ZAŠTO NE TREBA BOJKOTOVATI DOČEK NOVE GODINE

Ne znam kome je palo na pamet ili ko je pokrenuo inicijativu, da li zvanično ili ne, svejedno, da se doček Nove godine po gradovima Srbije bojkotuje a sve sa plemenitim ciljem da se novac namenjen za to veče prosledi u humanitarne svrhe - za lečenje dece, recimo, ali znam da je meni palo na pamet kako je taj predlog potpuno besimislen. Naravno, možda je vama palo nešto drugo ili vam tek padne, ne branim.

Za one koji nisu u toku da objasnim šta traže, koliko sam ja povatao, inicijatori ove ideje od nas: dakle u tzv. najludjoj noći Srbija bi, po zamisli autora ove ideje, inicijatora bolje rečeno, bila u grobnoj tišini. Svi trgovi bili bi prazni (kao u Kragujevcu, recimo) niko ne bi izašao u grad da sluša i gleda popularne pevače i bendove. Muzičari bi stajali tako, svako svoju ugovorenu minutažu, pa bi se posle pokupili i otišli svako na svoju stranu. Ostali bi, postidjeni, organizatori ovog rasipničkog čina koji su se dosetili da prirede zabavu za gradjane i to baš u noći kad nam stiže najnovija godina. Našli su kad će.

Mi, gradjani dakle, treba svi da ostanemo u svojim stanovima ili kućama (kao u Kragujevcu, recimo), da bojkotujemo sve te koncerte i tako pokažemo da želimo da se novac upotrebi u „pametnije svrhe“. Da pomognemo oboleloj deci koja nemaju novac za lečenje, najbolje.

Lično nešto nisam ljubitelj smrzavanja po gradskim trgovima, godina proizvodnje mi to čak i ne preporučuje, ali da recimo imam duplo manje godina, da nisam u Kragujevcu nego u Beogradu tako bih lagano otišao i pogledao, recimo, koncert Vlade Georgijeva, pa sad već sve i u inat onima koji pozivaju na bojkot. Georgijeva inače retko slušam, skoro isto koliko i retko objavljuje nove snimke, ali eto, ovog puta bih i ja otišao.

I ako treba i platio Georgijevu na opšte zgražavanje onih koji bi njegov nastup za doček Nove bojkotovali.

Inicijativa je jasna ali opet imao bih par pitanja za one koji su je smislili.

Pitao bih prvo sledeće: koliko ste humanitarnih sms poruka poslali vi za 364 dana ove godine? Siguran sam manje od mnogih gradjana koji bi prošetali te večeri do svog gradskog trga.

Odakle mi pravo da ovo pitam, pitate se vi, možda? Pa eto imam i ja sam slao neke poruke, pomagao koliko sam mogao, ima listing ako treba, ne busam u prsa s tim niti se hvalim samo kažem, možemo da se izmerimo.

Drugo, eto recimo, taj Georgijev. Znate li koliko je taj dao u humanitarne svrhe? Koliko je humanitarnih koncerata odsvirao a ko zna koliko sms poruka poslao? Opet sam siguran više od svih inicijatora ideje tihovanja za novu godinu. Prelistajte novine pa ćete videti. Slično je i sa ostalim izvodjačima na koje se sada - ali i svake druge godine u ovo doba -  vrišti koliko su visok honorar naplatili za novogodišnje koncerte.

A šta ćemo sa već rasprodatim restoranskim i hotelskim kapacitetitama? Šta ćemo sa silnim novogodišnjim proslavama po kafanama, kafićima, planinama, dolinama, po šumama i gorama? Zašto bi oni bili poštedjeni tihovanja? Zatvorite sve kafane, sve kafiće, blokirajte planine i doline, pa svi kućama.

Ali čekajte nije tu kraj. Zašto bi, na kraju krajeva, te noći, jedne od 365 crnih noći u ovoj zemlji, uopšte gledali novogodišnji tv program? I zašto televizije uopšte snimaju te skupe programe? Sve je to moglo u humanitarne svrhe.

Eto dokle stižemo (kad nismo u Kragujevcu, recimo) ako ćemo tako striktno po inicijativi.

Osim što slutim da inicijatori ove ideje pokazuju nepoznavanje korišćenja sredstava (budžet, popularni) kojima raspolaže, recimo, grad ili opština, javlja mi se i druga dimenzija čitave ove inicijative. Ona je, iskustvo me nagovara da kažem, vešto prikrivena da udara tamo gde si najtanji - pomoć onima koji nemaju.

Rizikujući, da me mnogi pogrešno shvate, mada sam potpuno ravnodušan u tom smislu, sve mi to miriše na sledeće: nećemo da idemo da gledamo koncerte koje organizuje aktuelna vlast, nećemo da se veselimo kad vlast hoće, nećemo da pevamo i igramo kako kažu naprednjaci - pokazaćemo mi njima kako se tihuje u najveselijoj i najludjoj noći.

Dakle pošteno bi bilo reći - ja ne idem na doček Nove godine jer je organizator vlast koju ja kao gradjanin, kao glasač ne podržavam.

Čemu sakrivanje iza apela za nečiju humanost?

Zar je toliko strašno reći da nećete da plešete kako vlast svira. Ili vas je strah?

Mada, treba da znate, ne svira vlast nego muzičari, plaćamo svi mi kao gradjani, odvaja se iz budžeta koji svi mi punimo, dakle plešemo na kraju stare i početku nove godine uz muziku koju mi plaćamo.

Lepo je napisala jedna Jelena na fejzbuku: „Preskočite preko čoveka koji leži na trotoaru, gurate starca u autobusu, zgrozite se nad prosijakom, ostavljate kućne ljubimce, kada vam vise nisu zanimljivi na ulici, ostavljate i decu po domovima a humani ste što nećete koncert za Novu godinu. Jadno, mnogo jadno“, kaže Jelena i poručuje inicijatorima: „Ako smo toliko humani evo ideje - neka se na svim trgovima okupi što više ljudi da proslave Novu godinu i neka se postave kutije za dobrovoljni prilog pa neka lepo svako ubaci po 100 dinara. Biće sigurno više para nego od otkazivanja manifestacija.“

Naravno, svi znamo, ništa od ovoga neće biti.

Neće biti bojkota, neće biti ni kutija za ubacivanje humanitarne pomoći.

Gradjani, barem oni kojima ne bude hladno, izaći će na trgove, igraće se i pevati, pucaće petarde na sve strane, biće vatrometa, biće veselo i nezaboravno kao i što priliči najludjoj noći. Ostali - kako koji: po hotelima, kafanama, kafićima, neki i na egzotičnim i dalekim mestima,većina po kućama, redje u društvu, najčešće uz televozore, kompjutere, zamotani u ćebad ili jorgane.

Najludja noć, biće obična novogodišnja noć i zato, neće promeniti ništa, čak i da svi tihujemo. Jer, već ujutru, 1. januara sve će biti kao što je bilo i dan pre.

Život će, u ovoj zemlji, biti kao što je bio i do sada: za većinu gradjana težak. Gotovo nemoguć i besmislen, besmislen kao i činjenica da uopše postoji lečenje putem sms poruka.