Radio uživo
Kragujevčanin Janko Kovačević (23) je student Informacionih sistema i tehnologija na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Osim toga je član MENSE, mada se uvek, kako kaže, oseća pretenciozno kada naglašava to u vezi sebe.
Život jednog studenta u Beogradu nije nimalo lak, a još manje jeftin, ali Janko je uspeo da svoj učini za nijansu dinamičnijim i zanimljivijim učestvovanjem u kvizovima.
Iako vrlo mlad, njegova kvizaška karijera je veoma bogata, a sa našim čitaocima je podelio iskustva, zanimljive momente, kao i sve ono što ne vidimo iza kamere.
Kako si došao na ideju da se prijaviš na prvi kviz?
"Prvi kviz za koji sam se prijavio je bila "Slagalica", pre tri i po godine. Već mnogo godina se u mojoj kući slagalica prati familijarno, i oduvek sam govorio da ću da se prijavim. Interesantno je da sam se, tehnički gledano, prvi put prijavio čim sam napunio 18 godina, i da sam dobio poziv na telefon od njih, ali se nisam javio jer nisam bio siguran ko me je zvao. Od tad se svaki put javljam nepoznatim brojevima (smeh). Prijavio sam se ponovo dve godine kasnije, ali na testiranju nisam baš bio impresivan, pa sam završio na listi za rezerve. Ipak, emisije su se snimale bukvalno jutro nakon što je proglašeno vanredno stanje zbog korone, neko je odustao, pa su me pozvali da dođem. Čak su mi poslali i vozača od kuće u Kragujevcu do studija u Beogradu i nazad."
U kojim kvizovima si učestvovao?
"Kao i u "Slagalici", i u "Poteri" sam bio 2020. godine, u kvizu "Stigni me ako znaš" 2022. i u Najslabijoj karici ove godine – mada se ova poslednja dva još uvek nisu emitovala."
Koji je tvoj najveći uspeh što se kvizova tiče?
"Definitivno činjenica da sam sada već u trogodišnjoj vezi sa svojom divnom devojkom, samo i isključivo jer je gledala moju epizodu na "Slagalici", pa je odlučila da mi pošalje zahtev za prijateljstvo (smeh). Osim toga, pobeda u "Poteri". Milica nam je bila tragač i nas troje je uspelo da odbrani sumu u završnoj igri. Nije bila neka preterana suma (mada je bila dovoljna da kupim sebi nov kompjuter), ali je sam osećaj pobede bio nezamenljiv. Ipak sam ja vrlo takmičarski nastrojen."
Da li trema može da utiče na znanje? Koliku ulogu igra sreća?
"Što se treme tiče, ona može od najspreminjeg kvizomana da napravi neznalicu. Sva sreća pa sam ja taj led probio odavno, tako da je uopšte ne osećam tokom snimanja, mada se sećam tog prvog snimanja "Slagalice" i mog uplašenog i uzdrmanog glasa dok odgovaram na voditeljkina pitanja. Sa druge strane, na sreću ne možeš da utičeš niti da je uvežbaš, zato smatram da je ona u kvizovima bitniji faktor čak i od znanja."
Koji ti je motiv za učestvovanje na kvizovima? Da li novac može da bude motiv za ovakav vid takmičenja?
"Isprva sam se na kvizove prijavljivao jer sam takmičarskog duha i volim da pobeđujem, a još više mrzim da gubim. Ipak, nakon što sam osvojio novac u "Poteri", krenuo sam da šaljem prijave za bilo koji kviz za koji čujem".
Da li u kvizu može da se uzme „dobra para“?
"Zavisi na koju sumu mislimo kada to kažemo (smeh). Po mom mišljenju, može da se osvoji solidno velika suma novca – dovoljna za neko skuplje putovanje, na primer. Ja sam u "Poteri" osvojio 70.000 dinara (minus 20 odsto na porez), ali znam da na kvizu "Stigni me ako znaš" može da se osvoji i mnogo više. To sam zamalo osetio na svojoj koži".
Da li je sve onako kako vidimo preko ekrana? Šta se dešava iza kamere? Ima li nameštaljki?
"Tu moram da razočaram čitaoce koji su ljubitelji teorija zavere, ali nameštaljki nema. Generalno se pitanja nasumično šalju voditelju koji ih samo iščitava, tako da nema mnogo mesta za vrdanje. Jedina stvar koja se razlikuje jeste vreme. Da bi se snimio kviz od sat vremena, potrebno je snimati 3-4 sata, postoji veliki broj pauza za promenu kadrova, pojedini kadrovi se snimaju po više puta... To ume malo da umori i da spusti koncentraciju".
Da li ti se dešavala ona situacija ,,znao sam, nisam mogao da se setim?“
"Naravno, bezbroj puta. Mislim da ne postoji osoba koja je učestvovala u nekom od kvizova koja nije to proživela".
Da li te je uslovno rečeno grizla savest zbog neke greške napravljene u kvizu?
"Snimao sam "Stigni me ako znaš". Tamkmičari u rundi moraju za 30 sekundi da odgovore na 5 pitanja, pa sam se ja odlučio da ako ne mogu da se setim odgovora iz keca, preskočim pitanje. Na kraju se ispostavilo da sam preskočio dva-tri pitanja koja sam znao, samo se nisam setio u brzini. Ona su me i koštala pobede. Kada smo bili pri kraju kviza, nakupio sam oko 500.000 dinara u kasi i samo sam morao da odgovorim tačno na peto pitanje da bih pobedio. Pitanje je bilo „Kojom umetnošću se bavila Ljubica Marić?“ Ja sam „lupio“ da je u pitanju slikarstvo. Bila je kompozitorka. Od toga nisam mogao da se oporavim par dana, a taman kada mi je bilo bolje, pročitam vest da je mural koji se jasno vidi sa moje terase posvećem upravo njoj (jer je bila Kragujevčanka). Nikad više neću moći da popijem kafu na miru na sopstvenoj terasi zbog toga (smeh)."
Da li tragači u ,,Poteri“ zaista znaju?
"Ja sam učestvovao samo jednom, tako da mogu da svedočim samo za Milicu. Moram da priznam da nije nešto bila inspirisana tog dana, pa je dosta grešila. Naravno, ne sporim ja njeno znanje, samo kažem da možda ishod ne bi bio isti da je neki drugi tragač bio na njenom mestu".
Jesi li imao nekih neprijatnih iskustava tokom snimanja?
"Svako učestovanje u kvizu je bilo pozitivno iskustvo. Često je organizovana i hrana, sokovi, kafa..."
Da li te prepoznaju ljudi na ulici?
"Prepoznao me je čovek iste večeri kada je emitovana "Slagalica". Stajali smo sami na autobuskoj stanici u 5 ujutru čekajući gradski prevoz i gledao me je sumnjivo, tako da mi je laknulo kada sam shvatio da me gleda jer me je prepoznao sa televizora. Čak mi je rekao da su njegova supruga i on navijali za mene".
Da li tvoje vršnjake interesuju kvizovi?
"Mislim da postoji povećanje zainteresovanosti mladih za kvizove. Sve je više prijava za "Slagalicu" i "Poteru", pab kviz kultura doživljava procvat kod nas..."
Da li pored kvizova koji su medijski ispraćeni, učestvuješ i na nekim lokalnim kvizovima?
"Naravno, ako računamo pab kvizove. Za one koji ne znaju, to su kvizovi organizovani u kafićima gde se ekipe bore da odgovore tačno na što više odgovora. Redovno idem na njih i u Beogradu i u Kragujevcu. Takođe, redovno pomažem i u sastavljanju humanitarnog pab kviza u Kragujevcu."
Koji su tvoji planovi za budućnost?
"Što se kvizaških planova tiče, voleo bih ponovo da odem na "Slagalicu", čisto da proverim da li je došlo do napretka u mojoj kvizaškoj karijeri. Ako pričamo o životnim planovima, završavanje fakulteta i kupovina prve karte, bila ona autobuska, avionska... ne biram... za što dalje odavde, gde god me primili."
