Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Meksiko. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati Ćuretove putopise i fotografije sa ove destinacije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Pravo istraživanje civilizacije Maya i poluostrva Yukatan počinje u Meridi, pa je samim tim i raspoloženje u skladu sa oćekivanjima od centralnog dela putovanja. Put autobusom od Kankuna do Meride traje 4 i po sata, ali da naglasim da su međugradski autobusi u svim latino američkim državama, u kojima sam ih koristio vrhunski, ali baš vrhunski. Novi, sa velikim razmakom između sedišta a oni kojima se putuje noću imaju i opciju obaranja sedišta u skoro ležeći položaj. Tako da je putovanje prava uživancija, a da imaju i wc koji radi !!!! Ali jedino što ne valja je jaka klima i zavese koje zatvore da zamrače jer skoro svi spavaju, tj oni koji ne gledaju film jer su svuda led televizorčići. Pošto ne može da se zvera kroz prozor odem do vozača da ga zamolim da sednem na sedište pored njega da bih razgledao. U suštini slaba valjda al ajde, kad ono on na keca me pusti al da stavim masku i da se vežem. Rečeno učinjeno. Namunjio se da razgledam kad od Kankuna do Meride samo šume i ponegde pumpa. Nigde kućice, doduše nov auto put koji su probili. Tek sad mi jadno zašto Kortez nije mogao ovuda do Meksiko Sitija nego morem. Kakve li su tek šume bile pre 609 godina. A još rade autoput pa gledam koliko oni ništa ne znaju. Ej završni sloj asfalta im oko 40 centimetra a ovde nikad ne ide u minus temperatura niti sneg padne. Bože koliko su glupi, samo razbacuju materijal. Alo momci, mora u Srbiju da dođete sa vidite kako se pravi put. Maksimum 8 centimetra, to je standard, pa kad bi mi tako pravili odakle bi naši ministri i direktori u putevima imali po 5 kuća i ko zna koliko para na računima, a tek kad krene da se krpi nema lepše, deri kožu sa radnika trpaj u svoje džepove, stara dobra zvezda vodilja svih naših političara.
Sa stanice u Meridi peške do Hotela. Pravi onaj kolinijalni grad sa uličicama na čijim sredinama kao po pravilu dremaju psi i tako nevoljno i polako ustaju kad naiđe auto da i meni ih bude žao. A ulica puna berberskih radnji, kao da ako se ne ošišaš u pet dana jednom na biro će da te pošalju. Preko prelepog centralnog trga, kroz još lepše uličice do hotela. Taman onakav kakav je i na slikama, mali i prelep. Tako je sve lepo osmišljeno, tako je sve na svom mestu.. prelepo. Pravac stvari u sobu, tuširanje i pravo u grad. Svaki trenutak mora da se iskoristi jer je takav plan i napravljen. Danas je plan besplatna pešačka tura po Meridi i posle nje razgledanje grada. Imamo još malo vremena do početka ture pa obiđosmo sam centar. Lep gradić u kolonihalnom stilu, klasika, trg kojim dominira katedrala, zelenila da kao da si u šumi i centralna fontana. Obično uvek infoture polaze ispred katedrale ili nekog jačeg objekta tako da čekamo ispred katedrale kad 5min pred početak nema poznatog kišobrana. Priupita jednog prolaznika kad on objadni da je trg sa kojeg počinje tura neki drugi tako da šprint do njega. Eto ga roze kišobranče i Ivan iz Meksiko Sitija koji je pobegao ovde od bučnog života i to stoji pored skulpture dve spojene bele stolice. Hmm, aj da vidimo obkašnhenhe. Odmah bas postavi da sednemo i uhvati se za jukatan i njegovu istoriju, aj za istoriju to mi bolje al gde uhvati geografiju. Tu je gde jeste, najbitniji de Srednje Amerike. Osim Meksika zahvata i Gvatemalu i Belize Merida je administrativni centar, tj glavni grad, države Jukatan. Ima dosta teorija kako je poluostrvo dobilo ime ali najverovatnija, a i meni najsimpatičnija, da je ono rezultat nesporazuma između Španaca i domorodaca naroda Maja. Španci su pitali za ime ove zemlje, na šta su domoroci odgovorili: "Juk ak katan" što znači: „Ne razumem tvoj jezik“.
Od 4. do 10. veka Jukatan je bio centar najznačajnije srednjoameričke kulture, kulture Maja, koja je za sobom ostavila brojna arheološka nalazišta. Najpoznatija od njih su: Čičen Ica, Usmal, Tulum, Edzna i Tikal.
Evropljani su stigli u ovaj region u periodu 1517——1518. Prvi su do obala Jukatana stigli Fransisko Ernandez de Kordoba i Huan de Grihalva. Fransisko de Montiho je zauzeo Jukatan 1527. i postavio glavni grad u grad To (današnja Merida). Konačno 1542 je osvojio ceo Yucatan. Burna je istorija ovog područja, pa recimo, godine 1841. proglašena je nezavisnost Republike Jukatana. Tadašnji predsednik Meksika Santa Ana je blokirao svu trgovinu sa Jukatanom i 1843. poslao armiju na otcepljenu državu. Vojna intervencija nije uspela. Političari Jukatana su shvatali značaj ekonomskih veza sa Meksikom. Dogovor je postignut 1843. po kome je Jukatan vraćen u sastav Meksika, a predsednik Santa Ana je garantovao da će Jukatanu vratiti autonomna prava iz ustava iz 1825.
Već 1845. vlada Meksika je prestala da poštuje odredbe ovog ugovora. Prvog januara 1846. Jukatan je ponovo proglasio nezavisnost, pa ustanici, pa se opet vraćao, tako da je tu bila burna istorija oko njegovog statusa koji je zacementiram proglašenjem Jukatana za savezni državu 1974. godine.
Objasni nam da je prvu kuću ovde sazidao Francisko Monteho a i da su dali ime piva po njemu. Na trgu na kome smo je nekoliko restorana i podijum. Na njemu su svakog četvrtka, pre kovid, održavani koncerti narodne muzike Jukatana na kojima su igrači nastupali u narodnim nošnjama. Tradicionalnia ženska nošnja je aterno. Sva u vezu i izuzetno je skupa.
Muška je bela cela, a čuvena košulja koju nose naziva se guayabera, ima 4 džepa, kaže da može više da se ponese u njoj, jer su bili radnici u polju na plantažama voća koje se zove gayaba. Tako da je zbog te bele nošnje ali i zbog belog kamena korišćeno u izdanju objekata Merida dobila naziv, beli grad. Trg Santa Lucia je nekada bio groblje, ali su u 19 veku preselili groblje i napravili trg. Tu je i katedrala koju su napravili afrički robovi koji su tu dolazili, pa se naziva i negrita, naravno oni nisu smeli da se mešaju sa robovlasnicima koji su išli u katedrala na središnjem trgu, pogodite ime, pa naravno Zokalo. Kad su Španci krenuli da prave grad Maje su se povukle u džunglu. U ovom regionu je rasla biljka čikosapote,, koju su Maje koristile za čišćenje zuba, tj žvakali je. Naravno ameri dođu, neki Adams, snimi i počne da pravi paste za zube.
E sad nam pokaza drvo čikasapote gde je plod okruga, kao ogromna kugla. Taj plod nisu jeli nego ga srušili i pili vodu iz njega, kao mi iz tikve. E sad nam nešto objasni da u majanskoj mitologiji koja ima preko 200 bogova, ima neki Bog koji je u nama i tera nas da se igramo, i još neki pa su maje izazvale njih dvojicu da izađu iz zemlje i da igraju protiv njih čuvenu igru kukovima i laktovima da proba e loptu kroz krug. Bogovi izgubili, Maje im odsekle glave i ovo drvo je reinkarnaciha ta dva Boga. Dooobro, ajmo dalje. Prolazimo pored lepe kolonihalne zgrade u kojoj je Yukatanski univerzitet koji je osnovan u 17 veku. Nije najveći i kontrolisaln je od jazuita. Imao je filozofijz, teologiju, pravo.. . Ovde je besplatno studiranje. Svaka država ima jedan univerzitet koji je besplatan, Meksiko ima ukupno 31 državu. U gradu ima dosta teatra, pozorišta, najpoznatiji nosi ine po piscu Kontrerasu, živeo u 20 veku. Prelepa zgrada za čiju je izgradnju novac dala njegova familija. Ekonomski bum je ovde bio početkom 20 veka jer se ovde uzgajala biljka Eneken od koje su se pravili konopci., pa je tako i njegova familija napravila kintu. Međutim kada su pronađeni sintetički materijali zamrlo je sve. Veliki red je ispred jer je vešćčeras predstava posle dužeg vremena zbog kovid. Mada gledajući broj pozorišta dosta ljudi ovde ih posećuje.
Prešoznatljivost ovome kraju daje i biljka cabaya, njeno lišće je dobro za salatu, pa nam preporuči da odemo u 62 ulicu, ovde su ulice obeležene brojevima, i da u 3 sata u muzeju gastronomije probamo neka jela napravljena od ove biljke. Naiđosmo na Ubiverzitetski teatar Felipe kareljo puerto koji je bio guverner ove oblasti od 1922 do 1924 godine. Pošto su tada na farmama bogataša radili selaci on je uveo novinu, tj uzimao je zemlju od bogatih i davao majkama - ubili ga bogati.. Na trgu je i jedan spomenik koji su napravili konzercativci, spomenik majci, žena sa dva deteta. Taj spomenik je vezan za njegovu sestru koja je bila prva feministkinha na svetu. Ovaj spomenik je replika jer je original u Parizu. Nadzire ga kamera non stop jer su ga neki, nisam ukapiirao ko, oštetili. Reče i da je abortus ilegalan u Meksiku, pa ih vada zato ima 120 000 000.
Pored spomenika je bivša jezuitska crkva, a sada madonska, svuda su oznake madona na njoj. La morinita iliti brineta. Izgrađena je od materijala sa srušeni majanskih građevina i limestone krečnhačkih blokova, pošto ovde su sve krečnjačke stene pa zato ima mnogo cenota. O njima kasnije jer definitivno predstavljaju veliku karakteristike Jukatana. Uđosmo u crkvu i sa desne strane je mala kapela posvećena Bogorodici uz Gvadalupea.
Sledeće je muzički konzervatorijum i nacionalni muzej muzike u kome su izloženi Instrumenti maya, ali je zatvoren zbog kovida. Kad već pričamo o muzici neizostavno tema su Marijači.
Muzika marijača, kakvom je poznajemo danas, nastala je u zapadnomeksičkoj regiji Halisko, po legendi u gradu Kokula, u 19. veku. Prvobitni marijači su bili verzija španskih pozorišnih orkestara koji su se sastojali od violina, harfe i gitara. Krajem 19 veka, tipično jezgro marijači orkestra sastojalo se od: vijuele, dve violine i gitarona (zamena za harfu).
Posle Meksičke revolucije, došlo je do migracija sa sela u gradove, pa su daroviti seljaci postajali ulični muzičari u Gvadalahari i gradu Meksiku. Neki od ovih orkestara, poput orkestra Vargas (Vargas de Tecalitlán),. Od 1930-ih do 1950-ih, orkestar Vargas je nastupao u preko 200 filmova, a poznati glumci su pevali uz njih. Ubedljivo najpoznatiji je najpoznatiji..Pedro Infante
Umro u Meridi 1967 godine. Pilotirao i skembao se. Prekoputa crkve trg i najlepša kuća koja je bila u Meridi a sada je hotel. E za tu kuću je vezana legenda po kojoj je Merida, osim Maja, poznata po svetu. Veleposednok, vlasnik kuće je imao samo jednu ćerku.. Svi živi se nakačili i dolazili da se upoznaju sa njom, a otac ko otac sve to nadgledao. E onda jednog dana ona pobegne sa nekim i tu frka žešća ali se ona vrati. Otac zabrinut, šta da radi, i seti se. Napravi dve spojene stolice tako da jedna gleda u drugu, tu posadi ćerku i veže je za stolicu. Od tada te stolice su zaštitni znak Meride ući na trgu Santa Lucija se nalaze dve ogromne, a po gradu svuda manje koje se koriste za sedenje.
Prvi hotel je napravljen 1801 godine.. Do Meride se dolazilo brodom, linija Meksiko siti vera kruz pa Merida, , pa tako nijedan vladar Meksika nije hteo da bije put. Prvi vladar koji je došao u Meridu, 1806 godine, je bioo general Porfilire koji je vladao 30 godina
Centralno mesto na trgu Zocalo, koje kasnije promenio naziv u Indipensa, pripada, naravno, katedrali posvećenoj "lekovito" bogorodici. Građene je "samo" 30 godina, od 1519 do 1561 godine, a materijal? Pa naravno krađa od majanskih građevina. Kažu da je bila prebogata urađena u spolja i iznutra ali je poharana za vreme revolucije. U njoj se nalazi najveće raspeće i što je neverovatno izrađeno je iz jednog komada drveta.
1992 ngodibe katedrala je posetio papa Jovan pavle drugi. Na katedrali je i prvi satv postavljen u kasnom 19 veku. Uradio ga ko drugi negov Švajcarac. Do tada nisu merili vreme.. Na njoj je i Nacionalni grb stari, iz vremena kada je Meksiko bio carevina.. 1590 godine.
Odatle niz jednu od ićulica koje izlaze na glavni trg se može videti jedna od gradskih kapija. Bilo ih je 4 i služile su, osim za protok, i kao naplata mesta za carinu.
Kaže da su postojale tri generacije u stvaranju ljudi, po majanskoj svetoj knjigi.
Prvo je Bog stvorio čoveka od soli i vode, zatim od drveta ali je bio bez osećaja i nije se molio Bogu. Bog pošalje oluju i uništi ga.
Treća generacija napravljena od kukuruza i bog mu je dao krv., dušu. Zato se ovde sve pravi od kukuruza koji je najsvetija supstanca.
Jedna od najstarijihzgrada je mayor plaza, tj zgrada vlade sa čijeg balkona je proglašena nezavisnost Jukatana. Prelepa građevina kolonijalnog tipa. Za kraj je obilazak kuće španskih osvajača oca i sina Monteho, sagrađena 1542 godine. Kakva dva idiota, kakve debilčine, oni su iznad ulaznih vrata napravili svoje figure koje stoje na majanskim glavama. I pored njih su dva mala Herkulesa iz grčke mitologije da bi pokazali kako su oni veći i od Herkulesa. Bože koji bolesnici. Sad je kuća banka. Uh. Tu se završi tura. Iscrpljeni zakucasmo se na stolice na trgu, kad vidimo narod se skuplja ispred katedrale i postavljene neke stolice. Aj i mi sedosmo na nekivzidić kad krenu multimedijalna prezentacija na katedrali. Prelepo oooooo. Uh kako me raspameti, ih al je dobro. Pa šta je ovo.. Top.. Vrh.. Malo kuliranja i vraćanja u realnost nakon prezentacije i paljba na večeru. Kažu najbolji Tacos, ajde da se proba. Vala i jeste ali mora uz pivo i da se zaljuti do besvesti. Ovde je ljuto drugačije nego kod nas, što bi rekli gori samo u ustima i ne muči želudac uopšte. Posle toga na jednu vrhunsku terasu, zevalicu, sa koje se pruža fantastičan pogled na trg i kočije, kojih ima milion, koje plove gradom. I čiji zvuk, kako njih tako i kopita, po prelepim kamenim pločama ulica, daje tako vrhunski šmek gradu. Popismo po neko pivo u društvu La Calavera Garbancera, najpoznatijeg kostura koga ima svuda u milion kombinaciju ali prešarenih i prelepih.
Originalna verzija je gravura na metalu čiji je autor crtač Jose Guadalupe Posada. Prvobitno ime je Calavera Garbancera. „Garbancera“ je reč po kojoj su u to vreme bili poznati ljudi koji su prodavali garbanzo i koji su se, imajući domorodačku krv, pretvarali da su Evropljani, bilo da su Španci ili Francuzi (ovi drugi su bili češći tokom Porfirijata) i poricali sopstvenu rasu, baštinu i kulturu Njena ekspanzija počinje tokom vladavina Benita Juareza, Sebastiana Lerda de Tejade i Porfirija Diaza. Tokom ovih perioda tekstovi koje je napisala srednja klasa počeli su da postaju popularni i kritikovali su opštu situaciju u zemlji i privilegovane klase. Spisi, napisani na podrugljiv način, praćeni crtežima lobanja i kostura, počeli su da se reprodukuju u takozvanim borbenim novinama. To su bile lobanje odevene u svečanu odeću, postavljene na konjima, na zabavama visokog društva ili komšiluka. Sve da prikaže bedu, političke greške, licemerje društva, kao što je slučaj sa „La Catrina“. Reč „catrin“ definisala je elegantnog i dobro obučenog muškarca u pratnji dame istih karakteristika; ovaj stil je bio klasična slika meksičke aristokratije s kraja 19. i početka 20. veka. Zbog toga je, dajući mu takvu haljinu, Diego Rivera pretvorio „ La Calavera Garbancera“ u „La Catrina“ i to ja naslikano na muralu koji smo posetili u Meksiko Sitiju. Odatle pravo u hotel u carstvo snova. Nije toliko jak fizički umor koliko se iscrpim psihički od mnoštva informacija koje se trudiš da zapamtiš, zapišeš..
