Ćuretove pustolovine po JUGOISTOČNOJ AZIJI (18. deo)

Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegova odredišta su u Jugoistočnoj Aziji -  Malezija, Singapur i Indonezija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije sa ovih destinacija. 

U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama. 

Dok polako kombi jezdi ulicama Denpasara ka novoj destinaciji budi već sećanja od pre 15 dana kada smo prvi put kročili na Bali i usplahireni prolazili ovm ulicama. Sve deluje tako poznato, kao da smo život proveli ovde a ne nekih 5 dana našeg putovanja. Prolazak pored ogromnog tržnog centra sa suvenirima i proizvodima sa Balija Krishna Oleh Oleh, pored glavnog puta za jug Balija, podseća da treba još malo dokupiti suvenira. Kombi nas ostavlja na jednoj većoj raskrsnici odakle uzimamo taksi do našeg poslednjeg smeštaja na ovom magičnom putovanju – Kuba Green. Malo uvučen od glavne ulice, pa se malo i pomučismo da ga nađemo. Prilazak nije baš obećavajući ali prolazak kroz kapiju i, naravno, nasmejano lice domaćina skloniše sve sumnje da li smo pogodili pravi smeštaj. Ubaciamo stvari u apartman i naravno odmah na plažu. Koliko god ti se čini da će te umor stići i da ćeš pasti od umora samo saznanje da te nešto novo čeka za videti, tera te dalje. Pređosmo glavni put i polako pored top hotela Tijili Hotel Benoa na plažu. Kasno je već, tj oko šest sati i voda se povukla odavde. Krenusmo da se šetamo plažom i naletesmo na momke koji puštaju zmajeve na plaži. Ovde je to nacionalni sport. Zmajevi, nikada veći i nikada lepši, paraju nebo nad plažom, a oni i više nego uzbuđeni. Priđoh da ih malo priupitam o tome kad oni mi rekoše da je za tri dana veliko takmičenje u puštanju zmajeva ovde na Nusa Dui, eh koliko sreće kod nas. Poslednji naš dan na Baliju biće ovekovečen velikim takmičenjem u puštanju zmajeva. Top. Pošto se voda povukla krenusmo skrou do grebena koji okružuje ostrvo, a tamo u plićaku neverovatna scena. Desetina morskih zvezda, koje se nisu povukle sa vodom leže u plićacima. Sam pogled na njih je kao pogled na zvezdano nebo. Znam da ne mogu da povrede ali opet sačekah da vidim kako lokalci rukuju sa njima. Kad oni po deset u ruke stavljaju, kad je tako ajde da doživimo još jedno neverovatno iskustvo. Kako je samo lepo videti ih kako se polako kreću ka preostalim bazenčićima vode. Baš vrhunsko iskustvo. Noć pada tako da polako nazad na glavnu ulicu i pravac na klopu. Blizu nas jedan njihov lokalni restorančić pa je red da se isprobaju ovdašnji specijaliteti. Ne može da se pogreši, šta god da uzmeš vrhunskog je ukusa. Supica i neke lignje vraćaju u život, a cena, za decu i vojnike, večera za dvoje oko 7 evra.

A kako drugačije buđenje može da bude na Baliju nego pre zore da se ugrabi još jedno svitanje. Zakucah se na dok od hotela i pustih misli da jezde pučinom. Malo duva vetrić ali baš onakav kakav treba, da osveži. I onda kreće magija, Sunčevi zraci koji paraju nebo pre samog pojavljivanja Sunca. Prave neke nove, neverovatne slike najšarenijih, najjasnijih i najjarkijih boja. Svaki oblak je slika za sebe. Neverovatni su to trenutci. Nebo šareno, preliveno jarkim bojama svaku dlaku na telu diže u nebesa. I onda nestadoše zraci i taman kad misliš da je gotovo ppjavljuje se njegovo veličanstvo Sunce koje kao da hoće da objasni ko je gospodar Neba, ko je poslao one zrake da tako pompezno najave njegov dolazak. E to treba videti, koja je to energija, koja snaga dolazi i ulazi u mene. Brodovi ukotvljeni na pučini kao da se poigravaju sa slikama holandskih impresionista, kao da žele Moneu da objasne kakve bi tek njegove slike bile da je video ova svitanja. Neprocenjivo. Nazad u apartman na doručak. Dok doručkujemo stiže i motorče koje smo iznajmili. Pakovanje u mali ranac i pravacdo Migracionog da produžimo vize jer nam ističu danas a mi smo još tri dana na baliju, 30 dana je osnovna viza. U migracionom frka jer ne može viza za dan nego smo morali, posle jakog kukanja, da pomerimo let za nazad za neka dva sta da bi nam stigle vize. Uh pomerismo let i stižemo u pucanj na aerodrom u Surabayi odakle nam je let za Singapur, Dubai i Beograd. Nije baš mnogo pametno ali ajde kad mora tako. Iz Imigracionom pravac na neke od najlepših plaža Balija, prvo na Uluwatu beach. Kada smo obilazili Uluwatu hram nismo stigli do nje pa je onda red da je sada obiđemo, a i ona se nalazi na zapadnoj strani tako da nam je nadalji put do nje. Krstarenj putevima Balija je od neprocenjive vrednosti, takvo uživanje retko gde se može naći. Stigo smo na improvizovani parking i pravac prvo do kafića, prešavši čini mi se hiljadu stepenika gore dole, ako tako može da se nazove jedno sklepano ali prelepo mesto na vrhu stene, odakle se pruža predivan pogled na okolne plaže. Popismo pićence i onda do plaže. Sam ulaz u vodu je kao kroz neku pećinu. Talasi biju ali čim se malo odmakneš mirnije je. Gužva je na samom ulazu jer milion surfera izlaće na pučinu. Ovde su, posle Kuta beach najlepši talasi za surf.

Odatle na sledeću plažu, Padang Padang beach. E ovo je urbanije i čak se plaća i ulaz, 1 evro. I naravno opet stepenice samo što sada stepenice vode kao u neku pećinu, kao da su izdubljene u steni. Na samom izlasku puca pogled na ludilo plažu. Bacanje peškira i pravac voda, jedno dobra dva sata hedonizma. Na sreću na izlazu su tuševi tako da se sredismo i onda pravac ka Denpasaru, tj do Krishna Oleh Oleh u nabavku suvenira. A tamo od tice mleko, da imaš milion evra sve bi ih skrcao. Već jako bije noć tako da se mora nazad. Navigacija nam pokazuje da ima prečica do našeg smeštaja, ali da put vodi preko mora. A kakav bi to avanturista bio ako bi se vratio istim putem. Skrenusmo u levo kad onda šok. Ljudi su napravili auto put preko mora koji ima fizički odvojene trake za motore. Ali ima i naplatna rampa i možeš samo ako imaš neku njihovu karticu, sličnu našem tagu. Stadosmo, izađe čovek iz kućice i objasni nam da bez te kartice ne možemo preko mosta, ali Indonezija ne bi bila to što jeste da nam ne priđe neka devojka na motoru i otkuca nam da prođemo. Aj što otkuca, nego krenu ispred nas da nas odvede do smeštaja. E to je narod na Baliju. Međutim mi malo skrenusmo sa puta da odemo da pogledamo tu Nusa Dua plažu gde su najveći rizorti. Prođosmo kroz ogromne kapije, ispraćeni pogledom obezbeđenja i parkipasmo pored jednog restorančića. Krenusmo u šetnju plažom kad ono ludilo, jedan do drugog naslonjeni najmoderniji svetski hoteli. Koliko je samo ovde love skrcano da se to napravi. Šetamo pored totalne ekskluzive, sušte suprotnosti Baliju, pored hotela gde cene prenoćišat idu i po nekoliko hiljada evra. Zaparaše nam oči ali mi polako nazad do našeg motora i restorančića gde večerasmo i malo proćaskasmo sa gazdom. Još jednih prelepih sat vremena. Sad stvarno više nema snage ni zašta već samo za dubok san, i to kako dubok.

Naredno jutro, naredno sedenje i čekanje svitanja. Što bi rekli, debelo navučen na njih. Definitivno opasna „droga“ bez koje ne mogu ovde. Tih sat vremena, to je večnost, to je punjenje svih onih fioka za sećanje u mozgu. Doručak i današnja destinacija je Melasti beach. Opet krstarenje motorom, i svraćanje u prodavnicu da se napunimo voćem, vodom i sokovima za danas. Naletosmo na neku gužvu kad ono narod nagrnuo u hram. Neki je praznik, tako da parkirasmo motor i polako zajedno sa masom ljudi u hram. Ispod krošnje drveta se montirali muzičati i naka improvizovana kula ispred njih. Pored nje veliki šator sa ogromnim stolom punim nekih ukrasa od cveća. Pa da, danas narod ovog kraja donosi urne svojih koji su preminuli. Milo im je što se mi interesujemo za njihovu kulturu a i malo čudno što smo tako visoki pa dosta njih prilazi da nas zamoli da se slikamo sa njima. Na svako naše pitanje, hiljadu odgovora šta se to dešava, bukvalno se utrkuju ko ća nam više izaći u susret. Ubismo jedno sat vremena i nastavismo ka plaži. E kakav je ovde ulazak na plažu, bukvalno mali autoput. Kućica za naplatu karat, dvoje sa motorom dva evra. Sam silazak ka plaži je fascinantan a tek plaža, ludilo. Parkirasmo motor i odosmo u jedan malo divlji deo plaže gde provedosmo dan prepun ne kupanja, nego lebdenja u oblacima balijske vode. Na samoj plaži je i neki top bar sa ogromnim bazenom, ali ipak mi smo za divlju varijantu. Naravno, sa plaže može samo sumrak da nas otera pa polako, prvo da se slikamo pored znaka za plažu koji je napravljen od dva labuda pa ponovo po mraku nazad do našeg smeštaja.

Svitanje, doručak, koji je sa toliko ljubavi spremljen od našeg domaćina da nemam reči. Svaki naš izlazak iz apartmana je ispraćen njegovim pogledom da li nam je nešto potrebno. Današnja destinacija, najekskluzivniji deo Balija, plaža Nusa Dua na kojoj se nalaze najmoćniji hoteli Balija. Šta reći kada je to mesto gde će se održati samit 20 najrazvijenijih zemalja sveta. Najavljeni i Si Đi Ping i Putin i Bajden, ma ceo svet će se uskoro skupiti ovde, naravno ako sukobi u svetu to dozvole. Sam ulazak na taj deo je kroz ogromne kapije na kojima se nalazi obezbeđenje koje nas proverava. Prođosmo proveru pa pravac na plažu. Parkirasmo pored restorančića od predhodnog dana i kretosmo da šetamo stazom uz plažu. Naravno stara dobra taktika daje rezultate tako da su svi ubeđeni da smo mi gosti baš njihovog resorta. Zakucasmo se na plaži od Nusa Dua hotela. Kakav je to samo luksuz, kakvo je to sprdanje od lepote. Dva ogromna bazena među drvećem, prelepa plaža, ma sve top, ali top. Ljubica malo frkiše ali se polako navikava. E kad se i ona opusti poče akcija hedonizam jača organizam. Ceo dan kao dva tuljana, sa ležaljke na ležaljku, sa plaže na bazen, sa bazena na plažu i tako u krug. Ceo dan u jednom od najlepših hotela Balija. U daljini se čuje neki koncert tako da se prošetah dio njega ali već udarila gužva a nama se nešto i ne ide jer se sve lepo čuje i u hotelu. Sumrak je i polako krenusmo nazad, kad ono ludilo, tamo gde smo parkirali motor parkirano, bukvalno hiljadu motora a mi iznajmili naš i ne znamo koji je. Izgibosmo dobra pola sata dok ga pukom srećom ne nađosmo. Naravno večera u restorančiću i nazad.

Poslednje svitanje na Baliju. Sedim na obali a srce puca, puca od pomešanih osećanja kojima polako preovladava tuga jer se danas vraćamo. Kako samo proleću fleševi kroz glavu sa sekvencama nekih događaja sa putovanja. Koliko sam samo slab što sve ovo napuštam radi vraćanja kući, u „blagostanj“ koje me tamo čeka. Ne, definitivno je bolje da ne opisujem osećanja jer ih je i nemoguće opisati. Danas je i dan velikog takmičenja u puštanju zmajeva. Guglamo da nađemo gde je, kad ono, dovoljno je samo da izađeš na ulicu i da vidiš masu sa ogromnim zmajevima koja ide na jednu stranu. Tako i mi za njima. dođosmo do mesta gde je parkirano hiljade motora i gde je ogromna gužva. Izbismo na plažu, kad tamo čudo. Stotine zmajeva, velikih od 2 metra do deset metra. Ma neverovatno. Koliko su samo ushićeni i koliko užurbani da izvrše poslednje pripreme z let njihovog ponosa. Ima više kategorija ali osnovna podela je na plastične i platnene, a ostala na dimenzije. Na sredini plaže je šator gde sede sudije. Kao neka deca od jednog do drugog zmaja, od jedne do druge ekipe, a tako gde su najveći, oni od deset metra stoje i glave koje se stavljaju na zmajeve, zmajeve glave. Kako su samo lepo urađene i kako sve to moćno izgleda. Poslednje pripreme su u toku i kreće takmičenje. Ljubica i ja se prošetasmo do šatora gde su sudije kad oni skočiše i napraviše nam mesta u prvom redu pored njih da gledamo. Neverovatan narod. Kako samo moćno izgleda kada puste te zmajeve u nebo, kada desetine njih zaparaju nebo. I nikako mi nije jasno kako se te grupa koje ih puštaju ne upletu već svaki leti neometan od drugoga. A najbolji je onaj koji odleti najviše i pravi bravure na nebu.

Poletanje svake grupe je praćeno ovacijama a sletanje onih najboljih ushićenjem onih koji ih puštaju. Više puta se dižu zmajevi dok u finalnoj seriji ostaju po deset najboljih iz svih kategorija. Ljubici se kupa, pa je odvezoh do Nusa Dua resorta a ja nazad da ispratim takmičenje. Po završetku do nje na još malo kupanja i snimanja malog videa o samitu G20 na ulaznoj kapiji. Odosmo i do Imigracionog da pokupimo vize koje su nam produžene.

Pakovanje i ulazak u taksi označava kraj životnog puitovanja. Prelazak mosta i odlazak na aerodrom je kraj nečega što će zauvek, ali zauvek ostati deo mene, a deo mene će zauvek ostati ovde. Na aerodromu predadosmo prtljag, uzesmo još neki suvenir da potrošimo ostale rupije i na gate za avion za Surabayu.

Galerija slika