Intervju: MILOJKO BRZAKOVIĆ - Napredujemo iz godine u godinu, od naredne velika očekivanja

Subota, 21 Jul 2018 12:00Autor: Jovana Mladenović

Milojko Brzaković je penzionisani oficir Vojske Srbije, direktor "Zastava oružja" od decembra 2014. godine. U kompaniji je radio od 1980. kao konstruktor projektant, a bio je, između ostalog, i direktor direkcije proizvodnje, te na čelu Tehničko-remontnog zavoda "Medna". 

Prosečna plata u "Zastava oružju" iznosi 52.000 dinara.

Imate dug staž u "Zastava oružju". Kada ste ušli u kragujevačku namensku, koje ste poslove obavljali i šta Vas je, pre svega, preporučilo za te pozicije?

- Neko može da rukovodi složenim sistemom samo ako dobro poznaje proizvodni program. Od 15. godine se bavim oružjem. Završio sam Srednju tehničku vojnu školu, smer naoružanje. Među prvih 10 po rangu najboljih, nastavio sam na Tehničkoj vojnoj akademiji, specijalizaciju sam završio na Visokoj tehničkoj vojnoj školi u Zagrebu, takođe na smeru naoružanje. Posle sam, po naredbi, raspoređen u "Zastava oružje". Pukovnik sam tehničke službe, specijalista inženjerstva na smeru balistika i oružje. 

U fabriku sam došao 1980. godine kao konstruktor projektant i taj posao sam radio 15 godina. Bio sam i direktor sektora organizacije razvoja i direktor direkcije proizvodnje kada je bilo 6.500 zaposlenih (danas ih je oko 2,500).

Godine 1997., po naredbi resornog ministarstva, postavljen sam u "Medni" za tehničkog direktora, a od 1998. sam bio direktor. Godine 2006. sam penzionisan. 

Od decembra 2014. sam direktor "Zastava oružja". Mandat mi ističe decembra tekuće godine. 

U 2014. godini plan proizvodnje bio je "težak" 30,32 miliona dolara, a ostvareno je 28,34. Za narednu, 2015. godinu planirana je proizvodnja u iznosu od 43,29 miliona dolara, a realizovana na 38,32 miliona. U 2016. godini realizovana je proizvodnja vredna 46,43 miliona dolara, od planiranih 47,72. Plan za 2017. bio je "težak" 54,04 miliona dolara, a realizovan u vrednosti od 53,03.

Kako izgleda upravljanje jednim tako složenim sistemom kao što je fabrika oružja? 

- Složeno je, kako zbog proizvodnog programa, tako i infratsrukturno. Godine 1999. fabrika je ozbiljno bila porušena, više od 40 odsto kapaciteta, dugo ništa nije zanavljano, a poslednje 3 godine investirali smo 11,5 miliona evra od strane fabrike. Potrebno je mnogo angažovanja da se podigne sistem, mobilišu ljudi, napravi dobar tim.

Kako ste rasporedili pomenute investicije?

- U novu opremu uložili smo 8 miliona evra - za podizanje tehničko-tehnološkog nivoa i investicije u specijalne procese, da se obezbedi stabilan proces proizvodnje (termička obrada, galvanizacija, polirnica...). Podigli smo kredit od 2 miliona evra, koji je već 60 odsto otplaćen. Još 3,5 miliona uloženo je u kupovinu "Kovačnice" jer je privredni subjekt bitan za fabriku zato što su svi važni delovi koji se ugrađuju u oružje otkivci. Infrastrukturno gledano, između ostalog, sanirali smo krov, zamenili više od 1200 kvadrata stakla...

Za "Zastavu oružje" često se vezuje to da ne možete da proizvedete onoliko koliko se traži. Kako stojite sa ugovorenom proizvodjom?

- Imamo punu uposlenost. Ugovorena je proizvodnja do polovine 2019. Zaista ne možemo da odgovorimo na svu potražnju za našim oružjem, a preporučuju nas kvalitet i tradicija. Plan za 2018. godinu je blizu 6 miliona evra "teži" nego prošle godine. 

Poslovni rezultati su iz godine u godinu sve povoljniji. Imate velika očekivanja i za 2019. O čemu je reč?

- Nesumnjivo je da napredujemo iz godine u godinu. Problema ima, naravno, infrastruktura je stara i oštećena tokom bombardovanja, ali na tome radimo svakog meseca.. Očekivanja su da će se 2019. godine steći ozbiljni uslovi za povećanje obima proizvodnje. Nakon investicija koje je Vlada RS usmerila prema fabrici od 9.7 miliona evra (više od 30 odsto opreme je već stiglo, a ostatak će do kraja godine), očekuje se ozbiljnije povećanje obima proizvodnje i ušteda troškova zbog modernizacije. 

Šta je sa "dužničkim ropstvom" fabrike?

- Potrebno je skinuti ga. Govorimo o dugu iz perioda od pre deset, petnaest godina. Potrebni su njegova konverzija ili otpis. Koliko god da napravimo pozitivne rezultate, nama su bilansi veliki jer su kamate ogromne, stari dug se uvećao za 1,5 milijardi za tri godine, s samo kamata je 65 odsto ukupnog duga.

Na tržištu rada kuburi se sa kadrovima, nedostaju određene struke koje odmah mogu da nađu posao. Šta je problem u tom smislu?

- Momentalno može da se zaposli visok stručni kadar sa inženjerskim iskustvom i oni sa majstorskim iskustvom - strugari, bravari, brusači, metalske struke...). Deca iz škola izlaze bez praktičnog znanja. Mi ih stručno osposobljavamo za tri meseca, pa ko zadovolji zahteve, nadalje ga obučavamo. Ulaganje u kadar nije trošak nego nvesticija koja se brzo vraća. 

Za 3,5 godine primili smo više od 300 zaposlenih, ali i fluktoacija je velika, ode nam 50-60 ljudi godišnje. Ostavljamo ljude koji su penzionisani. Na primer, sad iz penzije tražimo ljude koji znaju da refreširaju određene stare topove, nema čoveka u fabrici koji ume da ga rasklopi. 

Možemo li uskoro da očekujemo neki novi proizvod iz "Zastava oružja"?

- Jedan od prioriteta u radu nam je razvoj novih proizvoda- novi modeli karabina, malokalibarskih pušaka. Poslednjih petnaestak godina ništa nije rađenonovo. Nisam zadovoljan rezultatima u tom delu, tri godine radimo na tome, a ništa konkretno nemam.

Javnost je nedavno bila svedok višednevnog štrajka oružara. Jedna od primedbi nezadovoljnog dela zaposlenih odnosila se na, navdno, nebezbedene uslove na radu. Da li je tako?

- Podizanje tehnočko-tehnološkog nivoa fabrike i obezbeđivanje stabilnog procesa proizvodnje je značajno, finansijska sredstva su uložena u poboljšanje uslova (grejanje, HTZ oprema, bezbednost i zaštita zdravlja, ventilacije...). Nemamo profesionalne bolesti, svi parametri uslova rada su u granicama dozvoljenih. Istina je da su pogoni pretrpani opremom, ali to pitanje značajno rešava nova hala od 4.000 kvadrata koja će funkcionisati od kraja godine.

Da prođemo ostale navode poput onih da se otkazuju porudžbine, pada kvalitet proizvoda, kupuju radna mesta... Ima li istine u svemu tome?

- Imamo punu uposlenost, nisu ugroženi zdravlje i beszbednost, svi zaposleni imaju HTZ opremu u kvalitetu koji zadovoljava standard, svi inspekcijski nalazi su u redu (merenje hemijske štetnosti, pregled opreme, uslovi rada...), sve je u granicama dozvoljenog. Vodimo računa o zaštiti životne sredine, imamo organizovani, kvalitetni proces za upravljanje otpadom, prvenstveno opasnim - predajemo ga licenciranim kućama na neutralizovanje i uništavanje. Tržišta za lovački i sportski program izgubljena su tokom sankcija, popunila ih je konkurencija. Konstantno smo prisutni na sajmovima i iz godine u godinu se povećava obim ugovora za karabinski program. Nije tačno da smo izgubili američko tržište. Kupac nam je otkazao, ali smo pronašli nove kupce. od zaposlenih se ništa ne krije, plate su redovne, svaki prekovremeni sat je plaćen. Što se tiče kvaliteta proizvoda, nemamo nijednu reklamaciju od 2014. godine, naprotiv, stižu samo pohvale. Deca zaposlenih imaju prednost pri zapošljavanju. Nedostatke koje imamo rešavamo u hodu.

Navodi su paušalni i notorne su laži. Ne razumem zašto se nanosi šteta ugledu fabrike, neko bi trebalo da krivično odgovara, znate, kad neko kaže da je pao kvalitet proizvoda, to su ozbiljne stvari. Sečete grane na kojima stojimo. Neshvatljivo mi je da su lični interesi iznad toga. 

Ne slažete se sa prognozama zaposlenih o privatizaciji koje nisu nimalo optimistične. Oni se žustro protive, a Vi?

- Reč je o dokapitalizaciji, a ne privatizaciji. Govorimo o iznosu do 49 odsto kapitala. Mogu da ulože i privatnici i strani investitori. Od toga, jedan stranac maksimalno može da uloži 15 odsto i na taj način bude akcionar. Vlada će strogo voditi računa o bonitetu zainteresovanih. Budući akcionari baviće se istom ili sličnom delatnošću i proizvodni program neće moći da se gasi. Obaveza će biti iznalaženje novih tržišta. Lično, mislim da je to dobra opcija, da će obezbediti napredovanje fabrike i da je strah dela zaposlenih neopravdan, iako ih i razumem. Jesmo bili svedoci loših primera u prošlosti, ali mislim da se to ovde neće desiti. 

Kako ste zadovoljni sobom kao direktorom "Zastava oružja"?

- Lično sam zadovoljan time što se uradilo za ove 3,5 godine. Nikad mi teže u životu nije bilo nego kada sam došao na čelo fabrike, pa prvih pola godine, da se ne obrukam. Savest mi je čista. Izgradio sam se kroz rad, imao uslove da postanem iskusan i kvalitetan inženjer, stručno i organizaciono iskustvo. Posla u fabrici ima još mnogo. 

Prokomentarišite činjenicu da se nalazite na listi 50 najmoćnijih u Kragujevcu po izboru uredništva i čitalaca portala InfoKG.

- Ne vidim da imam ikakvu moć. Bitno mi je da ja nađem posao za fabriku, to je moja uloga, a ne da budem moćan. Moja moć može da bude samo što sam na poziciji, odnosno ovlašćen, da to radim.

Šta je Vaš recept za uspeh?

- Uspeh je imati tim sa kojim možete da postignete rezultate, jer jedan čovek u ovakvom sistemu ne može ništa sam da uradi. Ako misliš da sve od tebe zavisi, to je klasični primer zablude. Samo timski rad pravi rezultate. Ako jedan čovek odabere dobar tim, to je onda dobro upotrebljena "moć", sve drugo ne vredi ničemu. 
 

Najnovije vesti iz ove kategorije