Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegova odredišta su u Jugoistočnoj Aziji - Malezija, Singapur i Indonezija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije sa ovih destinacija.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Put vodi ponovo do Denpasara, pa pored aerodroma i na jugoistočni deo ostrva. Svratismo malo da uzmemo neku klopu i piće usput i ponovo dobra dva sata kroz karakterističnu indonezijsku saobraćajnu gužvu. Sad već ide lakše, naviklo se na levu stranu. Čim prođosmo Denpasar naletosmo na Univerzitet, ogroman je i lepo uređen, što bi rekli nigde travka da strči. Ponovo u prirodu, u prelepe krajeve Balija. Pažnju odvlači ogroman znak za neki golf resort za gospodu, tj za nobles. Svuda gde sam putovao su najlepši resorti gde ima golf teren. Realno i najskuplji su i vidi se da oni ne žale kintu da se lepo provedu.
Napokon stigosmo do hrama i naravno plaća se ulaz na parking. parkirasmo se i pravac biletarnica. Karta ništa specijalno, oko 3 evra. Uzesmo kartu, navukosmo sarong i saš, i polako nizbrdo ka ogromnom platou od koga se račvaju putevi za više svetilišta i za šetnju uz more. Ono jeste uz mora ali po litici koja je jedno 70tak metara od mora. Dok prilazimo platou svuda upozorenja da se čuvamo od makaka majmuna koji su perfektni lopovi i verovali ili ne hrane se rakovima, znači grabe sve što vide, od telefona, kačketa, naočara, rančeva... ma sve što im oko spazi. Tako da dok se penjemo stepenicama ka glavnom svetilištu okruženi smo majmunima koji samo obilaze oko nas, i taman kad stigosmo na vrh čusmo jednu ženu, kojoj drpili telefon, kako zapomaže. Naravno doleteše čuvari koji kreću u jurnjavu sa majmunima. Stara dobra šema, baca im se hrana, pa kad krenu rukom da je uhvate oni se sjure po telefon. Tako i ovaj oteše i naravno dobiše nagradu od žene, pa čovek ne može a da ne pomisli da je sve to dobro uigrana šema.
Pura Luhur Uluvatu, "Ulu" znači "vrh" ili "kraj zemlje", a "Watu" znači stena, što bi rekli baš mu dadoše ime bolje nije moglo, je balijski hinduistički hram koji se smatra jednim od Sad Kahyangan hramova i posvećen je Sang Hjang Vidhi Vasi u njegovoj formi kao Rudra. Ustvari hram je posvećen trojstvu hinduizma – Brami, Višnuu i Šivi, božanstvima koja su, prema verovanju, ovde postala jedno. Na taj način, ovde se slavi božanstvo svih aspekata života univerzuma, ali se smatra i da svetilište štiti Bali od zlih duhova iz mora. Područje hrama Uluvatu nalazi se na vrhu litice koja gleda na obalu i plavetnilo Indijskog okeana.
Istorija hrama Uluvatu zasnovana je na starom pismu Kusuma Deva koji je nastalo 1005. godine. Hram se gradi na osnovu saveta Mpu Kuturana (javanskog mudraca iz 11. veka). Mpu Kuturan takođe utiče na izgradnju drugih hramova na Baliju i uglavnom se nalazi u južnom delu ostrva Bali. Smatra se da je hram izgrađen oko 10. veka. Nekoliko arheoloških megalitskih ostataka pronađeno je u hramu Uluvatu na Baliju. 1489. godine nove ere. Dang Hiang Dvijendra (još jedan mudrac sa Jave koji je rođen u Kediriju, Istočna Java) nakon ženidbe dobija dužnost svekra da preuredi verski život na Baliju. Nakon što je završio svoju obavezu, Dang Hjang Dvijendra odlučuje da je hram Uluvatu poslednja lokacija njegovog duhovnog putovanja.
Uluvatu se smatra jednim od 6 najsvetijih mesta na ostrvu. Smešten na ivici poluostrva Bukit, Uluvatu je jedna od ključnih tačaka ostrva. Veruje se da ove usklađene tačke donose duhovnu ravnotežu na Bali.
Ljubici se baš nešto preterano ne obilazi tako da ona osta da se nadmudruje sa majmunima a ja pun gas, da obiđem prostrano područje hrama. Prvo uz samu ivicu do kraja litice sa koje se pruža neverovatan pogled na svetilište hrama. put „opasan“ zbog mnogih čeka koje prave grupice majmuna, pa malo stvaraju i nervozu jer ipak nisu to naše životinje pa da znaš kako će da reaguju u prirodi. Na uzvišenom delu se nalazi ogromna statua Mpu Kuturana, koja je načičkana majmunima, jer u jednom kanalu koji je oko statue se zadržava voda, pa izgelda da tu dolaze na pojilo a i malo da se osveže. Vraćam se nazad do centralnog dela i krenusmo na drugu stranu litice da obilazimo. Realno mnogo manje impresivan nego Tanah Lot ali i ovde ima neka „struja“ koja prolazi kroz telo. Nema tu šta mnogo da se obilazi tako da sedosmo na centralni plato da malo iskuliramo. Sad je pitanje šta dalje,, da li se spustiti do plaže koja se nalazi nedaleko od hrama ili ostati i čekati zalazak Sunca.
Zapadna obala Balija je raj na Zemlji za ljubitelje zalaska sunca. Uluvatu je jedno od najboljih mesta za njegovo gledanje, a uz silueta misterioznog hrama daje onu trešnju na vrhu šlaga na torti. Mada je vreme onako šućmurasto, nadvili se neki oblaci, ali to ovde ništa ne znači jer se vreme menja iz sata u sat. Ožedneli, pa izađosmo ispred hrama da se malo okrepimo. Kokos za jedan evro i to hladan iz fružidera je ono što vraća u život. Vlasnica, aj da ga nazovem kafića, preljubazna i samo nas nešto zapitkuje. postavi nas da sednemo za njen sto, za kojim su još neke bakice koje prodaju razne drangulije, tako da krenuše sa brdom pitanja i na naše odgovore, sa kojima teram malo šale, smeju se ali onako iskonski, neiskvareno, lepo. Nije im bitno da ti se tu sad uvuku da bi ti nešto kupio, bitno im je da popričaju sa strancem. Baš lep osećaj.
Lomimo se i ipak prelomismo da ostanemo da pogledamo zalazak Sunca, jer mnogo buseva tek sad dolazi. Dolazi zbog zalaska ali i zbog čuvenog javanskog kečaka plesa, za koji kažu da ga je najlepše doživeti ovde, u sumraku. Gde svi tu i mi. Karta je oko 6 evra, ali već sam dovoljno iskusan i prepoznat na putovanjima da za nas „širom“ otvorena vrata.
E sad da priznam ne da sam se iznenadio impozantnim amfiteatrom u koji smo ušli, koji je smešten na samoj litici i otvoren ka svetilištu i Indijskom okeanu, nego ostadoh bez daha kad pogled krenu da puca nad morem. Tako ogroman a tako sakriven od ostalog dela hrama.
Naravno sedamo odmah u drugi red, šta znaš, to je ipak ples posvećen vatri, pa reko da ne izgorimo ako nešto krene naopako. Smestismo se i dobismo sinopsise na kojima je napisan radnja plesa. E sad, imali smo sreće jer smo se sa radnjom upoznali u Yogdzakarti kada smo posetili Prambanan hinduistički hram, ali ajde da opet opišemo radnju plesa.
Pria je iz Ramajane i govori o Prabu Janaka, kralju kraljevstva Mantili, koji je imao ćerku po imenu Devi Shinta. Kralj je održao takmičenje da pronađe muža za nju na kome je pobedio Princ kraljevstva Ajodija, Raden Rama Vidžaja. Međutim kralj je imao više od jedne žene. Jedna od ostalih žena je htela da njen sin nasledi presto pa napravi kombinaciju da se Rama šalje u izgnanstvo u šumu, sa svojom ženom Sitom i drugim bratom, Lakshmanom. Kad je kralj to ukapirao, pošto je bio star umro je od žalosti zbog Rame.
Dok oni prelaze kroz čarobnu šumu Dandake, demon kralj Prabu Rahwana, vođa kraljevstva Alengka, vidi Situ i poželi da se oženi njom jer je verovao da je ona reinkarnacija svoje stare ljubavi. Rahwanin zamenik Marica pretvara se u zlatnog jelena i odvlači Ramу i Laksamana od Site. Rahwana se zatim pretvara u starijeg čovjeka kome je potrebna pomoć, kako bi zaveo Situ i naterao da izađe iz čarobnog kruga zaštite koji je nacrtao Laksamana oko nje. Prevarena, Sita se udaljava i hvata je Rahwana i odvlači u svoje kraljevstvo.
Rama i Laksamana otkrivaju prevaru prekasno; izgubljeni u šumi, susreću majmunskog kralja Hanomana, koji se zakune na svoju odanost i odlazi u potragu za Sitom. Hanoman nalazi Situ u Alengki kraljevstvu Rahwane. Majmunski kralj uzima Ramin prsten na Situ kao znak svog kontakta sa suprugom. Sita daje Hanomanu nešto svoje za dar Rami, zajedno s porukom da čeka njegovo spašavanje.
Hanoman iako oduševljen lepotom Alengke, skuplja vojsku i kreće u rat da uništi grad.
Rahwanaovi telohranitelji hvataju Hanomana, vezuju ga i stavljaju na lomaču. Hanoman koristi svoje čarobne moći kako bi pobjegao od smrti. Tu dolazi i Ram koji sa lukom i strelom ubije Rahwana. Sita mu pada u zagrljaj ali je on odbija jer misli da je bila sa Rahwanom. Ona previ lomaču i hoće da se spali međutim vatra joj ne može ništa što je bio dokaz da je „čista“ i Rama videvši to hrli joj u zagrljaj i onda žive još mnogo godina u sreći i ljubavi.
Lepa priča nema šta. Kreće predstava, prvo izleće jedno tridesetak indonežana, goli do pola i bosi, i kreću da mašu rukama i tantrički ponavljaju „čak“. Čitava drama se odigrava uz hipnotički tempo kako bi se odagnale zle sile. A onda kreću da se pojavljuju glumci, a to je za nas malo smešno, da ne kažem presmešno, kao usporeni film hodaju, lica skroz našminkana a oni mimikom pokazuju stanja u kojima se nalaze. Ma šou, ali zabavno. Najjači lik glumi majmunskog kralja Hanomana, on pravi havariju na sceni. Nameračio se na jednog ćelavog iz prvog reda i samo na njega, još na jednoj pauzi između scena voditelj upita ovog odakle, pa kad ovaj reče da je amerikanac e tu svi počeše podrugljivo da mu se smeju a glumac tek onda poče da ga cepa. Pred kraj predstave zalete se na naš deo bine i zakuca se iza mene i uhvati telefon da pravi selfi samnom. Ozbiljan smeh i aplauz a on overi samnom pa nazad. Tako je to kad si beo, visok i zgodan... Predstava, kako odmiče, sve je dinamičnija tako da je na kraju baš vrhunska, a valjda i vata neka hipnoza od milion „čak, čak, čak, čak...“ koje čuješ. A zalazak Sunca dok traje predstava daje onaj poseban ton, to jes shvatiš da je ovo najbolje mesto na svetu gde možeš da pogledaš kečaku. Posle kraja predstave slikanje oduševljenje mase sa glumcima. Gde svi tu i mi.
Na putu nazad svratismo na PEČENO PRASE na ražnju, da, da , dragi moji, original ko kod nas. Na Baliju su hindusi i u tradiciji im je prasetina na ražnju, tako da i ja omasti želudac posle više od mesec dana. Povratak u hotel, noćno kupanje i polako sređivanje misli jer sutra kreće nova avantura, nov izazov – polazak za Ubud, možda i najmoćniju destinaciju ovog putovanja.
