Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegova odredišta su u Jugoistočnoj Aziji - Malezija, Singapur i Indonezija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije sa ovih destinacija.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Dok me polako budi zveckanje postavljanja doručka na terasi, umor, koji je postao konstantan, polako preuzima palicu današnjeg vodiča. Prelepa je slika kroz izlog apartmana doručka na osunčanij terasi, aki snage da se dođe do njega sve manje. Definitivno to je onaj dan koji na svakom putovanju isplaniraš da će doći ali ne možeš odrediti kada. Dan kad te sve "stigne" i kada ti telo dođe na "rezervu". Tog dana se malo odvoji duša od tela pa ona krene na planirano putovanje a telo ostane u mestu i pokušava da prikupi svu moguću energiju za dalje putovanha.
Doručak na terasi je najbolji početak. Još ne tako jaki sunčani zraci oblivaju telo nekom toplinom koja daje poseban šmek kajgani sa balijskim kravljim mlekom. Ćaskamo da je realno da dan provedemo u Ubudu i da ga malo bolje istražimo. Dogovorismo se aki posle doručka Ljubuca ponovo u krevet, baš je umor smlatio tako da krenoh sam u istraživanje prelepog grada. Bungalovi su bukvalno 20m od glavnog puta koji deli Ubud na istočni i zapadni deo, ustvari to je jedna predugačka ulica Jalan Raya, na indonežanskom glavni put. To je bukvalno žila kucavica grada koji ima oko 12 000 stanovnika.
Legenda o nastanku grada je iz osmog veka i govori o javanskom svešteniku, Rsi Markendi, koji je meditirao na ušću dve reke (povoljno mesto za hinduiste) na lokalitetu Ubud u Kampuhanu. Ovde je osnovao hram Gunung Lebah na dnu doline, koji he danas hodočasničko odredište.
Grad je prvobitno bio značajan kao izvor lekovitog bilja i biljaka; Ubud je dobio ime od balijske reči ubad (lek). U 19 veku doživljava procvat, a danas ga godišnhe obiđe više od 3 miliona turusta. E moj bato 3 000 000 turista ili da prevedemo na dan oko 8 200 turista. 8 500 hiljada novih ljudi svakoga dana.
Zato je i opaka gužva u glavnoj ulici koja je načičkana turističkim agencijama koje nude fantastične ture, restoranima, hramovima..ma svega tu ima. Moje je da išpartam grad, napravim turu šta da vidimo, pa popodne zajedno da ga obiđemo. Ulica desno, koja bi trebala da bude pešačka, je faktički centar tezgi i prodavničica balijkih suvenira, odeće, klope, tako da se malo muvah po njoj da vidim koje suvenirče da se ponese sa ovog putovanja. Na kraju ulice je prelep restoran ali ne bih nijedan menjao za Warung budu rus. Krstarim malo ulicama ali čim malo zamakneš od glavne ulaziš u bujnu vegetaciju. Samo 2 poprečne uluce vuku grad, tj grad se razvija oko njih. Jedna je Jalan Monkey Forest a druga Jalan Hanoman.
Mnogo prelepih hramova, kraljeva palata, tako da do podne napravih ozbiljnu rutu za šetnju. Vratih se do bungalova, pokupi Ljubicu i krenusmo u obilazak. Svratismo prvo po flašice sa vodom i do jedne turističke agencije da rezervišemo kartu za odlazak na Gili Trawangan, našu sledeću destinaciju.
Prvi hram nam odmah u komšiluku, što bi rekli sa terase ga videsmo celog, nema razloga da ulazimo unutra. Pura Dalem Ubud. Impozantan mu je prilaz sa ulice, her je uvučen skoro 30tak metara i naravno, na vrhu stepenica ogromna kapuja. Lepo je mesto za slikanje, ali nikako aparat da dočara sam ambijent. Nastavljamo do možda najlepšeg hrama Pura Taman Saraswati ili "vodena palata". E tu dah zastaje. Kako te kupi u sekundi svojim izgledom . Da bi došao do njega možeš kroz terasu restorana ili kroz prolaz sa ulice. Naravno mi kroz restoran kad u tom trenutku ustadoše dvoje i oslobodiše sto do same ograde sa najlepšim pogledom na hram. Lagano zakucavanje uz palačinke, da dignu malo šećer. Ne možeš da skineš pogled sa hrama, staza koja vodi do njega odvaja dva bazena koja su prepuna procvetalih lišća od lokvanja, koji daju ono ludilo pogledu koje retko gde možeš videti. Hram je dizajnirao Gusti Nyoman Lempad po nalogu princa od Ubuda Cokorda Gede Agung Sukavati. On je bio poznati balijski vajar i undagi (balinski arhitekta za ritualne potrepštine, kao što su kule za kremaciju i drveni sarkofazi), a u Ubud je došao pošto ga je oterao kralj Blahbatuha sa svog dvora. U Ubudu je bio zaposlen u kraljevskoj porodici Sukavati i sagradio je nekoliko palata i hramova u Ubudu i susednim selima.
Pogled nas zalepio za stolicu pa jedva ustadosmo da krenemo dalje. Sledeći i najveći i najmoćniji hram je Puri Saren Augung, ustvari to je kraljeva palata. Bukvalno 2 minuta hoda. Dosta saobraćajaca reguliše saobraćaj jer je tu i najveća raskrsnica a ujedno i najposećenije turističko mesto. Direktno sa ulice ulazimo kroz jednu od kapija palate. Sve je nekako isto a sve je u stvari mnogo drugačije.
Palata je bila zvanična rezidencija kraljevske porodice Ubuda.
Oduvek su postojale veze između Jave i Balija, ali je raspad nekada moćnog carstva Majapahit u 15. veku doveo do masovnog egzodusa plemića na Bali. Posledično je uspostavljeno novo kraljevstvo na istočnoj obali ostrva pod nazivom Gelgel i dalo utočište mnogim važnim vladarskim porodicama. Sa sobom su doneli umetničko nasleđe i principe kastinskog sistema.
Do 17. veka Bali je uvek doživljavao brzu pojavu novih kraljevstava, uključujući osnivanje nekoliko kraljevskih kuća u Ubudu. Međutim, ovaj period je takođe video mnogo sukoba između kraljevskih klanova sa prevlašću kao krajnjim ciljem. Princ iz Klungkunga je poslat da stvori palatu u Sukavatiju kao centru velike moći i estetske lepote. Zanatlije su dolazile iz celog Balija da pomognu u njegovoj izgradnji i kada su završili mnogi od njih su odlučili da ostanu. Sukavati danas je zajednica koja snažno podržava sve oblike umetnosti, kao i ples i muziku.
Palata je bila Rezidencija Tjokorde Gede Agung Sukavati (1910–1978), poslednjeg vladajućeg monarha Ubuda, i dalje je u vlasništvu kraljevske porodice. U njegovom dvorištu se održavaju plesne predstave i ceremonije. Palata je takođe bila jedan od prvih hotela u Ubudu, otvorivši svoja vrata još 1930 godine. Odmah ti uvaljuju ga gkedaš Kečaka ples, i ovde ga ima na nekoliko lokacija, al kad im pomenem da sam gkedao u Uluwatu svi rispekt za to. Seli na klupice u dvorištu i uživamo. U suštini to je to, samo se sada treba prepustiti Ubudu da nas sprovede kroz svoje ulučice i pusti da se pomalo izgubimo u njemu. Dogovorih se da sutra uzmem rent a kar za veliki izlet i eto već polako mraka. A večera, naravno opet u Wedung budu rus. Sad seli za stočić na drugoj terasi i prvo uživanje u čajevima pa posle supa i nešto za glavno jelo. Dok smo se vraćali u palati je bio pri kraju kečaka ples pa svratismo da odgledamo, prelep ali prelep ambijent i malo drugačija gluma nego ona šro smo gledali.
Valjda izgled scene utiče.
Pravac krevet, iako je dan bio za opuštanje umir uvek stigne.
Poruka na telefonu da je rent a kar ispred recepcije označi početak jake ture. Plan je da se obiđu Ulun Danu Beratan, Besakih Great temple i Tirta gannga temple.
Još je mrak, tj počinje da svanjava jer mora da se rano krene, obilazimi skoro trećinu Balija. Stvarno da čovek ne može da odluči kad je priroda lepša, dal u svitanhe, dal preko dana dal u sumrake.
Idemo na istok i prolazimo kroz predele od kojih zastaje dah i od naselja koja su kao neke varošice. Stajemo u jednu na pijacu da se oskrbimo voćem i nekim njihovim grickalicama. Uzesmo i neko voće što do sada nismo probali. I više nego zanimljivo i više nego lepo. O prirodi ne snem više da pričam, što kažu dosadi sam sebi. Penjemo se u više predele jer se hram nalazi na planinskom jezeru Beratan. Uđosmo u borove šume i idjednom puče pogled na jezero. Savršeno. Priđosmo do ogromnog parkinga, gde se presvukoh jer vozio u šortsu i majci i pravac kapija. Skoro pa ih iznenadismo, još nisu ni otvorili biletarnicu. Ulun Danu Beratan je faktički najpoznatiji hram u Indoneziji jer se nalazi na novčanici id 50 000 rupija. On je baš, ono što bi rekli, baš kakav treba da bude pa ga zato i staviše na kintu.
Na Baliju, hinduistički hramovi su poznati kao "pura", dizajnirani su kao bogomolje na otvorenom u zidovima. Složeni zidovi imaju niz zamršeno ukrašenih kapija bez vrata za ulazak poklonika. Dizajn pure je kvadratnog oblika. Klasičan hram je postavljen prema drevnim lontarskim tekstovima sa tri dvorišta odvojena niskim zidovima probijenim kitnjastim kapijama. Spoljno dvorište je za sekularne aktivnosti, sa paviljonima koji se koriste za sastanke, odmor izvođača i muzičara na festivalima. Za vreme festivala ovde se postavljaju tezge sa hranom. Srednje dvorište je prelazna zona između ljudskog i božanskog dela; ovde se pripremaju prinosi i čuvaju hramski pribori. Unutrašnje dvorište je mesto svetinja i verskih ceremonija. Svetilišta su poznata kao merus i kvadratne su strukture sa bazama od cigle i višestrukim slamnatim krovovima u stilu pagode; broj krovova odražava status božanstva, i uvek je neparan broj. Pura Ulun Danu Beratan je jedan od devet hramova 'Kahiangan Jagat' na Baliju. Kompleks hrama se sastoji od pet različitih svetilišta posvećenih i drugim hinduističkim bogovima.
Izgrađen 1633. godine, hram se koristi za prinose i ceremonije posvećene balijskoj boginji vode, jezera i reka Devi Danu, zbog značaja jezera Beratan kao glavnog izvora navodnjavanja u centralnom Baliju. Najveće svetilište ima 11 spratova i posvećeno je Šivi i njegovoj supruzi Parvati.
U ovom hramu se nalazi i Budina statua. Ovaj hram se još naziva i „Bali hram na jezeru“ jer izgleda kao da pluta kada reka Beratan raste.
Prolazimo krou spoljno, pa srednje dvorište i dođosmo do svetilišta sa nivčanice. U suštini kompleks nije ništa specijalno, ali ooložaj hrama koji kao da pluta na jezeru sa planinskim vencom u pozadini je čudesan. Sad je jasno zašto je baš on na kinti. Brzo se obilazi kompleks jer je mali, osim hrama privlači pažnju još samo mural koji pokazuje njegovu istoriju. Žurimo dalje tako da se ne zadržavamo. Dok Ljubica ljušti voće ja se popeh do jedne džamije sa koje se pruža pogled na celu okolinu. A u dvorištu binu klinci fudbal samo puca. To je neka verska škola tu.
Krenusmo put Basakih hrama al nešto zalude navigacija na tekefonu tako da nas, kao po narzdžbini vodi kroz prelepe krajeve Balija. Kroz kakva sela i kroz kakvu prirodu prođosmo, i jedno pet puta promašismo put, da je bukvalno neopisivo. Jednom kad omašismo skretanje naletesmo na desetak pevčeva u kavezima spremnih za borbe. Put nas vodi preko planinskog jezera Batur koje je poznato po vidikovcima jer je napravljeno na padini planine. Prvo svratismo da jedemo, pa na vidikovac, na pogled u smaragdno jezero. Kakva je to samo boja, plavo, zeleno, smaragdno, božansko. Mesec dana da provedeš na putevima Balija ne bi ti priroda nikada dosadila. Posle neka četiri sata puta napokon stigosmo na parking ispred Basakih hrama, čeriri sata 120km, ali to su putevi po Baliju.
