Radio uživo
Kada je Vuk Karadžić drugi put, 1822. godine, prispeo u prestoni grad "Serbije", da se sa "verhovnim praviteljom" srpskog naroda knezom Milošem dogovori oko udaje njegove kćeri, orjentisao se samo na jednu stvar: prikupiti što više narodnih pesama. Taj rad Vuk je započeo prilikom prvog svog boravka, kada mu je starac Milija, koji je znao napamet mnogo narodnih pesama, izdiktirao one najlepše: Ženidba Maksima Crnojevića, Banović Strahinja i druge. Veliki broj Vuk nije uspeo da zabeleži tada, pa je priliku iskoristio sada.
Prilikom ovog boravka Vuk je zapisao "6-7 lijepih junačkih pjesama". Tom prilikom pribeležio je imena svih sela u Beogradskom pašaluku i zapisao nadgorbni natpis Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara, čiji grob se nalazio u nahiji Kragujevačkoj u selu Drvenglavama.
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Danas u Kragujevcu nije sačuvano mnogo iz vremena Vukovog boravka u njemu. Kao prestonica zemlje, Kragujevac je bio administativni i upravni centar zemlje i političko središte, gde su bila smeštena najviša prosvetna, duhovna i crkvena nadleštva. Bilo je to vreme kada se u Kragujevac dolazilo sa svih strana.
Tu je bio dvor kneza Miloša, odakle je on apsolutistički upravljao zemljom. Na njegov poziv održavani su u Kragujevcu svi važniji skupovi i crkveni sabori, a vrlo često odsedale i nahijske starešine. Oko kneževog dvora počeo se postepeno obrazovati novi deo Kragujevca.
Međutim, okolina kneževa sa Amidžom na čelu, domostrojiteljem (upravnikom dvora) kneza Miloša, nije davala mira Vuku. Smetalo im je njegovo prisustvo. Bojali su ga se. Oni su uspeli da nagovore starca Miliju iz Požeške nahije, koji je znao napamet mnoog junačkih narodnih pesama, da ne gubi vreme uzalud i da sa sobom odnese mnogo nezabeleženih pesama. Vuk je ipak uspeo da zabeleži ono što mu se činilo interesantnim, a u tom poslu mu je pomagao i "gospodar".
