Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegova odredišta su u Jugoistočnoj Aziji - Malezija, Singapur i Indonezija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije sa ovih destinacija.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Pravac poslednja, barem po planu destinacija Hram Tirta Ganga – Vodena palata. Navozasmo se jer sad je već oko 3 sata i gužva je na svim putevima tako da uši nam otpadoše dok stigosmo. I onda problem, ne primaju karticu a mi bez keša, ali lepa reč gvozdena vrata otvara, tako da eto nas u hramu.
Vodena palata Tirta Ganga (u prevodu “Sveta voda iz Ganga”), predstavlja jedan od najidiličnijih predela na Baliju. Čine je divne vodene terase sa lokvanjima, fontanama i prirodnim izvorima vode, okružene bujnim vrtovima i kamenim isklesanim statuama. Ovaj kompleks od jednog hektara sagrađen je 1946. godine, ali je skoro u potpunosti uništen erupcijom vulkana Agung 1963. godine. Sa ljubavlju je obnovljen i restuiran i danas nosi u sebi prizvuk autentične kraljevske veličanstvenosti.
Pogled sa samog ulaza je, šta da radim ali stvarno moram uvek da koristim reči kao: fascinantan, neverovatan, od milion evra.... jer sudar sa Balijem budi takva osećanja u čoveku. Njaveća zanimljivost ovog hrama, aj da kažem atrakcija su šarene ribe koje plove u bazenima punim lokvanja i betonskih stopa za hodanje. Tu valjaju i hranu za ribe pa čim se nađeš na nekoj betonskoj stopi baciš malo hrane a one kao da nikad u životu nisu jele u jatu se zaleću na tebe, a svaka od njih kao mala podmornica koja gotovo da eksplodira. Hram je ništa specijalno u odnosu na druge ali mu ta atrakcija daje neku posebnu žar.
Umor saranjuje a put do kuće dug tako da polako krenusmo i opet u povratku svartismo na jednu luwaku kaficu u Alas Arum i da prošetamo njegovim atrakcijama, kad tamo stigo materijal da se nešto radi i lagano žene stave na glavu džak od 25 kila i prenose preko ulice i gore dole niz stepenice. Svaka čast.
Vraćanje u Abangan bungalows samo da se ostave kola i ponovo na večeru u naš Warung Makan Bu Rus, na oproštajnu večeru. Preemotivna je jer shvatamo da sutra odlazimo i da nema više svraćana u ovaj prelepi restoran sa preljubaznim osobljem. Još jedna noćna šetnja kroz Ubud i zakucavanje u krevet.
Navio sat da malo istrčim Ubudom, ali iako je mrak ulice su žive jer ujutru od svitanja pa do 8 sati je pijac na otvoreno u glavnoj ulici. E tu čega se sve nagleda i šta se sve prodaje... Meso onako u polutke sečeno, pilići očišćeni gledaju sa stolova, prelepe tezge pune najšarenijeg voća, brza hrana koja tako lepo miriše i tako sveže izgleda da me otera da se brzo vratim u apartman da uzmem kintu i osetim čari hrane jutarnje pijace.
Minibus staje ispred bungalova, ubacujemo polako stvari u njega i krećemo ka sledećoj destinaciji, rajskim Gili ostrvima u Balijskom moru bliže Lomboku. Kombi nas vozi do male luke Serangan odakle kreću feriboti za tri mala Gili ostrva i Lombok. Prolazimo kroz jugoistočni deo Balija koji jedini još nevidesmo, tako da zaokružismo celo ostrvo. Stigosmo do luke gde mnogo malih kompanije prodaje transfere koji su vrhunski. Znači mi smo krenuli iz Ubuda i idemo na Gili a povratak biramo u koji god deo Balija želimo, tako da čekirasmo Nusa Duu, našu poslednju destinaciju.
Ulazimo u feribot, koje je brzi brod i meni ispade mobilni ali srećom na sam obod brodića. Umal se ne skameni kad sam ga video da leti prema vodi. Napokon nešto lepo, u vezi telefona, da mi se desi. Brodić je pun različitih nacionalnosti, ali dominiraju rusi. Posle njih mi visinom a ostalo neki naši zapadnjaci, što bi rekli baš onaki evropljani.
Provalih da može da se izađe u zadnji deo broda pa odmah, dok ga ne zauzmu krenuh iza. Naslonjen na kabinu, zapalio cigaru i gledam kako brod klizi po vodi boje neba, kako para talase koji su više oblaci nego talasi odaljavajući me od Balija koji me tako pukao da će trebati vremena da se sve to slegne i pohrani u jednu fioku sećanja. Napokon put na more i na plaže koje su i više nego potrebne da telo vrati u normalu posle neki 30tak dana jakog tempa po Maleziji, Singapuru i Indoneziji.
