Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegova odredišta su u Jugoistočnoj Aziji - Malezija, Singapur i Indonezija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije sa ovih destinacija.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Iako smo samo tri dana na ostrvu, ritam se polako ustalio. Ustajanje pre svitanja, odlazak u baštu Sama Sama rege bara, uživanje u neverovatnim svitanjima koja iznenađuju svako jutro i primoravaju te da ustaneš u cik zore da pogledaš kako će baš tog jutra biti, jer ne znaš šta propuštaš. Totalna tišina koju samo šumovi talasa remete daju do znanja da smo na rajskom ostrvu i pokazuju istovremeno ko je, ipak, najlepši na svetu.
Zapalim ponekad cigaretu, čisto, eto, da svemu tome dam još malo hedonističke note. Uh, šta mi sve prođe kroz glavu za tih nepunih sat vremena, koliko nekih životnih situacija koje su mi se desile, pa onda ih malo prostudiram da vidim da li je možda moglo biti bolje. Sam, kao da je celo ostrvo moje, kao da je sunce ovoga jutra samo zbog mene izašlo, čineći me toliko ponosnim, da eto, iz prvog reda gledam te nestvarne boje koje iz nekih nijansi ljubičastih, krvavo crvenih dok ne izađe, prelaze u najsjajnije crvene, narandžaste, žute, toliko jarke i toliko čiste i prirodne kakve nikada, nigde ne možeš videti. Prelepo vreme ostavljeno samo za mene i za neka moja razmišljanja, neke moje borbe za koje, u „normalnom” svetu, u „normalnom” životu ne možeš da ostaviš vremena da se suočiš sa njima.
A onda kada se završi i taj poslednji čin, kada sunce zauzme svoj dominantni položaj na nebu, istrčim oko ostrva i tako nagradim pluća i podarim im vazduh koji se može disati samo ovde, na Gili T, kako ga iz milošte zovu. Na Gili T nema nikakvog zagađenja, a bicikli i konjske zaprege jedino su prevozno sredstvo. Usput srećem iste entuzijaste koji u nekom stadijumu nirvane istrčavaju ostrvo, gde je sve jasno u pogledima i osmehu koji nam se susretnu kada prođemo jedni pored drugih.
Ostrvo se budi i polako prenosi tu najlepšu energiju, jutarnju, najprirodniju na nas. Pesak prenosi ono što on nosi, talasi koji zapljuskuju tabane svoju energiju, a okolina grli svojim krošnjama. Eh, kad bih mogao, eh, kada bih bio dovoljno jak da pobedim u ovom životu, da se okanem svega onoga lošeg što moderan svet nama daruje, svega onoga lošeg što je odavno pobedilo, bolje rečeno porazilo, zatrlo sve što je bilo dobro i dovelo nas, da iz nekoga ovakvog sveta koji je vladao i u našem zavičaju, živimo u zagađenom svetu, zagađene prirode i ljudskih odnosa.
Ponovo idem na plažu da odmorim umorne kosti i opustim mozak do krajnje granice. Preko dana prolaze učenici iz lokalnih škola, tj marširaju i pevaju neke pesme. Svi onako lepo obučeni u školske uniforme, razdvojene devojčice i dečaci, koji se spremaju za proslavu dana nezavisnosti. Kako me to vrati u onu bezbrižnu, najlepšu zemlju u kojoj sam živeo i one sletove na stadionu „Čika Dača” u Kragujevcu. Uh, bolje da se ne prisećam.
Uveče odlazimo na klopu na pijacu koja je u samom centru, ako možemo da kažemo da ovo ostrvo ima centar, gde se na desetinama roštilja peče sve što se uhvati u moru. Platiš tri evra i biraš šta da ti bace na roštilj. Od večeras krenusmo sa probama svih tih morskih plodova, što bi rekli svaki put po dva, pa ćemo valjda da postignemo sve.
Dan za danom je isti, ali ovaj ne, ovo jutro je specijalno. Pogledah svitanje, istrčah ostrvo i polako se vraćam u naš prelepi bungalov i najlepši na svetu Sama Sama rege bar, gde su ljudi vanvremenski pozitivni, prijatni i koji se na svaki način trude, što im i uspeva, da ovo naše putovanje bude najlepše do sada.
Dan je poseban jer je danas Ljubici rođendan. Ulazim, budim je, čestitam i u toj nekoj maloj euforiji odlazimo na doručak. Niko ništa ne zna, tj svi znaju jer sam objasnio Hamdiju da joj je rođendan i da na krevetu naprave neko malo iznenađenje, dok mi budemo na plaži. Doručkujemo prelepi nasi goreng i provodimo još malo vremena u razgovoru sa Abdul Rizalom, jednim od radnika u baru, koji nam je toliko prirastao za srce da bukvalno ukoliko malo ne provedemo preko dana sa njim, taj dan računamo, kao da nam je propao.
Umesto uobičajenog odlaska na neku plažu van mesta, odlazimo do džamije da se tu iskupamo. Objasnih Ljubici da me zatežu noge od trčanja i da je bolje da malo iskuliramo tu, pa ćemo posle da zabodemo na neku drugu. Malo se isčašćavasmo i onda polako nazad do bungalova jer sam dogovorio da do 12 sati bude spremno iznenađenje. E, sad treba da joj objasnim da sam nešto zaboravio i da moramo da svratimo, a da ona ne posumnja. Uspelo mi je, pa već polako krenusmo nazad. Pustih nju da prva krene uz stepenice i onda salva oduševljenja, ne samo kod nje nego i kod mene. Kako su samo ukrasili krevet i deo sobe, pa to je bukvalno, ne više nego što sam očekivao, nego ni u najboljim svetskim hotelima ne bi bilo tako ukrašeno, sa toliko ljubavi i pažnje. Ja oduševljen, a Ljubica, što bi rekli, „nokautirana”.
Izlazimo iz bungalova, a oni kao na iglama, gledaju da li je uspelo iznenađenje, ma ne da je uspelo nego smo oduševljeni. Polako idemo na plažu pored jednog od najlepših hotela na ostrvu. Malo na plažu, a malo na vrhunski bazen koji ima jedno sto metara dužine i jedan mali vodopad. Prelepo uživanje u prelepom danu. Naravno gledanje sumraka na plaži ispred hotela i onda nazad u sobu. Presvlačenje i odlazak na specijalnu večeru.
Na nekoliko mesta na ostrvu postavljeni su stolovi na samoj plaži, tj bukvalno i u plićaku, gde platiš pet evra po osobi i možeš da jedeš sve što je izbačeno na švedskom stolu, sve specijalitete koje imaju i naravno koliko ti duša poželi. Pošto sam rezervisao sto preko dana, opet kao malo iznanađenje, što prolazi prelepo kod Ljubice. Plaža, pun mesec, prelepa večera, raspoloženje na vrhunskom nivou, baš baš, sve kako treba. A onda šlag na tortu, pored nas se napravi neki veliki sto za koji sedoše svi radnici hotela, jer su sve sklonili, tj švedski sto je sklonjen i onda pustiše na video bimu neke karaoke njihovih pesama. Zezaju se i baš je dobra atmosfera. Jedan od njih priđe i zamoli Ljubicu da otpeva nešto, a mi im rekosmo da joj je rođendan. Kako oduševljenje kod njih i sad nema bežanja. Da bi se napravio kompromis, pustiše neku njihovu pesmu za ples, oni pevaju, a nas dvoje plešemo. Što bi rekli atmosfera suza suzu stiže.
E moj Bože, hvala ti što si nas poslao ovde, hvala ti što si nam pokazao i učinio nas dostojnim da budemo na Gili T. Da vidimo kako treba živeti, da upoznamo srećne, nasmejane, neiskvarene ljude pune topline. Hvala ti za sve. Šetnja ka Sama Sama završetak je jednog od prelepih dana.
