Radio uživo
Simbol stradanja u Drugom svetskom ratu - Spomen-park Kragujevački oktobar, osnovan je pre 70 godina, piše RTS. Podseća na streljane nevine građane i opominje čitavo čovečanstvo da se takav zločin nikada više ne ponovi. Kako je izgledalo formiranje jednog od najstarijih memorijalnih parkova u svetu, prikazano je na izložbi “Mesto sećanja” u Kragujevcu.
Dvanaest godina od masovnog streljanja koje je počinio nemački okupator u Šumaricama, na zemlji natopljenoj krvlju sa tridesetak grobnica, septembra 1953. osniva se Spomen park “Kragujevački oktobar”. Dani izgradnje i formiranja parka zauvek su urezani u pamćenje tadašnjeg studenta arhitekture u Beogradu.
“Provodio sam ovde mnogo vremena, živeo sam u Vašarištu šetao ovde, gledao kako se gradi. Ja se čak usuđujem i pišem često da je to najbolje urbanističko dostignuće Kragujevca”, navodi Veroljub Trifunović, arhitekta.
Na 350 hektara 10 spomenika, kraj Sušičkog i Erdoglijskog potoka, gde su i izvršena masovna streljanja. Dokumenti i fotografije iz perioda izgradnje spomen-parka čuvaju se u Muzeju “21. oktobar”. Izgrađenom po ugledu na srpsku srednjovekovnu svetinju Gračanicu.
“Sačuvane su fotografije i dokumenta još pre 1953. godine. Na primer kad tročlana komisija u sastavu Đorđe Andrejević Kun, Aleksandar Krstić, pejzažni arhitekta, i Bratislav Stojanović obilaze stratište i daju smernice kako da se tu osnuje memorijalni park”, ističe Jelena Davidović, kustos u Spomen parku "Kragujevački oktobar".
“Mislimo da nisu pogrešili da ceo prostor, iako je to grobno mesto žrtava same tragedije, bude uređen kao memorijalni park šuma i da posetilac svojom šetnjom odaje počast žrtvama”, kaže Marijana Stanković, direktorka Spomen parka "Kragujevački oktobar".
I tako već sedam decenija. Godišnjica obeležena izložbom “Mesto sećanja”.
“Spomen park Kragujevački oktobar po prvi put izlaže na otvorenom. Nju čini 12 hronološki poređanih panela koji govore o istorijatu ove ustanove”, naglašava Nikola Govedarica, kustos u Spomen parku "Kragujevački oktobar".
Čuvaru sećanja na oko 3.000 streljanih u Kragujevcu i okolini.
“Nažalost, imajući u vidu ono što se dešavalo u Drugom svetskom ratu na teritoriji nekadašnje Jugoslavije, pre svega genocide počinjene nad Srbima, Jevrejima i Romima, postoji potreba da se taj prostor premreži sličnim institucijama koje u svojoj osnovi imaju za cilj ne samo negovanje kulture sećanja, već pre svega obrazovanje i senzibilizaciju savremenih generacija”, naglašava Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.
Kragujevac pamti i seća se. Iz grada stradalnika, večita poruka mira. Šalje se od 1963. svake godine 21. oktobra pokraj Spomenika streljanim đacima i profesorima.
Izvor: RTS
