Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Meksiko. Portal InfoKG će u narednom periodu objavljivati Ćuretove putopise i fotografije sa ove destinacije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Naravno da uvek postoji bojazan da kad je jedan od, ili možda i najbitniji, razlog putovanja bude na samome početku, da će obilaskom takve lokacije ostatak putovanja proći u njegovoj senci. Vrlo moguće i verovatno ali to nije slučaj sa ovim putovanjem. Civilizacija Teotihuacana i njihov glavni grad Teotivakan su baš moćna destinacija ali ni ostale na ovom putu nisu za zanemarivanje. Sve se to zna ali neko ushićenje me probudi, onih čuvenih 5min pre nego što će alarm zazvoni.
Odmah oči ko "jagnjeće sarmice", sad ne znam zašto se tako kaže ali znači široko otvorene. E sad pošto se već malo aklimatizovalo i "ušlo" u vremensku zonu, Meksiko je 7 sati nakon nas, brzo sređivanje i već sedimo ispred Ritz hotela da gledamo buđenje grada. Ovde mnogo brzo svanjava, bukvalno za, 15min, tako da je u 6:45 mrak a u 7:00 dan. Jesus, naš vrata u hotelu je pravo zlato, preljubazan, predusretljiv, nenametljiv, sve daje od sebe da nam učini boravak u hotelu i Meksiko sitiju ( da pomenem oni ga zovu Meksiko a svuda su oznake CDMX Ciudad de Mexico) i to stvara zabludu kod nas jer mi mislimo na državu a oni na grad kada kažu Meksiko. Juče smo čekirali ekskurziju i čekamo 9 sati da nas pokupe. Naravno prvo kafica i đus ispred hotela, jedinstven doživljaj. U svakom hotelu po srednjoj i Južnoj Americi je pravo, 100% ceđeno voće, koje možeš da piješ koliko hoćeš, a uvek ima više vrsta: mango, papaja, ananas, lubenice, dinje neke itd..
Cepa se litra za doručak lagano. Posle top doručka sedimo ispred hotela, petak je al nema ljudi ulicom. Jesus sav nervozan, već je 9 sati a niko da nas pokupi. I eto ga sav usplahiren nam objašnjava da ga pratimo jer su neke demonsrracihe, izbori su ovde 6 juna, pa vodič mu je javio da nas odvede do nekog mesta. Uđosmo u jednu ulicu a tamo vri, sindikat poveo radnike u štrajk, vrela latinoamerička krv. Ta svaku nepravdu na ulicu, doduše njihovi sindikati su baš katastrofa, ej oni prave štrajkova i bore se za prava radnika, kakvi idioti. Što se lepo ne ugledaju na naše, loruptivne koji služe samo da idu uz dlaku vlasti, da se vođe i pojedinci enormno obogate. A da lepo je i za članove, polutke i ajvar za zimu, čarape i gaće na rate, sila od sindikata.
Stžemo do check pointa iliti mesta okupljanja, malo kasni minibus i paljba.
Prva stanica Plaza de las Tdes Culturas, tj Trg tri kulture. Doduše samo Branko i Ja smo "englezi" tako da se vodič baš preterano i ne trudi da nam objašnhava grad dok se vozimo al malo se "ukrade" dok priča španski. Izađosmo na trgu na kome su ostaci drevne piramide Asteka i katedrala. E sad tu se zbila bitka 1521 godine kada su Asteci izgubili, onaj fazon Kortez a u stvari građanski rat, i tu piramidu su srušili, tj uzimali materijal sa nje, da bi napravili katedralu. Znači imamo kulturu Asteka iz 13 veka tj piramidu. Ta katedrala Santiago Tlatelolco be treća najveća u Meksiku i poznata jer je tu dolazio Huan Diego 1531 godine 9, 10, 11 i 12 decembra da kaže da mu se obratila Bogorodica. Pošto mu niko nije verovao, Bogorodica mu je dala cveće, na mestu gde se nalazi najveća katedrala u Meksiku, Bogorodice od Gvadalupe koje je on stavio u pončo i kada ga je otvorio ispred fratra na ponču se pojavila slika Bogorodice. Katedrala predstavlja drugu kulturu, tj špansku. U katedrali je Huanova bista sa pončom punim cveća na kojoj je slika Bogorodice.
Na trgu se 2 oktobar 1968 godine zbio masakr, a 12 oktobra su otvorene Olimpijske igre. Bile su studentske demonstracije i to je izmaklo kontroli i onda su sa okolnih zgrada pucali na demonstrante. Variraju cifre poginulih pa ide od stotinu do nekoliko hiljada. Tačan broj se ne zna jer su neki sahranjivani tajno da ne bi bilo odmazde prema porodicama. Odatle do juvelirnice Plateria Rafael, koji je pravio nakit čak i za Tiranik. Naravno na svim turama vas vode negde da vam uvale nešto, jer vodiči imaju procenat od toga. Meni bi zanimljivo kako jedan čikica valja hranu sa bicikle i oko njega buljuk ljudi. U listovima od kukuruza nadev koji se stavlja u veliku kiflu. Preukusno nema šta. Odatle ka piramida a koje su oko 40tak kilometra od grada. Naravno opet svraćanje do radionice pored puramida gde nam objasniš 2 stvari. Da se kaktus može iskoristiti na 4 načiba: pravu se alkohol. Iz njega se izvlači papiru za pisanje, pravi aloe vera i vadi igla i "konac" za šivenje. Lepo, realno nisam znao. Onda nam pokazaše kamenje, opsidijan, od kojih se prave skulpture. Crno koje se presijava u zlatno, providno pa se gleda sunce kroz njega..itd. Svega ima samo doći do puramida je najteže..
Napokon bus staje na prašnhavi parking i krećemo. Teotivakan bato moj, kreće polako adrenalin. Nekako uđosmo u njega na sporedna vrata, nekom prečicom i tras... Ispred nas čudo. Asteka piramida ogromna i oko nje dosta malih. Bukvalno "namagnetisan" njome poče da me privlači. Priča nešto vodič ali ne čujem ništa. Bubnji u ušima samo tako. Pogled sa nje ne skidam i pravo ka njoj. Božanstveno, neverovatno, ljudskih ruku delo ej u ono vreme. Tek tada se osvrnuiza i ugledah ogroman, nepregledan, faktički bulevar.... Kraja mu nema. Na sredini ispred piramide je neko postolje. Popeh se na njega i sedoh, dalje ne može. Pogled zakuca, misli zakuca ne na njoj,čarobno Piramide de luna. Sad već čujem vodiča koji objašnjava da sedimo na žrtvenimu, ali samo su se životinje žrtvovale i tako. Priča ne staje a ja ne slušam. Sve to već znam, spremio sam se, ne možeš doći na ovako mesto, ljudima u kuću, a da se nisi potkovao znanjem šta gledaš. Piramida de luna je bila posvećena Tlalokovoj pratilji, boginji jezera i potoka. Koristila se kao pogrebno mesto za velikane.
Naravno, čim smo došli uzeli smo meksičku karticu sa internetom tako da imam pristup non stop. Telefon sa dve kartice je Zakon za putovanja, pa šta ti nije jasno na net bato.
Teotivakan je bio jedan od dva najveća grada pretkolumbovske Amerike. Ime Teotivakan su dali Asteci vekovima nakon pada grada, a na jeziku Asteka znači „gde čovek postaje bog“, ili „grad bogova“.
Gradnja Teotivakana počela je oko 300. p. n. e., a piramida Sunca je izgrađena oko 100 godine pre nove ere.. Grad je dostigao zenit oko 150. do 450 godine nove ere kada je bio centar uticajne kulture. Kada je bio na vrhuncu moći imao je verovatno preko 150.000 stanovnika. Teotivakan je predstavljao centar proizvodnje predmeta od opsidijana, specijalnog vulkanskog stakla, koje se koristilo za izradu sečiva, strela, mačeva. Teotivakan je uspostavio ekonomski i politički red, kakav nikad pre toga nije postojao. Uticaj se raširio od Meksika do Centralne Amerike, tako da su osnovane nove dinastije u gradovima Maja pod uticajem teotivakanske civilizacije. Stanovništvo grada je bila mešavina mnogih regionalnih etničkih grupaa.
Centralna gradska avenija zvala se „Avenija mrtvih“. Sa jedne strane avenije se nalazila piramida Sunca, koja je bila druga po veličini u Americi, iza piramide u Čoluli. Tu su se nalazili i piramida Meseca, hram Kecalkoatla i mnoštvo manjih hramova i palata.
Kroz glavu lete scene "pogurane" Apokaliptovim scenama, sjajnim ostvarenjem Mel Gibson, bukvalno žamor koji čujem od turista prelazi u žamor Asteka koji sprovode Jaguarovu šapu kroz aveniju mrtvih. Svuda oko mene su Asteci, vremenska kapsula se otvorila, strašna energija ovog mesta vodi u vreme njene najveće sile, u vreme kada je grad crpeo tu energiju i bio ono što je zaslužio, najveći, u svakom pogledu, na svetu. Uh, svaka dlaka na telu "na mirno". Drmnu me Branko da krenemo, da ne drmnu osta ja sa jaguar om papom da krenem zajedno u beg.
Krenusmo avenijom mrtvih ka Piramide Sunca. Prelepa šetnja, i dolazak ispred Piramide de Sol, piramide Sunca. Najveće, tj najviše piramide u srednjoj i južnoj americi. Trećoj na svetu.
Piramida Sunca bila je posvećena Tlaloku, bogu kiše i sagrađena je preko pećine. Pećina je pokradena pre dolaska Španaca, tj grad je opljačkan i spaljen oko 700. godine. Po prvobitnoj hipotezi, radilo se o invaziji Tolteka, međutim, po novijim pretpostavkama, radilo se o periodu nemira, kada su spaljene palate bogatijih stanovnika Teotivakana.
Opadanje moći Teotivakana i njegova konačna propast povezuju se sa sušnim periodom od 535. do 536. godine. Arheološkim iskopavanjima otkriveno je mnoštvo dečjih kostura iz tog perioda, sa znacima neuhranjenosti. Pretpostavlja se da su, uz sušu i glad, konačnoj propasti grada doprineli ratovi i unutrašnji nemiri. Posle toga kad ulete Španci ostane samo ovako.. Bitno je, po meni, da kad dođeš na ovakva mesta odvoji vremena za sebe i to mesto, tj da se malo osamiš i uspostavi konekciju. Tako i ovde, sedoh u jedno ćoše, i ponovo pustih maštu. E sad šta je to što pravi re slike, te scene, te zvukove koji struje kroz glavu ne mogu objasniti. Razmišljam da je to sprega energije ovog mesta i predznanja sa kojim dolaziš. Mogao bih danima ovako i ne da mi nebi bilo dosadno nego...
Svakom čudu kraj dođe, pa tako i ovom. Eto ga vodič koji nas pigura malo, jer ima ugovoren ručak, gde on ima proviziju. Ručak sa bledom kopijom asteških ratnika koji izvedoše mali performans i još bleđom kopijom marijačija i nazad u bus. Put do Meksika, svuda su znakovi Meksiko a ne Meksiko siti, prolazi u sređivanju misli, ako je to moguće.
