Krađa na Sajmu knjiga

Odavno sam planirala da napišem ovaj tekst, ali mi je nedavni „Prvi sajam knjiga u Kragujevcu“, odlična uvertira da ga i objavim. Kragujevac, u svemu prvi, ipak nije imao prvi sajam knjiga, ali se i to da ispraviti pa je ovaj prvi, odličan za dobar početak. Sigurna sam da će vremenom, imati sve više i više posetilaca.

Elem ovo je priča ipak malo drugačije sadržine.

Autor ovih redova je prošle godine učestvovao i na sajmu knjiga u Beogradu. Prilikom prijave organizatori su naglasili da, iako postoji obezbeđenje, ipak bi bilo najbolje osigurati knjige od kređe. Ovaj zahtev me je zbunio. Čini mi se da je čitalačka publika za nijansu kulturnija, te da je krađa u ovim krugovima ljudi ređa pojava. Sa druge strane, oni koji kradu, nisu česti posetioci na ovakvim skupovima. Od krađe knjiga se malo ko može „ovajditi“ pa je šteta na ovome „pasti“. Ljubitelji pisane reči, pak znaju da je jedina prava vrednost u znanju koje poseduju „što više znaš više vrediš“, stoga i rado čitaju o iskustvima ljudi koji su hteli i želeli da sveje znanje, iskustvo, ideje, snove i vizije podele sa ostalima. Pri tom, kada već znamo da većinu knjiga možemo iznajmiti u biblioteci, zašto bi uopšte neko krao knjige?

Ipak poslušam organizatore i osiguram ih.

Sajam protiče regularnim tokom, ljubitelji knjiga prolaze proučavaju prelistavaju i odlučuju se da po povoljnim cenama nabave ono što su želeli u predhodnom periodu, ili pak otkrivaju i pronalaze nove sadržaje za koje će izdvojiti novac nekom drugom prilikom, možda baš na narednom sajmu, rasprodaji ili u knjižari.

Kako to obično biva, kada vam kažu „Nemoj misliti na nilskog konja“ upravo samo o njemu razmišljamo, pa sam i ja sama razmišljala o krađi. Igrom slučaja bila sam primorana da odsustvujem par dana sa sajma i ostavim prazan štand. Knjige sam uklonila, rasporedila kod prijatelja koji su izlagali. Dok sam razmišljala o „nilskom konju“, tačnije u ovom slučaju o krađi knjiga, o kojoj sigurna sam ne bih razmišljala da mi nisu napomenuli da je neophodno osigurati ih, i proveravala da li sam sve dobro zaštitila, na putu do kuće setila sam se da ipak nisam sve sklonila. Ostao je, doduše ne baš na vidnom mestu, određeni broj kako mojih, tako i onih knjiga koje sam kupila ili dobila ovom prilikom. No, pomislih, ništa strašno, sve je i osigurano, a i da ukradu, neće biti velika šteta... kupiću druge.

Kada sam se vratila, sve je čekalo na svom mestu. Knjige, časopisi i sva ostala pisana građa koju sam „zaboravila“, ali krađa se ipak dogodila!

„Ukrali su mi“:
1. Pakovanje keksa sa čokoladom, keks bez čokolade su ostavili,
2. Jedno pakovanje vlažnih maramica, drugo su mi ostavili i
3. Par jabuka, nisu ostavili ni jednu.

Pošteno zar ne. Slatko sam se nasmejala i prisetila jedne davne polemike sa početka 90-tih godina, gde smo komentarisali da je najbezbednije mesto za čuvanje novca „knjiga“. Banke, sefovi, kutije, tegle i sve ostalo nije toliko sigurno kao knjiga...

Pitam se da li je još uvek tako.

Elem, ovaj naslov, je uvertira za neku drugu priču, priču o naslovima.

Čitamo se uskoro.

Snežana Ivanović, autor priručnika
Život je lep – Uputstvo za upotrebu – Kako do posla“