Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegova odredišta su u Jugoistočnoj Aziji - Malezija, Singapur i Indonezija. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije sa ovih destinacija.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Izlazim iz brzog broda na kej na, već iz daljine vidljivo prelepom ostrvu Gili Trawanganu, a osećaj kao kad je Kolumbo spustio svoju nogu na plažu Gvanahani ostrvceta posle debelo napornog puta iz Evrope. Kako izađosmo tako nas startuju da nam uvale prevoz do hotela, međutim naš smeštaj je u samom centru nepunih 50tak metara od keja. Izlazimo na glavnu ulicu koja se prostire duž obale i posle nekoliko koraka nalećemo na rege bar Sama Sama, što je identičan naziv za bungalove koje smo iznajmili preko bookinga. Sa leve strane bar a sa desne ulice bašta do mora, faktički ulica je šetalište koja odvaja zgrade od mora. Priupitasmo neke konobare o čemu se radi, tj gde se nalaze bungalovi, kad nas jedan sprovede kroz ceo bar i uvede kroz vrata na njegovom kraju i dovede do recepcije. Au kakvo iznenađenje. Na recepciji Hamdi, sa širokim osmehom nas dočeka tako da ublaži šok izazvan saznanjem kakav smo smeštaj uzeli. Pregledom rezervacija ukapirasmo da smo stigli dan ranije ali nas obavesti da imamo sreće jer je danas slobodan glavni i najlepši bungalov tako da ćemo prenoćiti u njemu a sutra će nas prebaciti u naš smeštaj, faktički kao studio na moru, veliku sobu sa kupatilom pored bazena. Šta je tu je, polako unosimo stvari u bungalov a svuda oko nas muzičari pa nam objasniše da je večeras konscert u kafiću, tj svako veče je živa muzika ali dva puta nedeljno, utorkom u subotom su koncerti kada nastupaju rege bendovi sa ostrva i susednog Lomboka. Što bi u prevodu značilo nema danas spavanja do ujutru. Kad uđosmo u bungalov malo se oraspoložismo, na samom ulazu sa desne strane je vrhunsko kupatilo od crnih ploča od lave. Odmah kreću stepenice za sprat a na njemu prelep ogroman krevet i prostrana soba koja je više kao galerija. Ne da je lepo, nego prelepo, ali opet rege bar, muzika svako veče... tako da se dogovorismo da prošetamo ostrvom i da probamo da nađemo neki bolji smeštaj. Kako mi na vrata tako osoblje oko nas sa pitanjima jel nam treba nešto, jel smo se lepo smestili, šta mogu da pomognu... A meni samo u glavi da uletim u more pa će sve mnooogo lakše da bude.
Ali prvo do prve tezge sa klopom da nešto pojedemo, lepa i preukusna klopa, ona sa nogu, za nekih 3 dolara za oboje. Jeftino i ukusno, pa pun gas da se okupamo. Smestismo se na deo plaže ispred džamije. Ostrvom dominira muslimanska religija kao i na velikom Lomboku kome Gili pripada. Faktički samo na Baliju je većinsko hinduističko stanovništvo dok u svim ostalim delovima je većinsko muslimansko. Ajde da se podsetimo 88% stanovnika je muslimanske veroispovesti, tj negde oko 190 miliona stanovnika što je čini najmnogoljudnijom muslimanskom zemljom.
Uh kako prija ulazak u more, prelepa smaragdna boja a temperatura vode kao u nekoj od naših banja. Uh kako je ovo trebalo, kako samo preumorno telo reaguje na ovo, kako samo glava reaguje kada zna da sledećih 5-6 dana nema nikakve jurnjave, nikakvih obilazaka, nikakvog prepakivanja već samo baš zasluženi odmor. U glavi i dalje sve gori od informacija i slika lokacija koje smo obišli, ali vreli pesak sve to polako zalečuje. Ovde je ravnodnevnica tako da se svanjava oko pola sedam i smrkava u to vreme.
Iskupasmo se lepo, vratismo se do bungalova da se presvučemo a tamo već krenula svirka. Ovde je rege pokret veoma razvijen, tj ima dosta bendova i na Giliju a naročito na Lomboku koji sviraju rege. Zanimljivo, tj ko bi reko. Presvukosmo se na brzinu i krenusmo u obilazak ostrva. Ulicom prolazi dosta konjića koji služe kao taksiji, vuku male prikolice u koje može vozač da stane i eventualno dvoje turista. Na ulici samo konjići i bicikle. ajde da malo obiđemo da vidimo o čemu se radi na samom ostrvu. Plan je da obiđemo celo ostrvo jer celo ostrvo je 4.5 km u krug tako da za neka dva sata laganom šetnjom možeš da ga obiđeš. A na sredini ostrva napravljena prečica koja spaja istočnu i zapadnu obalu, jedno 500 metara tako da je komunikacija ostrvom odlična. Naletosmo na vrhunski hotel Pearl of Trawangan, napravljen kao lodžovi u Africi. Vrhunski, na jednom od najlepših delova ostrva, što bi rekli: biće on jedna od naših lokacija za uživanje. Tumarajući po ostrvu dođosmo do zaključka da postoje bolji smeštaji ali koji su daleko skuplji tako da ajde da razmislimo još malo o našem preseljenju. Umor hvata tako da još malo klope na ulici i pravac smeštaj a tamo rege žurka u punom jeku. Prepun kafić, više turisti nego lokalci i svirka vrhunska, ali baš. Glavni bend je Gili T, lokalni koji kreće za nekih pola sata tako da se zakucasmo u bašti da ga sačekamo. Krenuše sa svirkom i napraviše ludilo, ali ludilo, Bob Marley na Gili način, fenomenalno. Iako padamo od umora teško je napustiti svirku ali moramo, tako da se jedva probismo kroz gužvu do vrata koja vode u dvorište. Kako zatvorismo vrata tako i presta zvuk, tj samo se pomalo čuje. U dvorištu dosta svirača koji su nastupali i svi nam se ponaosob javljaju. Tu je i Hamdi koji odmah skoči da priupita da li nam je nešto potrebno, onako od srca, sa iskrenom željom da pomogne. A osmeh, onaj koji te kupuje za ceo život. Smestismo se u naš bungalov, stvari njismo ni raspakovali jer se ujutru prebacujemo tako da samo tuširanje, majca za spavanje i već u samom spuštanju na krevet dođe san.
Ustajanje malo kasnije danas, oko 9 sati, jer nema žurbe. Krećemo na doručak kad nas Hamdi obradova, reče gazda je rekao da za isti novac, naš bungalov je dosta skuplji od običnih soba, možemo da ostanemo ostanemo do kraja letovanja u njemu. Prelepa vest. Doručak postavljen u bašti pa tako uz jedan prelep pogled pojedosmo pirinač i nudle koje su preukusne. Konobarice, tj malo jaka reč za žene koje rade u kafiću i kuhinji, jer koliko vidimo ovde svi sve rade, sa ogromnim osmehom nas uslužuju. Kako ko prođe od zaposlenih nam se obraća sa osmehom, neverovatna količina pozitivne energije koju nam ulivaju sa svih strana. Krenusmo malo da obilazimo ostrvo, tj pravac do Pearl of Trawangan da vidimo kakva je situacija što se tiče korišćenja bazena i ležaljki na plaži za vanpasionske goste. Lagana šetnja, tj laganih 500 metara do hotela, malo čavrljanja sa ljudima na recepciji i sva „vrata“ hotela su nam otvorena, sve nam je na raspolaganju. E baš lepo, pa hajde onda da to i koristimo. Bazen je vrhunski i što je najbitnije skoro prazan. Zakucasmo se na ležaljke do samog bazena i pravac na otkravljivanje u njemu. Šank je sa jedne strane u bazenu a na njegovom kraju mali vodopad. Eee kakav raj za dušu. Malo se iskupaš na bazenu, pa onda samo pređeš šetalište i zavališ se u ležaljke na plaži i tako ceo dan, ali baš ceo dan.
Pošto je ostrvo kružno daje neverovatnu mogućnost da sa samo nekih pola sata šetnje dolaziš do mesta gde možeš da gledaš najlepše zalaske Sunca. Tako i krenusmo malo pred sumrak na drugu stranu ostrva i uđosmo u bazen resorta FRii Resort Gili Trawangan iz koga, uz živu muziku sa plaže, uživasmo u zalasku Sunca. Iz bazena na plažu u lažaljku i pogled ka jednim od najlepših zalazaka Sunca. Kako je samo moćno gledati zalazak iznad Agunga na Balija, kakve su to samo boje, kako to para oči i ostaje urezano negde duboko u memoriji da se vrati kada dođu neki ne baš tako lepi dani. Prosto poželiš da se vreme zamrzne da možeš večno da uživaš u ovom prizoru, a sa druge strane ta prolaznost vremena daje i moć ovim trenutcima. Mrak zavlada ostrvom a mi polako prečicom nazad. Na pola puta, u šumi, neka baraka gde prodaju hranu i neki francuz koji sedi na improvizovanoj klupici i jede. Upitasmo ga kaka je klopa aon odgovori da je vrh, tako da uzesmo i mi da jedemo. A cena da ne poveruješ, dva jela koja jedva pojedeš i dva soka manje od 1 dolara !!! Ovde je samo alkohol skup, pivo je 3 dolara i tako se oni bore protiv alkoholizma jer za platu od 100 - 150 evra ne možeš sebi da piuštiš pivo, a pravljenje alkohola po kućama je ozbiljno krivično delo. Kakav je samo moćan osećaj, neka šumica na Gili Trawanganu, sediš u polu mraku na sklepanim klupicama i jedeš njihovu onu pravu kućevnu hranu. E to je ono što najviše volim na ovim putovanjima. Povratak u Sama Sama bungalove laganom šetnjom pored džamije koja dominira ostrvom. A u kafiću ponovo živa svirka, kad su nas videli ovi iz obezbeđenja i konobari ponovo oko nas. Neverovatan narod. Meni se ostaje a Ljubica bi na spavanje, tako da ja ostah u bašti a ona polako u smeštaj. A konobar dođe i reče da mi je ljubica poslala jedno pivo. Lepo. Lokal ponovo pun a muzika savršena. Kakav završetak jednog savršenog dana.
Navio sat da ustanem malo pre šest da bih uživao u svitanju, teško se ustaje ali se mora jel su svitanja i sumraci savršeni, jedni od najlepših na svetu i što je najbitnije uvek su različiti jer zavise od položaja oblaka u tom trenutku. Još je mrak a ja polako kroz kafić do bašte, napolju nema žive duše samo po neki čistač koji tako dobro sredi sve da kao da nije bilo ničega sinić. Zakucam se u sto do mora i onda onaj vau osećaj kad krenu prvo zraci da se probijaju koji boje nebo u jarko crvene boje a nakon njih Sunce koje umiva celu obalu. Fenomenalan prizor ali fenomenalan, koji traje oko pola sata. Sunce izađe a ja polako u jutarnje trčanje oko ostrva. E kako je to tek moćno trčati po najlepšim plažama u zoru kada se ostrvo budi. Prazne plaže a boja mora ona koja prelazi iz smaragdne u nebo plavu. Kako to samo prija organizmu. Za nepunih 45 minuta optrčah celo ostrvo i upoznah ga vrhunski. Ponovo do bungalova, presvukoh se za kupanje i pravac na plažu. Malo nas na plaži tako da je prelepo kupati se faktički sam na plaži. Probudih Ljubicu za doručak i ponovo uživanje na plažama i neizbežnom Pearl of Trawangan.
Kakav je samo pogodak dolazak na Gili Trawangan, kao da nas je sam Bog poslao ovde da nas nagradi za ovo putovanje.
