Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao veliki ljubitelj putovanja, otisnuo se u novu avanturu, a ovog puta o svojim pustolovinama nam piše iz Južne Amerike.
Kao i na dosadašnjim putovanjima, Ćure piše u dahu, kad "ugrabi" koji minut između dva obilaska, sa mobilnog telefona, pa vam se unapred izvinjava na greškama. U celosti i verodostojno vam prenosimo njegov putopis.
Slećemo lokalnom kompanijom u Kusko. Najmoćniji grad carstva Inka. Iako je tek početak ture ovo je ipak njen vrhunac. Sam naziv na kečua jeziku, kojim su Inke govorile, je Cosco, što znači Centar sveta. Međutim španci nisu mogli da lepo izgovore pa su ga preimenovali u Cusko a mi naravno izgovaram Kusko. Grad na 3350m nadmorske visine gde pri izlasku iz aviona odmah dobijete suvo lišće od one biljke da žvaćete da prebroditi visinske promenu.
Po predanju grad je nastao rađanjem dece Sunca, Manko Kapak, prvi kralj i Mami Okljo njegova sestra koja mu je bila kasnije žena. Rođeni su u jezeru Titikaka, tj poslati su da dignu ljude na nivo čoveka jer su se ponašali životinjski i dobili su zlatan štap i naređenje da kad zabodu štap celom dužinom u zemlju tu osnuju svoju naseobinu. Prevalili su dug put dok nisu došli do današnjeg Kuska i tu uspeli da zabodu ceo štap. Kusko Ima 600 000 stanovnika i smatra se najvećim istorijskim centrom predkolumbovske Južne Amerike. Najveći procvat je doživeo u 14 i 15 veku, tj u 94 godina (1438—1527) ogromne ekspanzije carstva kada su držali najveći deo Juzne Amerike ali i delove Polinezije. Inače Kusko dolina je najplodniji deo Perua. U njoj su živela mnoga plemena dok kečua pleme, koje je bilo najnaprednije nije porobilo ostala plemena i ujedinio celu dolinu. Od kečua plemena nastaju Inke. Najveću ekspanziju doživljavaju pod njihovim devetim kraljem Pačakuti inka jupanki koji ih je transformisao u imperiju. Samo ime znači reorganizator svega. Inka znaci cezar najveći u hijerarhiji a Jupanki znanje. Kusko je po predanju španaca bio lepši od bilo koje evropske prestonice. Sav u zlatu, sa hramovima koji su bili arhitekronsko čudo u to vreme.
Kusko su zvali i pupak sveta, jer je njegova pozicija u širenju carstva bila na sredini a carstvo se širili u vidu tela sa ekstremitetima.
Pljušti kao iz kabla, ne baš slavan doček ali već ide zalluđivanje u minibusu da ću ja to da preokrenem i... Bi tako. Dok se smestismo u hotel u samom centru istorijskog dela kiša prestade. 12 je sati a obilazak grada sa vodičem je oko 15h tako da odmah izlete na svoju turu. Pravo na Plaza de Armas, prelepi centralni trg na kome se nalazi katedrala, spomenik Pačakuteu i mnoštvo prelepih zgrada u krug. Naravno ogladnelo se i upadosmo u peruanski restoran, meni dana 8 sola, tj 2.5 dolara. E kako je vrh kad ti se valuta zove Sunce!! Supa i glavno jelo, top i jedan qusqueno za 5 dolara. Restoran je odmah prekoputa ulaza u hotel tako da sa klope pravo na turu. Vodič presimpatični peruanac Alvaro, izuzetno zanimljiv vodič sa kojim šetanje po Kusku je pravi vremeplov u kome smo mi glavni junaci. Saznajemo da na mestu današnje katedrale je bio najveći hram Sunca, tj najveće božanstvo Inka, gde je, u vreme letnje i zimske ravnodnevnice, Sunce izlazilo preko vrha kupole. Pored je bio hram devica, u kome su živele devojke koje su posle udavane za kraljeve, Kolje. Da su veliki zemljotres u prošlom veku preživele samo građevine iz doba Inka kojih ima oko 1000 u gradu.
Upoznavanje sa arhitekturom Inka je fantastično, spoznaja o načinu gradnje, kako su pakovali kamenje teško i po 180 tona, 7m visoko, koji su imali oble ivice, uglove a čak poneki su bili i dvanestougaoni. Čudo ali baš čudo. Prosto nepojmljivo čak i za današnje tehnologije. Odlazimo na vidikovac sa koga se Kusko vidi kao na dlanu i tu ukapiraš da je grad u obliku tela pume. Pogled onaj, da ne pominjem stalno, što se pamti ceo život. Pravac kod Alvarovog drugara koji proizvodi peruanske tradicionalne instrumente, ne što pravi nego što ubija kako svira na svakome. Zavaljen zažmurim i pustim ga da me, na leđima kondora, odnese u prašume Anda, da na sunčanim zracima kroz paperjaste oblake pustim svoj pogled. Muzika Anda.... Dobijamo slobodno koje provedosmo u obilaženju Kuska. Čudo Božje, svi smo u fazonu da osećamo neku energiju i bukvalno smo svi u pravu. Grad te puni nekom energijom koja jednostavno preplavi telo i vozi te... Do pijace da kupimo nešto žuto, jer ovde za sreću svi oblače žuto za doček. Kupimo neke kape, na tuširanje i pravac trg na doček. Ulice prepune, reke ljudi, kojima je isti cilj, zakucati se negde na trgu. Kažu zabranjen je alkohol na trgu pa udarismo po neko pivce, uz Milivljovevu rakiju i krenusmo. Kad umalo da se sudarimo sa kolonom demonstranata. Vatrena Južna Amerika. Sa mnogo emocija, sa peruanskim zastavama, sa pesmama koje govore o slobodi, sa Viva la Peru na usnama uleću na trg i prave krugove gde im se pridružuju i ostali. Nađosmo mesto na platou katedrale sa pogledom na sve. Srećom valjaju pivo na trgu tako da atmosfera zakuvava. Međutim nema muzike al mi navataso neke pa dočekamo novu godinu uz Kusko muziku. Vatromet ko da sutra neće da bude, gori trg, gore favele, gori ceo grad. U transu, sa mnogo emocija, dočekaše novu godinu. Kad potrčape svi u krug posle vatrometa kažu da donosi sreću. Vrh. Vrzmasmo se još po trgu i pravac smeštaj jer sutra je radni dan za nas: Moray i Marasol.
P.S.
05.01.2019
18 je sati a Branko i Ja čekamo ispred glavnog ulaza u Mercado na Plaza San Pedro da dokažemo onu našu teoriju kako je svet mali a nas Srba kolko hoćeš po svetu. I najzad ka nama "širok osmeh i zlatan zub", tj sestre Černe, Nataša i Roberta.... Ej u Kusku. Prelepih dva sata u obilaženju pijace, gledamo babe kako gataju u list koke, ručamo i pričamo na terasi jednog od kafića na centralnom gradskom trgu. Ej u Peruu!!!
