Radio uživo
Igre na sreću počele su u Srbiju prodirati dvadesetih godina 19. veka. Donosili su ih naši ljudi iz Austrije i Ugarske, koji su tamo odlazili radi trgovine ili kakvim drugim poslom. Oni su prvo počeli kupovati strane srećke i igrati stranu lutriju.
Uvidevši da se "mnogo novca izdaje iz zemlje" za stranu lutriju, knez Miloš Obrenović dozvolio je da se "u Srbiji mogu pojedini predmeti davati na lutriju i srećke u našoj zemlji". On je 5. decembra 1833. godine izdao za to posebnu povlasticu, kojom je ustanovio "Knjaževsko-serbsku lutriju". Za upravnika prve srpske lutrije imenovan je Stevan Radičević. Njemu je knez Miloš poverio da sve dohotke "lutrijske prima i za nadležnu, s njim ugovorenu, polzu upotrebljava".
Tekst, uz saglasnost autora, preuzet iz knjige "Stari Kragujevac" Boriše Radovanovića.
Sedište te prve srpske lutrije bilo je u Kragujevcu, prestonici zemlje. Lutrija je bila uređena ovako: iz redovnog igranja lutrije na manje sume, iz povremenog igranja lutrije na određene stvari i periodičnog igranja velike lutrije na velike sume.
Prvo izvlačenje srećaka redovnog kola održano je 30. decembra 1833. godine u Kragujevcu. Zna se da su bili izvučeni brojevi: 55, 38, 87, 25, 15. Redovno igranje lutrije bilo je dva puta mesečno. U svakom igranju izvlačeno je pet brojeva. Svako izvlačenje obznanjivano je u "Novinama serbskim". Lutrija je stajala pod nadzorom države.
Lutrija nije bila dugog veka. Usled raznih špekulacija i zloupotreba, koje su u 1835. i 1836. godine zahvatile ovo "zvezdenije", morao ga je knez Miloš ukazom ukinuti (1837).
