu svesno težim je da Petru naučim da ustane i pokuša ponovo. Imao sam sreće da su mi roditelji dosta mladom dozvolili da sam idem na planinu sa izviđačima. Tek sada, kada imam dete, razumem koliko je ta odluka bila teška i ispravna. Tamo se uči disciplini, druženju, empatiji. Nedavno me je jedna devojka iz te grupe podsetila kako sam na Goliji, sa svega 10-ak godina i sa motkom u ruci, raširio ruke i teatralno zaustavio celu kolonu. Dok su drugi možda očekivali medveda, ja sam prišao bari da spasim leptira davljenika. To je ta simbioza sa prirodom, bez koje čovek ne može. Na planini smo učili kako da upalimo vatru, orijentaciju, da pratimo tragove, čitamo mapu… To je ono što mi sada kroz život pomaže i sve to neminovno sada prenosim detetu‘‘, iskren je Petar.
Stereotipi i predrasude su "plodna zemlja" za mržnju
Mladi tata Petar, osim po kreativnosti u igri sa ćerkicom, izdvaja se i po neobičnom izgledu i dugoj kosi sa dredovima. Kaže, da u okruženju u kome se kreće ,,svi znaju ko je i šta je‘‘, ali da je bilo "čudnih pogleda" i nagoveštaja predrasuda kada ga nepoznati ljudi vide sa detetom. Takve pojave ga, kaže on, ne dotiču, a ujedno ih je iskoristio i za važne životne lekcije.
"Stereotipi nisu zasnovani na istini i zdravom razumu i nikada nisam dozvolio da me određene situacije sputaju na putu kojim sam krenuo. Lepo je kada uspeš nekog da ,razoružaš’ i učiniš da zaboravi na uopštavanja koja i dovode do problematičnih situacija. S obzirom na to da su stereotipi na neki način povezani sa mržnjom, kod Petre nema takvih osećanja. Ona ne vidi nikakvu razliku između mene i drugih očeva svojih vršnjaka. Učimo je da ne sudi prema fizičkom izgledu. Petra je otvoreno dete i često ume da kaže da je mnogo srećna, bez ikakvog našeg iniciranja. Za nas kao roditelje, to je potvrda, da sve što radimo ima smisla i samo želim da tako i ostane", zaključio je ovaj mladi tata.
Izvor: Nova.rs
