Radio uživo
Način proizvodnje zanatlija - krojača, koji su držali kalfe i šegrte bio je na niskom stupnju. Radno vreme radnika uposlenih kod ovih majstora kretalo se i do 16 časova, a sa teškim uslovima rada. Sami majstori koji su imali krojačku radionicu propisivali su radnicima nadnice, nadzirali njihov rad i pazili na njihovo ponašanje. Ako se uzme u obzir i porast cena životnih namirnica krojački radnici Kragujevca u drugoj polovini 19. veka bili su vrlo malo plaćeni. Otuda se vrlo rano krojački radnici Kragujevca organizuju. Oni su prvi u Srbiji osnovali svoje radničko društvo.
STARI KRAGUJEVAC - Krojački zanat (Prvi deo)
Prema odredbama sačuvanih pravila "Druženie krojačkih radnika za međusobno pomaganje u slučaju bolesti ili smrti" iz 1885. godine, doznajemo da su krojački radnici Kragujevca svoju organizaciju imali 1869. godine. Ona je bila čisto potpornog karaktera. krojački radnici Kragujevca su 1885. godine osnovali poseban fond za pomaganje drugova koje "zadesi nevolja". Družina krojačkih radnika imala je redovne i pomažuće članove. Na godišnjoj skupštini izabran je upravni odbor za čijeg predsednika je izabran Teodosije Popović.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Početkom XX veka povećao se broj krojačkih zanatlijskih radnji u Kragujevcu. Zarada krojačkih radnika kretala se od 30 do 80 dinara. Radili su od 10 do 16 časova dnevno. Kada je sa osnivanjem Kragujevačkog radničkog društva, kao klasne organizacije radništva 1903. godine počelo strukovno organizovanje radnika i naprednih ljudi u Kragujevcu i krojači su dobili svoju organizaciju. Udruženje krojačkih radnika Kragujevca osnovano je 25. aprila 1904. godine. Na zboru krojačkih radnika varoši izabrano je i rukovodstvo udruženja. Za predsednika je izabran Mihailo Dragutinović, za sekretara Andra Kuzmanović i za blagajnika Petar Milenković.
Nastaviće se...
