Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Meksiko. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati Ćuretove putopise i fotografije sa ove destinacije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Pretposlednji dan poseta Cozumelu. Branko i nije nešto raspoložen tako da krećem sam. Isprati me Branko do trajekta, jer je on jedino prevozno sredstvo do ostrva. A i nije jeftin. Recimo 25 dolara povratna karta. Feribot je top a i sa njega ugledah neke nove prelepe plaže koje treba sutra obići. Na izlasku sa trajekta milion prodavaca ekskurzija, ali polako, ima vremena, prvo da se malo obiđe ostrvo.
Kozumel je najveće meksiko ostrvo Ekonomija ovog ostrva je bazirana na turizmu. Mnogi posetioci dolaze zbog ponude skuba dajving-a kao i ronjenja. Glavni grad na ostrvu je San Migel De Kozumel a ostrvo pripada meksičkoj državi Kintana Ro. Ostrvo ima populaciju od 100 hiljada stanovnika. Centar grada je veoma blizu luci tako da se prvo prošetah njim i uzeh nešto da pojedem. Lepe male uličice kolonijalnog grada, baš onako kako zamišljam neko mesto gde treba penzija da se provede. Gde god se okreneš cimaju te za ekskurziju. E sad se obara cena. Sa početnih 800 pezosa nađosmo se na 500 za najskuplji ekskurziju. Dobijamo maske i disaljke koje su zapakovane po svi Covid standardima.
Procedura se poštuje ali niko nas turiste ne dira nizašta. Ulazimo u čamac i krećemo, šareno društvo ali top vodiči. Kreće zezanje od starta. Gas do daske i talasi nas polako kupaju. Skidanje u šorts i sad može sve. Piće je besplatno ali bez alkohola do povratka nazad. E sad kreće totalno ludilo, boja mora se bukvalno "prerušava" na svakom mestu koje pogledaš, od tirkizno plave do smaragdno zelene. Neverovatno. Muzika bije na čamcu, svi u nekoj euforiji koju non stop podižu vodiči. Nekoliko stopova za ronjenje gde vidimo prešarene korale, morske zvezde, jarćta raznolikih riba koje poseduju sve boje spektra. Neverovatno, a voda kao da smo u nekoj banji. Pretopla. Sa čamca u čamac, muzika, voda, ronjenje... sve je top., ali baš sve. I onda krešendo, stajemo među oblake i skačemo u nebo, ali bukvalno nebo. E sad je dozvoljen alkohol, kupam se sa zastavom Kragujevac Meksiko, kad to videše vodiči upadoše u euforiju i počeše da me "gađaju" sa limenkama piva u znak zahvalnost što nosim ovakvu zastavu. Dajem im telefon da me slikaju, ovo mora da se ovekoveči.. Kakva 2 sata, kakva dva sata..
Nazad u čamac i u njemu kreće top žurka. Vodiči forsiraju tekilu svima, navijanje, ispijanje.. Pokloni zastavu jednom vodiču on u transu..
Polako ulazim u trajekt a glava bruji od brda piva i tekile. Vučem se do hotela i malo horizontala da se dane dušom. Ponovo u Quintui, i sad malo u kubanski kafić Botego koji je kopija onog pravog iz Havane gde je izmišljen mohito. Živa je muzika i svi igraju, a nama otpevaše Chan chan a iz lokala ponovo na Quintu i ponovo žurka do kraja noći, tj marijači prave haos i celom ulicom je fešta. Oči padaju a duši se ne ide sa ulice.
Poslednji dan provedosmo na plaži koju sam video sa trajekt, Playacar, malo pored centra u jednom naselju, kondominionu, gde su najlepše vile na plažama koje sam video. Sve sa bazenima, sa pogledom od milion dolara. Ma totalno ludilo. Kakvo opuštanje, kakva boja mira, baš lep oproštaj od čudesnog Meksika.
Busom do aerodroma u Kankunu kroz koji je 2015 godine prošlo 19.5 miliona turista. Pa kada me pitaju o bezbednosti to je odgovor na sve. Ko sme da dira turist kad od turizma samo Yucatan i Quintana Rio zarade preko 50 milijardi dolara. Ubijaju se oni između sebe samo tako, nije to sporno i to je borba za deo kolača jer sve to kontrolišu kartel. Sad je trenutno borba za tulum, ali je turista maksimalno zaštićen jer je mnogo legalnih para u opticaju. Nema šale sa tim.
Kroz prozorče turkish Airlinesa gledam obrise Quintana Ria.. U nebo odlazim a u nebo gledam. Kakvo putovanje, kakvo iskustvo, kakve životne priče, kakvi doživljaji, oni koji se mogu napisati i oni koji ostaju samo u mom sećanju.
A da zaboravio sam, kad sam bio u Chololulu VIDEO SAM Popokatepetl.... Ej Ćure je video Popo (tako ga od milošte zovu), onaj Popokatepetl koga u svakoj ukrštenici pominjemo.. Sjajno.
I uvek kad letim nazad vuče me da zamišljam sledeću destinaciju i tako ublažujem osećanje tuge zbog odlaska. Čekaj Inke viđene, Asteci takođe, Maye većinom.. Većinom??? Pa da, fali južni Yucatan i magični Tikal, tj fali sever Hondurasa, Gvatemala i Belize. Zanimljivo.....
